Za predsednika i vlast u Srbiji simbol prosperiteta i vladavine Srpske napredne stranke (SNS), a za mnoge građane "mesto zločina". Beogradski Dubai koji je navodno pravljen u ime javnog interesa, a izgradio za potrebe privatnog investitora. Od nekadašnjeg siromašnijeg naselja izgrađeno je mesto preskupih kvadrata za neku novu elitu.
Međutim, Beograd na vodi nije novina koja je došla sa Srpskom naprednom strankom 2012. godine. Ideja o silasku Beograda na reke je mnogo starija, aideja o gradnji nvoog grada na tom području javljao se jo tokom izbornih kampanja 90-ih, a li i posle 2000.
Dokumentarni film TV N1 „Beograd na vodi – privatni grad“, prati razvoj ovog projekta od kada ga je aktuelni predsednik Srbije, a tadašnji kandidat SNS-a za gradonačelnika Beograda Aleksandar Vučić predstavio ovaj projekat.
Dokumtarac N1 predstavlja priču o Beogradu na vodi kao jednom privatizovanom gradu.
Još davne 1985. godine u Galeriji SANU bila je predstavljena izložba na kojoj je na mestu današnjeg Beograda na vodi predstavljena kulturna celina koja je trebalo da bude kulturne središte nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije.
Arhitekta Slobodan Maldini rekao je da su tadašnjim projektom „Treći milenijum – središte kulture u Beogradu“ bile projektovane koncertne dvorane, galerije, fakulteti, kulturni centri i drugo na mestu današnjeg Beograda na vodi.
„Iskreno sažaljevam one koji su se opredelili da ulože u ovaj geto, život iza ograde bez zelenih površina, sportskih terena, odnosno nedostojan život savremenog Beograđanina… Beograd na vodi je poraz arhitekturi jer su političari sebe nametnuli arhitektima“, ocenio je Maldini.
Samu ideju o izgradnji grada na obalama reke nisu smislili naprednjaci na čelu sa Aleksandrom Vučićem 2012. godine, već su pre njih o tome sanjali njihovi sadašnji koalicioni partneri socijalisti.
Praktično, naprednjaci su ideju o tome „ukrali“ od Socijalističke partije Srbije. Ova partija na čelu sa Slobodanom Miloševićem je govorila o projektu Europolis, preteči Beogradu na vodi, tokom izborne kampanje 90-ih. Tada je insitut CIP predvođen Milutinom Mrkonjićem predložio izgradnju Europolisa.
Ova ideja će kod socijalista ponovo da se javi tokom izborne kampanje 2008. godine kada je Milutin Mrkonjić u izbornim spotovima obećao da će se „Beograd spustiti na reke“.
„Posle toga se oslobađa zlatni prostor između mostova, poznatiji kao Europolis“, rekao je Mrkonjić tokom kampanje dok je govorio o projektima u tom delu Beograda.
Iako će nakon te izborne kampanje ovaj projekat biti zaboravljen neko vreme, ideja i njegovog naslednika predstaviće Aleksandar Vučić tokom kampanje 2012. godine. Tada je Vučiću tokom izborne kampanje pomogao i bivši gradonačelnik Njujorka Rudolf Đulijani koji je tada došao u Beograd.
Beograd na vodi bio je jedno vreme projekat koji je doveo u avgustu 2013. godine do sastanka tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa i Aleksandra Vučića koji je tada već bio član Vlade Srbije,
Na pitanje da li je delio iste snove u jednom trenutku o Beogradu na vodi i kako je za samo nekoliko meseci nakon smene sa mesta gradonačelnika 2013. godine počeo da kritikuje projekat Dragan Đilas je u dokumentarcu otkrio:
„Zato što 90 odsto stvari koje je Vučić tada pričao o Beogradu na vodi su suprotno onome što se posle desilo. Ceo projekat je trebalo da bude gotov za četiri godine, trebalo je da se uloži 3,5 milijarde evra, da se investitor izabere na tenderu i da grad prihoduje 451 milion evra od naknade za uređenje građevinskog zemljišta i da se zaposli 210.000 ljudi.“
„Šta se promenilo? Osim što ruše most, izmestili su metro, nema para od uređenja građevinskog zemljišta, radi 2.000 umesto 200.000 ljudi, a od tri milijarde obećanih imamo 430 miliona za osam godina“, objašanjava Đilas.
Đilas je otkrio i da na tom sastanku nije govoreno o izmeštanju Glavne železničke stanice, već da je na sastanku bilo reči o kolosecim koji su tada služili za prenos opasnog materijala, a koji ne smeju da se prevoze kroz centar Beograda, stanice Prokop ili Vukov spomenik.
„Kako smo mi smenjeni, rešeno je tako što je ukinuta ta pruga pored reke, a opasan materijal je otišao kroz centar Beograda, što je ogromna opasnost“, rekao je Đilas.
On je naveo da je njihova ideja bila da se izmesti stanica BAS, ali ne i Glavna železnička stanica.
„Niko nikada nije spominjao sa naše strane izmeštanje stanice“, rekao je Đilas.
Nikada pre i nikada posle se propisi se nisu toliko prilagođavali jednom projektu kao što je to bilo Beogradu na vodi, ističe se u Dokumentarcu N1.
Naime, za samo nekoliko meseci zbog ovog projekta promenjeni su postojeći Generalni urbanistički plan Beograda, ali i Prostorni plan. Svemu tome je prethodilo i stavljanje van snage Studije visokih objekata po kojoj na priobalju nisu mogli da se grade neboderi.
Već 2014. godine usledilo je to da je Vlada Srbije Beograd na vodi proglasila projektom do nacionalnog značaja, a deo priobalja područjem posebne namene. Sve to je bila uvertira za donošenje lex specijalisa za Beograd na vodi kojim se utvrđuje javni interes i omogućava eksproprijacija.
„Lex specijalis se donosi pošto srpski zakoni ne dozvoljavaju da se to radi „, ističe Đilas o tom potezu.
Profesorka Pravnog fakulteta u penziji, Vesna Rakić Vodinelić navela je da je ovim lex specijalisom Republika Srbija prvo proglašena korisnikom eksproprijacije, a Grad Beograd korisnikom samo kada su u pitanju površine javne namene.
Dušan Dinčić, nekadašnji predsednik GO Savski venac, ocenio je da je lex specijalis bio način da se zaobiđe Zakon o eksproprijaciji po kojem eksproprijacija zemljišta nije mogla da bude za šoping molove i običnu gradnju, već za, kako je naveo u filmu N1, infrastrukturu i nešto od javnog značaja.
Ugovor u ime Vlade Srbije potpisala je tadašnja ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović u apirlu 2015. goidine u zgradi Geozavoda. Ono što je svima upalo u oko jeste da se tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić nije pojavio na potpisivanju.
„Da li ste svesni da se Vučić pojavljuje na svakom mestu gde se zaposli 30 ljudi, gde se slika na istim događajima i putevima po 15 puta, a nije bio tu kada se potpisivao Beograd na vodi. Pozlilo mu strašno na Glavnom odboru SNS-a, pa je onda Zorana Mihajlović potpisala, a pozlilo mu verovatno kada je video ovaj ugovor koji mu je dao Siniša Mali i u kom od svega što je obećao ljudima u Srbiji, ničega nije bilo“, rekao je Đilas.
Takođe, Vesna Rakić ističe da se ne zna kakvu korist bilo Srbija ili Beograd vuku iz celog projekta.
Da bi Beograd počeo da radi, srušeno je 233 objekata. Ali ono što će se najnegativnije odraziti na Beograd na vodi bilo je upravo ono što se desilo u izbornoj noći 24. na 25. april 2016. godine, kada su i dalje NN počionioci sa fantomkama pod okriljem noću srušili ceo jedan kvart u Hercegovačkoj.
U dokumentarcu su prikazana i dva svedočenja čuvara iz Savamale.
„To je bilo u 2 sata. Došao je crni džip ispred mene, ispred kućice na jedno dva-tri metra i sa uperenim svetlima. Imali su fantomke na glavi, crne kape, samo se videle oči i usta, rukavice crne, skroz sve crno. Pokupili su mi telefone, izbacili iz kućice i meni su rekli da bežim i da se ne okrećem nigde. Počeli su da ruše, nisam znao šta da kažem od straha“, ispričao je jedan od čuvara.
„Sa maskama fantomkama uhvatili su me za prsluk i rekli da odmah izađem. Bilo je 30 njih, kao četa. Tu su me izveli i vezali“, rekao je drugi čuvar.
Upitan ko je rušio u Hercegovačkoj, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ostaće dugo upamćen po izjavi da su to radili „kompletni idioti“ jer su rušili noću. Nakon toga Vučić je sve branio i relativizovao time da bi i on sam seo u bager i rušio tokom dana.
„Slučajno nisam znao za tu akciju, da sam znao rekao bih im uzmite bagere i buldožere i porušite ih tokom dana, a daj meni jedan da sednem u njega i ja ću to da uradim, da to ruglo kriminalno sklonim“, ispričao je Vučić na jednoj od konferencija nakon nemilog događaja.
Da bi već u junu 2016. godine na konferenciji za novinare rekao da iza svega onoga što se desilo u Savamali i „što je vrlo neprijatno“, stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu.
Projekat Beograda na vodi bio je i početak aktivističkog pokreta Ne davimo Beograd, a čiji simbol je bila žuta patka koja je trebalo da simboliše „veliku prevaru“.
Već 2016. godine izbili su masovni protesti nakon rušenja u Savamali, a kako kaže Dobrica Veselinović iz Ne davimo Beograda, taj pokret je bio katalizator i da su ljudi dolazili jer su videli kršenje zakona i bahato ponašanje vlasti.
Ni više mesečni protesti nisu pomogli pa je dve godine od rušenja u Savamali, bivši gradonačelnik Beograda Siniša Mali postao ministar finansija, a Goran Vesić od menadžera je avanzovao u zamenika gradonačelnika. Vučić je od premijera postao predsednik Srbije.
Bivši zaštitnik građana Saša Janković u svom izveštaju utvrdio je da policija nije reagovala na pozive građana. Kako je rekao Goran Stamenković, policajac i šef smene u noći rušenja u Savamali, imali su naredbu da sve pozive građana prosleđuju Komunalnoj policiji na postupanje i da stranke upućuju da se naredni dan obrate gradskoj građevinskoj inspekciji i to sve po naređenju načelnika PU Veselina Milića.
O svemu ovome Stamenković je progovorio tek nakon šest godina od kada mu je vrh policije tražio da prizna krivicu zarad „višeg državnog cilja“.
Stamenković je tada priznao krivicu i pristao na uslovnu kaznu od pet meseci zatvora uz obećanje da će mu vlast legalizovati bespravan objekat.
Na jedinom javnosti dostupnom snimku vidi se da bageri koji su rušili dolaze iz pravca gradilišta Beograda na vodi na kojem je radio Milenijum tim. Međutim, nikada to nije dokazano jer bageri nisu bili obeleženi.
U dokumentarcu se otkriva i da su mnoge druge gradske službe učestvovale i omogućile da se Hercegovačka dogodi. Tako je Parking servis ranije uklonio parkirana vozila u okolini, javna rasveta je bila isključena, a odgovore na ta pitanja novinari nisu dobili ni nakon šest godina.
Fantomi iz Savamale ostaće zauvek NN izvršioci protiv kojih tužilaštvo zvanično nikada nije pokrenulo istragu.
Bonus video – Rasprodaja. Širi se „Beograd na vodi“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar