Urbanističkim planom do 2041. godine Beograd će dobiti nove mostove, ali još uvek je nejasno kakva će biti sudbina Starog savskog mosta. Za sad, sve ide ka tome da Beograd dobije moderniji most, a da stari postane pešačka atrakcija.
Prilikom ranog javnog uvidu u novi Urbanistički plan (GUP), iz Urbanističkog zavoda Beograda nisu mogli da potvrde kakva će biti sudbina Starog savskog mosta, ali on je u planu da ostane na istom mestu. Potpuno je drugo pitanje da li će tu biti novo, modernije zdanje ili će jedan od simbola Beograda ostati na svom mestu.
Nedostatak odgovora na ovo pitanje vezan je i za skrivanje plana od očiju građana, koji su imali kratko vreme da se upoznaju sa novim idejama za Beograd. Umesto toga, dobili smo dileme i odgovore da će novi most zavisiti od političke odluke u Beogradu.
Urbanistkinja „Nove planske prakse“ Ljubica Slavković kaže za Nova.rs da postoji nekoliko ključnih problema sa konceptom Generalnog urbanističkog plana (GUP) za Beograd 2041, a da su oni između ostalog vezani za odsustvo dijaloga i informacija o potrebama građana odnosno legitimiteta za njegovu realizaciju.
“Najpre je problematična procedura u kojoj se ovaj najvažniji urbanistički strateški plan izradio, jer ona ne odgovara tom značaju. Mi govorimo o planu kojim bi trebalo da se planira razvoj Beograda u narednih 20 godina, i pre tri godine je doneta odluka o njegovoj izradi. Za te tri godine, samo 0,6 odsto stanovništva sa teritorije plana je na neki način je učestvovalo, i to popunjavam jedne ankete. To apsolutno ne odgovara značaju ovog dokumenta”, ističe Slavković za naš portal.
Ona dodaje da je nemoguće planirati razvoj Beograda u narednih 20 godina, a da ne znate šta je potrebno tom gradu.
“Drugi problem je neutemeljenost plana, jer nije urađen popis stanovništva, Prostorni plan i Strategija razvoja Beograda su pred istekom, ili su istekli, Plan održive urbane mobilnosti nije uzet u obzir, i tako dalje. Dakle, ovaj plan nema utemeljenje u značajnim studijama i analizama koji mogu da pokažu pravac razvoja grada. Na osnovu čega se onda određuje pravac razvoja grada”, podvlači naša sagovornica.
Slavković je naglasila da u planu ima “velikih reči” i koncepata, ali ne i kako mi dolazimo do toga, te objašnjava da je u pitanju “plan bez plana”, zbog čega može da se dalje sprovodi proizvoljno, zbog čega i postoji najveća bojazan.
Kada je reč rešenju pitanja infrastrukturnih objekata, poput Starog Savskog mosta ili onog preko Ade Huje, Slavković dodaje da je to samo jedna od 1.000 tema koje su našli mesto u ovom planu, ali da se to ne predstavlja adekvatno građanima.
„Vi kada pitate obrađivače za GUP, oni kažu da je u pitanju samo koncept. Ni ne treba tumačiti ovaj plan na nivou parcele, ali ako je koncept, treba da nam se pokaže koji su to pravci razvoja i vrednosti kako ćemo doći do rešenja. Sudbina nekih projekata, poput ovog mosta ili Hipodroma rešavaju se neutemeljeno ili arbitrarno”, ističe ona i dodaje:
“Takvih tema ima puno u ovom planu i upravo zato treba da postoji drugačija procedura kako se ovaj plan predočava građanima. Stari savski most je samo jedna od 1.000 tema koji su uključeni ovim složenim planom, zato način i procedura koji se odvija ovaj plan nije adekvatan. Svi ‘stari savski mostovi’ moraju da se predstave građanima, odnosno kako će to uticati na njihove živote”, zaključuje naša Slavković.
Direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović ističe za Nova.rs da i u postojećem, ali i u predlogu novog GUP-a, predviđa se proširenje kapaciteta za prelazak reke na mestu gde je sada Stari savski most.
„To je neohodno, pogotovo kad se potpuno izmesto Glavna autobuska stanica na Novi Beograd. Kao odbornik, a kasnije i kao osnivač CLS-a, predlagao sam da se uradi dodatni most pored postojećeg – most blizanac, ili komplementarni most. To je bio naš predlog, jer postojeći most nema dovoljan kapacitet, a teško ga je proširiti jer su stubovi fundirani na drvenim šipovima. Ali siromašne zemlje nikada ne treba da ruše postojeće funkcionalne mostove, već da traže rešenje za dopunu kapaciteta“, podvlači Jovanović.
Dodaje da je za sada ostaje kao najizglednija opcija novi most, ali napominje da je ceo proces od 2017. godine loše vođen i moglo se naći mnogo bolje i jeftinije rešenje.
„Postojala je šansa da se postojeći zadrži jer je tehnički ispravan, te predstavlja svojevrsan simbol Beograda, ali isto tako su potrebni novi kapaciteti sa razvojem Novog Beograda“, zaključuje Jovanović.
Kako gradonačelnik Aleksandar Šapić vidi sudbinu mosta?
U vreme kada je bio još uvek samo predsednik opštine Novi Beograd, Šapić se zalagao za sklanjanje mosta, te za pravljenje novog na njegovom mestu.
„Na tom mestu treba da ostane, samo ne taj most. Ja sam za sklanjanje ovog rugla od mosta, na kojem ne postoji čovek koji nije izbušio makar pet puta gume, most koji ne može da primi broj automobila na nivou 1950. godine, most za koji ne znate kada prelazite preko njega da li će da se sruši ili stvara veću buku“, istakao je tada Šapić.
U ovom trenutku ne deluje da je bivši vaterpolista nešto revidirao svoje stavove po ovom pitanju, te da će nastaviti da sprovodi ovaj plan.
Šta je GUP i zašto je važan?
Generalni urbanistički plan predstavlja „krovni“ dokument urbanističkog razvoja grada koji se donosi na 20 godina, zbog čega je od velikog značaja, jer određuje pravac i put kojim bi grad trebalo da se razvija. Usvaja se kao strateški razvojni plan, što znači da svi drugi dokumenti, poput strategija i akcionih planova, treba da slede pravce razvoja iz GUP-a.
U ovom trenutku pripremaju se predlozi i daju sugestije na plan koji je predložio Urbanistički zavod Beograda. Do njegovog usvajanja, moguće je vršiti revizije predloga, ali nakon usvajanja svaka odluka koja se menja povlači sa sobom i novo usvajanje GUP-a.
Bonus video: Generalni urbanistički plan i javnost
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare