7
Reza Sharifi ima 18 godina, prodorne tamne oči, tiho priča, ali zato izuzetno glasno crta. Ovaj Avganistanac u Beograd je stigao pre tri godine. Kaže da nema nikog od porodice, ovde je dobio azil i svoj život želi da nastavi u Srbiji. Plan mu je da studira slikarstvo i da baš ovde zasnuje svoju porodicu.
Prešao je dalek put – iz Avganistana je odveden u Iran. Tamo je kao dečak radio najrazličitije i najteže poslove – od sakupljanja sekundarnih sirovina do građevine. Pao je sa skele, pa mu je zbog povrede ruke bila ugrađena šina. Ipak, povreda ga nije sprečila da pobegne, pa je sa još dva prijatelja, preko Tusrke i Bugarske, stigao u Srbiju.
U Beograd je došao sa samo 15 godina, prepušten samom sebi, bez staratelja. Prvo mu je pružena zdravstvena zaštita, a lekari koji su se bavili njegovom povredom bili su u čudu, jer šinu koja je bila ugrađena u njegovu ruku nisu videli još od 80′ godina. Nakon fizikalne terapije, njegove ruke sada stvaraju i crtaju.
„Sviđa mi se, dobro mi je ovde. Idem u školu, dobri su mi profesori i drugovi. Srbija je dobra zemlja“, priča nam ovaj đak beogradske škole Drvo art.
Nema roditelje, ali je ovde naišao na neke ljude koji su se prema njemu poneli roditeljski. U razgovoru više puta pominje svog razrednog starešinu, profesora Dragišu Jevtića.
U Beograd je stigao kao potpuno nepisemen. Ranije nije išao u školu. Srbija mu je pružila šansu – sada se sporazumeva na srpskom i engleskom.
Ipak, Reza najbolje priča crtajući.
„Život mi je bio težak. Krenuo sam da crtam da bi me ljudi bolje razumeli, da pokažem sebe kroz umetnost“, objašnjava nam Reza koji vredno radi i priprema se za to da po završetku srednje škole studira slikarstvo.
Nema roditelje koji bi se brinuli o njemu i koji bi ga podržavali, ali nas uverava da ne želi da mu to bude opravdanje i prepreka za to da u životu ostvari svoje ciljeve.
„Hoću drugima da pokažem da iako nemaš roditelje možeš da uspeš, možeš da uspeš i bez porodice“, poručuje Reza.
Kaže da nije imao većih problema niti neprijatnosti zbog svog porekla i tamnije boje kože. Ipak, svestan je toga da ima onih koji bi radije hteli da on ode iz Srbije.
„Neki ljudi ovde ne vole migrante. Hoću da pokažem da migranti nisu loši. Samo nam treba šansa“, kaže Reza.
Jelena Đurđević je socijalni radnik, jedna od zaslužnih za to što je Reza dobio šansu. Ona je koordinatorka Integracione kuće u kojoj sada živi junak naše priče.
„On je bio potpuno nepismen, nismo ni znali da ima bilo kakav talenat što se tiče slikanja. Prvo je na papiriću počeo da slika oči, a zatim i portrete. Mnogi likovi su inspirisani upravo njegvom avganistanskom kulturom i poreklom“, dočarava nam Rezinu strast prema crtanju i njegovu inspiraciju.
Rezina životna prilika
Reza živi u Integracionoj kući „Pedro Arrupe“ za smeštaj dece migranata i izbelica bez pratnje, koju vodi Humanitarna organizacija Jesuit Refugee Service (JRS). JRS Srbija je deo međunarodne organizacije Jesuit Refugee Service koja ima svoju kancelariju u više od 50 zemalja u svetu uključujući i Balkan (Bosna, Hrvatska, Makedonija, Kosovo).
Kada nas je 2015. godine zapljusnuo veliki talas izbeglica i migranta sa Bliskog istoka, Srbija se suočila i sa velikim brojem dece iz te populacije, dece koja su stigla bez roditelja. Srbija nije imala dovoljno kapaciteta, pa je decu bez pratnje smeštala zajedno sa odraslima u kampove, što je decu dovodilo u rizike od svih oblika nasilja, eksploatacije, lance krijumčarenja i trgovine ljudima.
Posle pet godina Srbija raspolaze sa 70 mesta u domovima za decu bez roditeljskog staranja (od kojih su tri državna i dva doma su privatna, vode ih nevladine organizacije a nadgleda ih nadležno ministarstvo) a broj dece bez pratnje se kreće između 300 i 700.
Usled nedostatka smeštajnih kapaciteta za maloletnike bez pratnje JRS, u dogovoru sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u maju 2017. godine otvara Integracionu kuću za smeštaj maloletnih migranata i izbeglica bez pratnje u koju Reza biva smešten u avgustu 2018. godine.
Od maja 2017. godine do danas Integraciona kuća je pružila brigu i smeštaj za 82 dečaka. Reza je u maju ove godine napunio 18. godina, ipak pod okriljem Internacionlane kuće može ostati dokle god se redovno školuje.
Rezi, kao i onima koji bespoštedno brinu o njemu, želimo da on svoje školovanje završi kako je i naumio, da dobije zvanje akademskog slikara. Nova.rs će sa ogromnim zadovoljsvom izveštavati i obaveštavati o njegovim izložbama.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
