Beograd 2041: Metro koji vodi od nikuda do nigde

Uz dosta tenzija, bez prevelike diskusije i minimalne korekcije usvojen je plan o izgradnji metroa u Beogradu. Plan koji je javno dostupan našao je svoje mesto u Generalnom urbanističkom planu (GUP) za Beograd do 2041. godine, kada je planirano da prestonica ima tri linije metroa.U pitanju je rani javni uvid u novi plan koji se završava 30. juna, ali trase metroa odavno su "zacementirane". Zvanično je krenula i gradnja na makiškom polju (doduše, ne dinamično), a iz vlasti uveravaju da će se do kraja decenije završiti prve dve linije.

Kako će izgledati linije metroa?

Planirana prva linija metroa, koja bi prema najavama vlasti i gradskog urbaniste trebalo da bude završena do 2028. godine krenuće sa Makiša i ići preko Sajma i Mostara, pa do Karaburme i Mirijeva. Mnogi stručnjaci, kritikovali su odabrane trase, uz konstataciju da one vode od nigde do nikuda

Ona bi u jednom momentu trebalo da dobije drugi krak koji će ići sa Labudovog brda, ali je neizvesno kada će on biti završen.  Nakon izgradnje prve, u planu je da druga linija ide sa depoa u Bežaniji, dalje ka Zemunu i Novom Beogradu, do Južnog bulevara i Ustaničke.Prva i druga linija spajale bi se na Savskom trgu. Što se tiče treće linije, ona bi išla od depoa na Bežaniji, pa dalje ka Kliničkom centru i Banjici.

Šta je sve sporno u planu izgradnje?

Arhitekta i član udruženja "Po meri metro" Milan Dimitrijević kaže za Nova.rs da je ovaj novi plan metroa, koji je predviđen GUP-om do 2021. godine prilično ambiciozan i teško ostvariv."Ako se koncentrišemo samo na tehnički aspekt i zanemarimo ekonomske, političke i društvene faktore, sasvim je moguće izgraditi tri linije u 20 godina. Međutim, poznato je da je izgradnja metro sistema prvenstveno političko i ekonomsko pitanje, pre svega zbog cene izgradnje. Uzimajući u obzir dosadašnju dinamiku izvođenja kapitalnih projekata u gradu, kao i ekonomska kretanja na globalnom nivou, čini se da je takav ambiciozan cilj teško ostvariv i za mnogo bogatije zemlje od Srbije, ali ne i nemoguć", priča u uvodu naš sagovornik.Komentarišući neke od ključni nedostataka planova za metro, arhitekta ističe da ni jednom od prve 3 linije neće biti povezana železnička stanica „Vukov spomenik", koja je prilikom svoje izgradnje zamišljena kao mesto ukrštanja gradske železnice (BG:Voza) i metroa."Trasiranjem prve linije metroa preko 'Prokopa'; i Kliničkog centra Srbije bi se dobili značajni benefiti za daleko veći deo građana u odnosu na sadašnji plan. Pored toga, po prvi put od 1968. godine u planiranju linije koja povezuje opštinu Čukarica sa centrom grada se izostavljaju naselja Vidikovac, Cerak, Cerak vinogradi, Labudovo brdo i Petlovo brdo. To je donekle, na sreću, ispravljeno kroz uvođenje u plan kraka prve linije ka ovim naseljima, na osnovu predloga našeg udruženja na javnom uvidu u oktobru 2021. Ostaje da se insistira da se taj krak i izgradi, odnosno da ne ostane 'mrtvo slovo na papiru'", objašnjava Dimitrijević.Budući da je jedno od ključnih zamerki ovog plana bilo to što Prokop i Kliničkim centar nisu bili povezani sa prvom linijom metroa, Dimitrijević napominje da je udruženje čiji je član od starta insistiralo na tome.

"Zašto je to bitno? Kroz Prokop prolazi regionalna, prigradska i gradska železnica koja povezuje Batajnicu, Ovču (Pančevo u budućnosti), Mladenovac i Lazarevac. Svi građani koji žive u tim mestima i na tim relacijama bi imali direktnu korist od metroa i postali potencijalni korisnici. Građani bi time drastično smanjili vreme provedeno u prevozu, dok bi drumski saobraćaj bio prohodniji. U praktičnom smislu, neko ko studira na Ekonomskom fakultetu, a živi u Mladenovcu, bi daleko lakše i brže putovao između te dve lokacije da metro prolazi kroz Prokop. Takođe, neko ko na primer živi u Batajnici a želi sa svojim detetom da poseti sajam knjiga pred školu, veoma lako i brzo bi stizao sa samo jednim presedanjem na Prokopu", pojašnjava Dimitrijević i dodaje:"Ovu našu tvrdnju potvrđuje i insitiranje stručnjaka iz Egisa, ali i iz Urbanističkog zavoda da metro prođe tom trasom. Naravno nikako ne manje važan objekat koji bi dobio direktan pristup metrou, je i Klinički centar Srbije. Pre rekonstrukcije i proširenje se u njemu obavljalo preko 1 milion pregleda godišnje. Tu radi oko 15.000 medicinskog i nemedicinskog osoblja, a u neposrednoj blizi je i Medicinski fakultet sa nekoliko hiljada studenata", priča Dimitrijević.On ističe da nova železnička stanica Sajam, na železničkom nadvožnjaku nije ušla u cenu metroa, što bi dodatno poskupelo ceo projekat."Bitno je reći da se i Beograd čvor negativno izjasnio po tom pitanju, jer bi nova stanica Sajam bila preblizu Prokopa, pa bi sadašnji kapacitet na toj deonici pruge međunarodnog železničkog Koridora 10 bio drastično smanjen. Mora se napomenuti da bi ova izmena uticala i na izmenu treće linije, čineći i nju optimalnijom. Naime, može se reći da je treća linija ovim planom projektovana da pokrije nedostatke prve dve linije, pa usled toga u sadašnjem planu ne postoji oduvek planirano povezivanje metroa sa železnicom na Vukovom spomeniku, gde je već urađena priprema za stanicu metroa. Umesto odavno planiranog ukrštanja na Vukovom spomeniku, novim planom, usled ispravljanja nedostataka, predviđena je izgradnja nove podzemne železničke stanice „Makenzijeva”, što bi kostalo više desetina miliona evra, što takođe nije uračunato u cenu metroa", napominje on.Kada je reč o konrektnim rokovima i finansijama, Dimitrijević odgovara da je teško prognozirati kada će Beograd dobiti i drugi, a ne treću liniju metroa."Prema prvim procenama gradskih čelnika, samo prva linija bi trebalo da košta oko 2,3 milijarde evre, dok prve dve linije oko 4,4 milijarde evra. Treba imati na umu da ovo procenjeni troškovi pre drastičnog poskupljenja građevinskog materijala, koji se desio u prethodnom periodu", zaključuje naš sagovornik.

"Ako otmu Makiš, Beograđani će ostati bez vode za piće"

Informacija da će prva linija metroa krenuti sa Makiša otvorila je pitanje šta to znači za beogradsko vodoizvorište, odnosno da li bi se ugrozila pijaća voda u glavnom gradu, koji bi doživeo sudbinu Zrenjanina.

Arhitektica i urbanistkinja Iva Čukić rekla je ranije za Nova.rs da se planiranjem naselja, izgradnje depoa za metro i podzemne železnice u blizini bunara na Makiškom polju."Ovo područje je sa razlogom čuvano sve ove decenije. Ako se desi ta izgradnja, izvori vode biće uništeni za sva vremena, a Beograd će da izgubi najvažniji resurs, jer će se već u toku prvih građevinskih radova nepovratno zagaditi reni bunari", rekla je Čukić ranije za Nova.rs.Bonus video: Vesić na Makišu - Radovi za izgradnju metroa teku po planu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tngvesicobisaoradoveds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3356819"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram