0
Centri za socijalni rad su veoma često na tapetu kao služba koja ne obavlja dobro svoj posao i koja je kriva za brojne porodične tragedie, nemar prema deci i nasilje. Među brojnim pričama i medijskim naslovima koji daju takav ton, proteklih dana istakla se i vest o tome da je zaštitnik građana zatražio od ministarstava zaduženih za socijalna pitanja i finansije da što hitnije obezbede adekvatan broj stručnih radnika u Centru za socijalni rad Sokobanja, jer ta ustanova već godinu dana radi bez ijednog socijalnog radnika i u takvim uslovima, između ostalog, zaključuje i međunarodna usvojenja dece. To nas je podstaklo da istražimo u čemu je problem i da li je moguće da Centar za socijalni rad funkcioniše bez socijalnih radnika.
Institucije ćute, ali pojedini zaposleni nam ipak objašnjavaju da je problem u tome što su centri za socijalni rad desetkovani, a Sokobanja nije jedini takav primer.
Međutim, sve institucije koje se bave socijalnom zaštitom, od samih centara za socijalni rad, pa do resornog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izuzetno su zatvorene i postoji zid kada treba doći do informacija.
0
0
0
9
1
41
Upite smo poslali i odgovore potražili, ali ih nismo dobili, od resornog ministarstva za socijalna pitanja, Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, Asocijacije centara za socijalni rad. Pozvali smo i sporni Centar za socijalni rad u Sokobanji, ali nam je rečeno da je direktor „na intervenciji“, a da niko drugi nema pravo da govori. Jasno nam je zbog čega je direktor prezauzet, mora da preuzme sve poslove nepostojećih socijalnih radnika.
Ombudsman Zoran Pašalić bio je raspoložen za razgovor, ali nam je nagovestio da dok ne dobije izveštaj iz Centra za socijlani rad Sokobanja ništa ne može da komentariše. Ipak, priznao je da je reč o „egzemplaru“.
„Moramo da se bavimo takvim slučajevima, jer to je stvarno egzemplar, da jedan Centar za socijalne rad nema zaposlene, ili da nisu trenutno zaposleni, ili da su u fazi zapošljavanja. Znate i sami šta je Centar za socijalni rad i šta je njegov značaj. Bavićemo se ne samo tim slučajem, nego svim slučajevima u vezi sa centrima za socijalni rad. Mi svakog dama imamo neku proveru centra, ili po sopstvenoj inicijativi ili po prijavama“, poručio je ombudsman.
U čemu je problem?
U svom saopštenju ombudsman je konstatovao da su oba ministarstva (zadužena za rad i finansije) načinila propust u radu, jer nisu preduzela sve neophodne mere da se obezbedi adekvatan broj stručnih radnika u centru u Sokobanji, koji je zbog toga prošle godine bez prisustva socijalnog radnika zaključio jedno međunarodno usvojenje, a do kraja godine ga očekuje još jedno takvo usvojenje. Zaštitnik građana je odredio rok od 60 dana u kojem oba ministarstva treba da ga obaveste o preduzetim merama.
U postupku kontrole zaštitnik građana je utvrdio da je Centar za socijani rad iz Sokobanje još u oktobru 2019. godine obavestio nadležno ministarstvo da je ostao bez jedinog socijalnog radnika i da ima zaposlena samo dva stručna radnika, iako postoje tri upražnjena radna mesta.
Zaštitnik građana je utvrdio da se CSR Sokobanja poslednjih šest godina, tačnije od 2014. godine, obraća nadležnom ministarstvu sa zahtevima za popunjavanje upražnjenih radnih mesta, ali da uvek dobija isti odgovor – da će o zahtevu biti odlučivano u narednom periodu. Iz tog Centra dalje navode da broj predmeta neprekidno raste, da nema zaposlenog nijednog socijalnog radnika, da nema dovoljan broj stručnih radnika i da su u centru trenutno zaposlena samo tri radnika – pravnik, supervizor i psiholog.
U izjašnjenju Zaštitniku građana, Ministarstvo za rad je navelo da je ponovo tražilo saglasnost Komisije Vlade Srbije za zapošljavanje novih ljudi u centru u Sokobanji ali da o istom još nije odlučeno. Ministarstvo finansija je u izjašnjenju navelo da se o predlozima za davanje saglasnosti odlučuje jednom mesečno i da problemi najverovatnije nastaju, jer centri ne obnavljaju svoje zahteve na mesečnom nivou.
Zaštitnik građana podseća da je još 2018. godine, zbog niza propusta u 30 slučajeva, nadležnim organima uputio zbirnu preporuku gde je posebno ukazano na problem nedovoljnog broja stručnih radnika u centrima za socijalni rad koji bi omogućio punu primenu standarda stručnog rada i adekvatno postupanje centara.
Desetkovani smo!
Zaposleni u centrima za socijalni rad ne smeju da daju izjave bez ovlašćenja i saglasnosti nadležnih. Ipak, za naš portal rešila je da progovori zaposlena u jednom od beogradskih centara za socijalni rad. Ona je želela da ostane anonimna, ali je ipak glasno ukazala na sve probleme sa kojima se suočavaju ona i njene kolege širom Srbije. Problem je u zabrani zapošljavanja u javnim ustanovama koja je na snagu stupila 2013. godine.
„Predmeti stoje zato što ne možemo da ih odradimo. Mi se snalazimo uz pomoć štapa i kanapa. Desetkovani smo kao struka. Od 2013. pa do 2020. veliki broj stručnih radnika otišao je u penziju. Imamo i veliki broj otkaza, ljudi raskidaju ugovore o radu, a mi ne primamo nove. Mi zvanično nismo dobili nikoga u stalni radni odnos punih sedam godina, sve su privremeni i povremeni pslovi. Mi imamo hroničan deficit kadra“, objašnjava nam sagovornica.
Socijalni radnici se neretko suočavaju i sa gnevom građana.
„Mene jako boli i zid ćutnje na koji ste i vi kao kao mediji naleteli, to je nedostatak adekvatne saradnje sa medijima i nepostojanje PR službe. Sve pozitivne stvari koje uradimo niko ne vidi, izlaze uglavnom negativne stvari i to još više razjaruje građanstvo. Dolaze nam ljudi sa negativnim predrasudama, koji svoj bes posle iskaljuju na nama. Dolazi do sagorevanja stručnih radnika i nemoći, nama su ruke vezane“, pomalo je i ljuta.
Centar za socijalni rad u kojem ona radi je preopterećen. Godišnje stigne i do 10.000 najrazličitijih zahteva od građanstva i različitih institucija.
„Mi imamo 34 stručna radnika. Tu je uglavnom kadar koji je ovde više od 20 godina, fali nam kadar srednjih godina koji nije potrošen, a koji ima šta da kaže“, navodi naša sagovornica.
#related-news_1
Prema njenim rečima, centar u kojem ona radi kuburi i sa kancelarijskim priborom, vozilima i vozačima.
Komentarišući slučaj Sokobanje i Centra za socijalni rad koji funkcioniše bez socijalnih radnika ona napominje da je to mimo svih pravilnika.
„Centar za socijalni rad je definisan tako da mora da ima 51 odsto socijalnih radnika među stručnim kadrom“, objašnjava nam sagovornica i dodaje da to nije usamljeni slučaj.
„Po malim mestima u Srbiji isto postoji deficit, tako je u nekim mestima u Vojvodini, tako je i na jugu Srbije. Oni prosto nemaju kadrove, nemaju resurse, nemaju automobile, nemaju štampače“, niže nam spisak onoga što fali.
U Centru za socijalni rad Sokobanja rešavali su se i slučajevi usvojenja u inostransvu, a po pravilima ni to ne bi trebalo da se radi bez socijalnih radnika.
„Pitanja usvojenja, starateljstva i hraniteljstva se rešavaju timski. Svaki stručni radnik donosi svoj poseban nalaz i mišljenje. Radi se i timski zaključak“, objašnjava nam gde je sve prekršena procedura.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare