8
U Srbiji je od početka epidemije do danas mnogo više zaraženih nego što to pokazuje statistika, delom jer je deo zaraženih imao slabe simptome i nisu se javljali lekaru, ali i zbog toga što su naše zdravstvene vlasti skrivale podatke, kaže za Nova.rs epidemiolog Zoran Radovanović. Njegova procena je da je skoro milion građana Srbije, odnosno negde oko 15 odsto stanovništva bilo ili jeste zaraženo ovim virusom.
Meho Mahmutović, vršilac dužnosti direktora bolnice u Novom Pazaru, saopštio je pre dva dana da je u tom gradu tokom juna i jula, kada je bio žarište epidemije, bilo više od 20 hiljada zaraženih.
To je ponovo otvorilo pitanje vođenja statistike o umrlim i zaraženim, koje je više puta bilo predmet sporenja u javnosti i koje je velikim delom uništilo poverenje građana u Krizni štab, posebno kada se zna da je u Srbiji od početka epidemije do sada zvanično registrovano nešto manje od 50 hiljada slučajeva zaraze.
Komentarišući ove nove Mahmutovićeve podatke, doktor Radovanović ističe da treba jasno naglasiti da postoje dva glavna razloga za mnogo veći broj stvarno zaraženih u odnosu na registovane slučajeve zaraze, ali da to nije uvek rezultat skrivanja podataka.
„Deo građana, posebno mlađih možda uopšte nije imao simptome ili su bili jako slabi, pa se nije javio lekaru. I to se svugde dešava, pa uvek imate procene koliko je stvarno zaraženih na broj registrovanih slučajeva“ objašnjava.
Međutim, u Srbiji je dodatni problem što se prikrivao i broj registrovanih i to političkom odlukom.
„Elektronski sistem koji je uspostavljen krajem marta je dobar. On je funkcionisao savršeno i vi ste imali podatke u realnom vremenu, zato što je svaki lekar u roku od dva sata morao da prijavi svakog zaraženog koronavirusom, primljenog u bolnicu, priključenog na respirator i umrlog. Taj sistem je funkcionisao dobro i to su podaci do kojih je došao BIRN“ naglašava Radovanović.
Podseća da je otkriće BIRN-a pokazalo da su brojevi iz tog sistema smanjivani i po pet šest puta.
„Postoji i ta famozna kolona da je određenu brojku odobrilo ministarstvo., pa se iz toga vidi da je tek za svakog petog ili šestog odobrilo ministarstvo. To je izgleda rađeno po logici, jedan pišem, pet pamtim“ ističe Radovanović.
Na problem u vođenju statistike, kako dodaje, žalili su mu se i lekari sa terena.
„Jedna doktorka iz Novog Pazara mi je pričala letos dok je bilo najgore vreme epidemije u tom gradu, da ona upiše da je pet ljudi umrlo tokom noći u njenoj smeni, a ujutro vidi da je njen šef promenio da je samo jedan umro od kovida, a za ostale napisao neke druge dijagnoze“ seća se ovaj epidemiolog.
On tvrdi da je jasno da u Srbiji postoje tačni podaci o broju zaraženih i umrlih, na osnovu kojih može jasno da se rekonstruiše šta se kada dešavalo, ali ističe da je veliko pitanje da li će to sadašnja vast dozvoliti.
Istraživačka mreža BIRN je tokom leta, na osnovu uvida u podatke koji su deo zvaničnog državnog informacionog sistema Covid19, da se postoji značajno neslaganje između podataka iz te baze o broju zaraženih i umrlih i onoga što se u javnosti saopštava.
BIRN je objavio da su u Srbiji od 19. marta do 1. juna 2020. od korone umrla 632 pacijenta, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244.
Prema tim saznanjima, broj zaraženih pojedinih dana krajem kretao se između 300 i 340 dnevno, što daleko prelazilo zvanične podatke od oko 90 novoobolelih dnevno.
To je dovelo do eksplozije nepoverenja u statistiku, ali i poteze Kriznog štaba, koje je tinjalo i pre toga još od kraja maja i početka juna, kada su naglo relaksirane epidemiološke mere, vrlo restritivne tokom vanrednog stanja.
Dodatnu sumnju je unelo i to što su još početkom juna u javnosti prestali da se objavljuju podaci o broju umrlih i zaraženih po gradovima.
Da nešto nije u radu sa našom statistikom delom pokazuje i tzv. fenomen viška smrtnosti.
Od januara do septembra ove godine u Srbiji je umro skoro tri hiljade ljudi više nego u istom periodu prošle godine, pokazuje zvanična statistika.
Najdrastičniji je primer meseca jula kada je u tom periodu ove godine umrlo 1700 ljudi više nego u istom mesecu prošle godine.
To, naravno, ne znači da su svi ti ljudi preminuli od posledica zaraze koronavirusom, već da bi nadležni trebalo da daju objašnjenje i advekvatnu analizu uzroka zašto je došlo do povećanog broja smrtnih slučajeva tokom jula meseca.
