Koronavirus jenjava svuda u svetu, a u Srbiji je prema poslednjim izveštajima sve manje zaraženih i umrlih, međutim ove ohrabrujuće cifre ne smetaju zameniku gradonačelnika Goranu Vesiću, da i dalje forsira izgradnju fabrike kineskih vakcina u Zemunu. On je naime istakao da je čak 13 miliona evra do sada uloženo u ovu fabriku, da su pristupne saobraćajnice i infrastruktura uskoro završene, a ovi pogoni, prema rečima stručnjaka, ne mogu proizvoditi nijedno drugo cepivo, osim kineskog za koje su pravljeni, a koje, na sreću, nikome u našoj zemlji više nije potrebno.
“Grad Beograd je skoro potpuno završio pristupne saobraćajnice i neophodnu infrastrukturu za novu fabriku vakcina. Ukupna vrednost svih naših poslova koje smo uradili oko same fabrike bila je malo više od 13 miliona evra, i na taj način smo omogućili da fabrika vakcina počne da radi”, izjavio je Vesić.
Pročitajte još:
Iako epidemiolozi, farmakolozi i drugi stručni ljudi za ovo polje medicine i farmacije tvrde da pogon za jednu mrtvu vakcinu, kakva je kineska, ne može proizvodi nijednu drugu, Vesić je naglasio da će u ovoj fabrici moći da se proizvode sve vrste vakcina, a kako je rekao „trenutno je aktuelna vakcina za kovid, a sutra može da bude neka druga, jer uvek će neka vakcina biti aktuelna. To daje veliku sigurnost kada je u pitanju sistem zdravstvene zaštite Srbije“.
Međutim, veliki vakcinalni punktovi u Srbiji su uveliko zatvoreni, interesovanja za vakcinaciju gotovo da nema, pa je tih 13 miliona evra moglo biti pametnije uloženo.
„Traka ili pogon za mrtvu kinesku vakcinu, služi isključivo za tu vrstu proizvodnje. Međutim, ako bi se prebacili na informacionu RNK vakcinu, koja je jednostavnija i jeftinija, onda bi mogli da proizvode i druge vrste cepiva. Nažalost, ni nemamo kadrove za to, jer je direktorka Torlaka pre nekoliko godina razjurila sve one koji su nešto znali. Morali bismo da šaljemo mlade stručnjake u inostranstvo da uče kako se radi sa tom tehnologijom. Niko ovde ne razmišlja o stručnim kadrovima, o tome ko će u toj fabrici da radi. Nadam se da je vlast razumna i da će odustati od kineske vakcine, koja mnogo košta, a slabija je od ostalih. Ako nastave tvrdoglavo da insistiraju samo na kineskoj fabrici, onda nas vode u čist finansijski fijasko“ objašnjava za Nova.rs dr Zoran Radovanović, epidemiolog.
On međutim ističe da možda nikada do kraja nećemo znati šta se proizvodi u fabirci vakcina.
„Objekat gradi vojska i sve je vrlo sumnjivo i nejasno oko te fabrike. Mi ne možemo sa sigurnošću da znamo šta će se tamo proizvoditi, možda nikada i ne saznamo“, kaže dr Radovanović.
Fabrika vakcina Sinofarm obavijena je velom tajne i deluje kao još jedan paravan za državne poslove o kojima se ćuti. Neshvatljivo je da se fabrika vakcina vodi kao vojni objekat i da je Ministarstvo odbrane nadležno za njenu izgradnju.
Iz tog razloga pokušali smo da dođemo do informacije o tome kakve veze vojska ima sa vakcinama, ali odgovore nismo dobili, a građani Srbije, po ko zna koji put, ostaju neobavešteni i isključeni iz poslova u koje se delom ulaže i njihov novac iz budžeta.
„Ulaganja u zdravstvo u Srbiji su inače veoma netransparentna i uglavnom su ugovori tajni. Kovid bolnice, kao i fabriku vakcina gradi Ministarstvo odbrane i iste firme učestvuju u ovim poslovima, a to sve otvara brojna pitanja. Novac za fabriku dat je iz budžetske rezerve, a 13 miliona evra, koje pominje Goran Vesić, je samo deo koji je Beograd dao na opremanje. Ukupno je dato više od 39 miliona evra za ovu fabriku. Ne znamo, naravno, koliko su dali kineski i arapski partneri, ali iz osnivačkog akta kineske kompanije, vidi se da će Srbija imati pravo na trećinu profita. Ipak, mi i dalje nemamo ugovor koji je među ovim partnerima potpisan“, rekla je Katarina Baletić, novinarka Nove ekonomije.
Ona je naglasila da je u Srbiji utrošeno oko osam miliona doza svih vakcina za godinu dana, a od toga je samo deo kineskih.
„To nam govori da su nepotrebne doze od više desetina miliona godišnje. Pitanje je koliko će Srbija uspeti da profitira od ove fabrike, a može da izađe iz partnerstva samo ukoliko strana kompanija da svoje odobrenje. Ako neko od partnera želi da izađe iz posla, može da zahteva od Srbije da se povuče i da proda svoj deo. Tako da je osnivački akt mnogo povoljniji za njih nego za nas. Sinofarm vakcina inače nije odobrena u svim zemljama EU, tako da je potpuno nejasno kome ćemo je prodavati, a mi gotovo da epidemiju više i nemamo. Vakcine su bile skupe u početku, ne zna se koliko će im cena biti u budućnosti, a sada je ponuda sve veća, dok je potražnja sve manja“, naglašava Baletić.
Taj objekat bi mogao da bude istraživački centar ili zamena za Torlak.
„Mislim da nam sada nisu potrebne velike količine Sinofarm vakcina i da treba da budemo racionalni. Međutim ako je već pripremljena tehnologija za Sinofarm, onda se tu ne mogu proizvoditi druge vakcine, jer se koriste različiti tehnološki procesi. Država mora da napravi jasan plan i strategiju, prema potrebama našeg stanovništva, šta dalje i kako da radi“, naglašava u razgovoru za Nova.rs prof. dr Radan Stojanović, farmakolog.
Podsetimo, fabrika Sinofarm vakcina nalazi se u zemunskom naselju Soko Salaš, u delu privredne zone „Autoput“, a zauzima površinu od 11.800 kvadrata. Izgradnja ovog objekta počela je u septembru 2021. godine. Fabrika je zajedničko ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata, a zamišljena je kao investicija koja će obezbediti dovoljne količine kineske Sinofarm vakcine za Srbiju, ali i za region, a predviđeno je da se u njoj proizvodi i do 40 miliona doza vakcina godišnje.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare