20
Zaposlene u Apoteci Leskovac, nakon što su letos jedva uspeli da sklope ugovor o isplati 38 zaostalih plata, početkom decembra sačekala je nova nevolja. Svi su iznenada proglašeni tehnološkim viškom, a radni odnos im zvanično prestaje 21. decembra.
Odluku o novoj sistematizaciji, po kojoj u toj zdravstvenoj ustanovi više nema zaposlenih, doneo je juče UO Apoteke Leskovac na predlog v.d. direktora, jedinog koji nije proglašen tehnološkim viškom. Kao razlog za takvu odluku navedeno je da je došlo do trajne nemogućnosti plaćanja i izmirenja dugova kako prema dobavljačima, tako i zaposlenima, ali i zbog smanjenog obima posla.
Međutim, kako kažu zaposleni, gašenjem Apoteke Leskovac Jablanički okrug više neće imati nijednu državnu, a ni dežurnu apoteku na svojoj teritoriji. Prva najbliža nalaziće se u Nišu.
„Noću, ako nekome zatreba hitno lek, on će morati da sedne u kola i ide u Niš, do prve dežurne apoteke“, nastavljaju sa pričom zaposleni.
Podsećaju da je pre dve, tri godine urađena sistematizacija radnih mesta ali da ih je, kada su svi hteli da odu jer su im već tada kasnile plate, sprečio gradonačelnik, tvrdeći da u Leskovcu moraju da ostanu dve apoteke, a prema sistematizaciji koju je dalo Ministarstvo zdravlja i 15 zaposlenih.
„Tada smo hteli da idemo, nisu nas pustili, sada nećemo, a sad nas teraju“, ogorčeni su zaposleni.
Kako je moguće da lokalna samouprava, koja je osnivač Apotekarske ustanove, proglasi osam radnika tehnološkim viškom, ako je po poslednjoj sistematizaciji predviđeno da AU Leskovac ima 15 radnika, pokušavaju da reše nedoumice zaposleni i napominju da po Zakonu o stečaju, apoteka kao javna ustanova, ne može da se gasi. Ovo su samo neka od pitanja koja su u novembru uputili nadležnima. Prvo dopisom gradonačelniku i to dva puta, a onda i Ministarstvu zdravlja.
Odgovora nije bilo. Čak su i predlagali, navodeći primer AU Soko Banja koja je pripojena Zaječaru, da po istom principu budu pripojeni na primer Nišu, da budu njihov ogranak, čime bi konačno počeli da rade, a Uredba o planu mreže zdravstvenih ustanova iz januara 2020. Vlade Srbije ispoštovana i stavljena u zakonske okvire.
Nadležnima u opštini su predlagali i da ih barem preraspodele na neka druga, upražnjena radna mesta ( apoteke doma zdravlja ili slično) jer su zdravstveni radnici i u ovo vreme, kada ima mnogo zaraženih koronom, zamene kolege koji sve više “padaju s nogu”. Ni to nisu prihvatili.
„Ne znamo čemu tolika žurba da nas što pre otpuste kada je i gradonačelnik Leskovca rekao da je grad od Republike dobio sredstva i da će od iduće godine krenuti isplata dugovanja“, pričaju uznemireno zaposleni koji ne kriju zabrinutost šta će biti i sa sporazum o isplati zaostalih plata, a koji bi trebalo da važi do maja 2021.
Ogorčeno dodaju da su nadležnima pre dve i po godine, kada nisu primali plate, bili nevidljivi, da su ih potpuno ignorisalii, da niko iz opštine nije hteo da ih pogleda niti primi, iako su dolazili na posao svaki dan. Sada kada su počeli da primaju plate, nekom su „trn u oku“.
Iako su se, praktično sami finansirali, ne kriju da su upali u dugove prema dobavljačima koji se nisu rešavali na vreme, ubrzo im je i račun bio u blokadi, lekova više nisu imali jer skoro dve godine nisu nabavljani, dugovi su se prenosili iz godine u godinu, finansijski planovi su se, da li su bili pravi ili ne samo usvajali, pa su sada došli u situaciju da im je pre mesec dana zbog duga od 144.000 dinara Elektrodistribucija isključila i struju.
„Dolazili smo na posao, upalimo sveću, sedimo do 16 sati dok se vidi, kada se više ne vidi, mi smo mahom ženski kolektiv, zaključamo i odemo. Struje nema, kompjuteri ne rade“, objašnjavaju novonastalu situaciju.
„Sada od nas prave socijalne slučajeve, a mi samo hoćemo da radimo“, poručuju zaposleni, podsećajući da se njihova apoteka nalazi na odličnom mestu, u sklopu Doma zdravlja, bolnice i Hitne pomoći, pa je i to možda jedan od razloga što žele da ih se „oslobode“.
Plaše se da će se nakon njihovog otpuštanja posle šest, sedam meseci, jednostavno otvoriti nova apoteka i dovesti novi ljudi. Ipak, nadaju se da će gradski čelnici još jednom razmisliti, osposobiti aporteku za rad, a njih zadržati ili bar naći neko adekvatno rešenje.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
