Opasna bolest preti Srbiji, stiže iz susedne zemlje: "Ili je nećete ni primetiti ili će napasti srce"

Zabluda je da se “kju groznica” prenosi isključivo direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom, objašnjava stručnjak.

“Ova bolest može da se prenese i preko prašine, kada je udahnemo. Nije neophodan direktan kontakt sa životinjom. Najčešće se bolest javlja u periodu jagnjenja i telenja, u predelima gde ima ovih životinja. Nije neuobičajeno da se pojavi kod nas. Imali smo ranije epidemije u Vojvodini, uglavnom u martu, na proleće. Dešava se kad prođe stado ovaca prašnjavim drumom, da se, ako je neka životinja zaražena, ova bolest proširi vazduhom. Može se preneti i preko nekuvanog mleka i hrane”, objašnjava dr Radovanović.

Važno je, ističe on, da postoji veterinarska kontrola u stočarskim krajevima.

“Mora da postoji kontrola životinja i da se blagovremeno interveniše. Ako se zna da su se povremeno javljale epidemije u Banatu ili Bačkoj, onda tamo treba da budu i češće kontrole”.

Ljudi nekad i ne znaju da su bolesni

Jedan slučaj, ukoliko nema komplikacija, može da prođe neprimećeno.

“Ako se zarazi zdrav čovek, ovu infekciju neće ni registrovati, lečiće je kao neki oblik gripa ili teže prehlade. Dešava se da ljudi ne odu kod lekara, već to samo prođe, pa oni i ne znaju da su imali kju groznicu. Međutim, kada dođe do komplikacija, posebno ako je više slučajeva, pomoć lekara je neophodna i tada se dijagnostikuje. Kod starijih građana i hroničnih bolesnika, može doći do teškog oblika pneumonije, upale pluća ili oštećenja srca”, upozorava dr Radovanović.

Iako je smrtnost manja od jedan odsto, bolest treba shvatiti ozbiljno.

“U početku se javlja kao atipična upala pluća. Ako se simptomi pojačavaju, neophodna je terapija. Bolest može da pogodi i ostale organe, ali kreće od pluća”, kaže doktor.

Zaraza se širi u Crnoj Gori

Podsetimo, u Crnoj Gori je u proteklih nekoliko dana prijavljeno tri slučaja zaraze "kju groznicom".

"Infektivna klinika nam je prijavila slučaj. Reč je o pacijentu koji ima 51. godinu, a epidemiološko ispitivanje je u toku", rekla je dr Sanja Medenica, iz crnogorskog Instituta za javno zdravlje, u Bojama jutra na TV Vijesti.

Ona je tom prilikom naglasila da poslednji pacijent nije naveo kontakt sa obolelim životinjama.

Šta je kju groznica

U pitanju je akutno febrilno oboljenje slično gripu koje može izazvati fatalne posledice. Ovu bolest uzrokuje bakterija Coxiella burnetii koja se prenosi sa životinja na ljude.

Kju groznica najčešće počinje naglo sa jezom, povišenom temperaturom, teškom glavoboljom i znojenjem. Hronični oblik ovog oboljenja može da se javi nakon 6 nedelja ili čak nekoliko godina od infekcije.

U prirodi su ovom bakterijom inficirane 33 vrste životinja, a od domaćih najčešće ovce, koze i goveda. Ovaj mikroorganizam je izuzetno otporan i dugo može da opstane u spoljnoj sredini (u prašini, na predmetima, odeći, alatu…).

Životinje obično oboljevaju od asimptomatske infekcije. U prirodi se, među životinjama, prenosi krpeljima, objasnili su ranije iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".

Kako se prenosi kju groznica

Udisanjem prašine kontaminirane izlučevinama zaraženih životinja. Čestice koje sadrže uzročnike, vetrom se mogu preneti na velike udaljenosti.

Direktnim kontaktom sa inficiranom životinjom kroz povrede na koži i sluzokoži.

Direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama ili prerađevinama (vuna, dlake, odeća inficiranih osoba).

Konzumiranjem zaraženog mleka ili hrane (najčešće pri upotrebi nekuvanog i nepasterizovanog mleka ili svežih mlečnih proizvoda od inficiranih ovaca, koza ili krava).

Vertikalna transmisija, sa majke na bebu u toku porođaja.

Transmisivni put prenošenja ubodom inficiranog krpelja kod ljudi je vrlo redak.

Simptomi kju groznice

visoka telesna temperatura (do 40 stepeni)
jaka glavobolja
bol u mišićima
malaksalost
znojenje
opšta slabost praćena gubitkom apetita
suv kašalj
bol u grudima.

Komplikacije

pneumonija (upala pluća)
hepatitis (upalna bolest jetre)
endokarditis (zapaljenje unutrašnjih zidova srca) - najčešća komplikacija, u 60 odsto slučajeva.

Rizične grupe

pacijenti sa poremećajem rada srčanih valvula
osobe kojima su urađeni vaskularni graftovi
onkološki bolesnici
imunokompromitovane osobe

Inficirane trudnice su u riziku od prevremenog prođaja ili spontanog pobačaja.

***

BONUS VIDEO: Epidemija morbila u Novom Pazaru