Od januara do septembra ove godine u Srbiji je umro skoro tri hiljade ljudi više nego u istom periodu prošle godine, pokazuje zvanična statistika i potvrđuje ono što se pretpostavljalo i pre objavljivanja tih podataka - da nešto ne štima sa statistikom o broju umrlih u Srbiji tokom epidemije.
Najdrastičniji je primer meseca jula kada je u tom periodu ove godine umrlo 1700 ljudi više nego u istom mesecu prošle godine.
To, naravno, ne znači da su svi ti ljudi preminuli od posledica zaraze koronavirusom, već da bi nadležni trebalo da daju objašnjenje i advekvatnu analizu uzroka zašto je došlo do povećanog broja smrtnih slučajeva tokom jula meseca.
I to posebno kada se na osnovu iskustva statističara zna da letnji meseci, kao što su jul i avgust, nisu period kada prosečno ima više smrtnih slučajeva kao za vreme nekih zimskih meseci.
Na to da je u ovom julu umrlo mnogo više ljudi nego što je uobičajeno ukazivao je i Nikola Zdravković, urednik naučnog časopisa „Odiseja“. On je u svojoj analizi još krajem septembra pokazao da je u julu ove godine umrlo 1.896 ljudi više nego što je prosečno umiralo u tom mesecu tokom proteklih deset godina.
Jako važno da nadležni objasne odakle toliki „višak smrtnosti“, kako takva odstupanja nazivaju u statistici, posebno ako se zna da je tokom ovog jula u Srbiji zvanično prijavljena samo 291 žrtva kovida.
Od onih koji upozoravaju na dosta velik višak smrtnosti posebno tokom letnjih meseci, niko ne tvrdi da su svi ti ljudi umrli od posledica zaraze koronavirusom, ali traže objašanje od čega su umrli posebno kad se zna da je zaključno sa 30. septembrom od ove zaraze u Srbiji zvanično umrlo 749 ljudi.
Epidemiolog Zoran Radovanović uopšte nema sumnje da je broj žrtava korone u Srbiji veći od onoga koji priznaje zvanična statistika.
Ne veruje da će nam istinu otkriti revizija statistike o žrtvama i zaraženima, koji su nadležni obećali početkom oktobra. Podsetimo, istraživačka mreža BIRN je još u junu otkrila da je u zvaničnom brojanju žrtava kovida bilo brojnih propusta.
„Priča o rezviziji broja umrlih je foliranje. To je način da se brojevi lažirani brojevi uglačaju. Sistem koji su uspostavili 28. marta bio je savršen. On je u realnom vremenu, u roku od dva sata prikazivao situaciju u Srbiji. Na lokalnom nivou on je odražavao stvarno stanje. Jedino u Batutu je onda neko po tri, četiri puta smanjivao, brisao i to je ono što je BIRN pokazao“, objašnjava Radovanović.
Podseća daje u celom svetu bilo odstupanja i korekcija, ali ne takvih neslaganja kao u našoj statistici.
„Kad se rade revizije, onda se smanji ili poveća 10 posto, 20 odsto. Nigde u svetu razlika između stvarno umrlih i prikazanih nije bila četvorostruka ili petostruka. Kod nas su u nekih slučajevima svakog petog priznavali – četiri brišem jedan pišem“, ističe epidemiolog.
Očekuje da će zvaničnici izaći nakon revizije sa nekim podacima, da će nešto povećati, ali da ni to neće biti prave brojke.
„Koliko će priznati zavisiće od toga koliki će pritisak imati“, zaključuje.
Pulmolog Dragana Jovanović objašnjava da su ljudi umirali od korone, ali i zbog korone, i ukazuje na niz problema u našem zdravstvenom sistemu čijim rešenjem bi možda mogle u budućnosti da se izbegnu neke žrtve.
„Kada su u pitanju ljudi koji su bolovali od korone, sigurno je da je većoj smrtnosti doprinela haotičnost i nedovoljna pripremljenost našeg zdravstvenog sistema“, objašnjava doktorka Jovanović.
Ocenjuje da se nije razmišljalo o tome da, kada se već angažuje zdravstveni kadar, čija specijalnost nije borba protiv zaraze, da je trebalo ukratko te ljude pripremiti na to kakva ih borba očekuje.
„Ako angažuju stomatologe, dermatologe i psihijatre onda je svakako trebalo tim ljudima prvo objasniti u kratkom kursu od dan – dva sve o tom virusu i kako da se bave obolelima od kovida da bi mogli da budu adekvatni doktori, a ne samo da služe da budu na odeljenju i da čuvaju pacijenta“, naglašava Jovanović.
Dugo se, kako ocenjuje, lutalo kada je u pitanju organizacija, a nije bilo dovoljno ni opreme ni medicinskog materijala.
„Sve je to dovelo do veće smrtnosti nego što bi bila da je to bio uređen sistem, da se znalo čime se gde raspolaže i da se medicinski kadar na pravi način organizovao“, ističe ova profesorka Medicinskog fakulteta i članica udruženja Ujedinjeni protiv kovida.
Upozorava da ne treba upadati u zamke demagogije kako je bilo kod drugih i kako je u nekim zemljama gora situacija.
„Ne možemo da računamo i poredimo se sa zemljama koje imaju 40 ili 80 miliona stanovnika, a mi smo u zemlji od šest i po miliona. Različite su apsulutne brojke i različiti procenti“, naglašava.
U haotičnosti našeg zdravstvenog sistema, kako ocenjuje doktorka Jovanović, nije se razmišljalo kolike su potrebe za dijagnostikom i lečenjem mnogih drugih bolesti, posebno hroničnih.
„Znam podatak da u Kliničkom centru Srbije, na gastroenterologiji u jednom trenutku, nije više bila moguća nova dijagnostika niti su mogli da se organizuju konzilijumi, tako su se novodijagnostifikovani pacijenti i oni kojima je tek trebalo da bude postavljena dijagnoza bukvalno sami snalazili, jer je ostao mali broj ustanova gde je mogao da se dijagnostikuje i leči karcinom digestivnog trakta, karcinom creva ili jednjaka“, navodi doktorka Jovanović primer.
Iz takvih razloga, kako naglašava, mnogo su trpeli i nekovid pacijenti.
„Sigurno je došlo do povećane smrtnosti i među nekovid pacijentima jer su pogrošani uslovi njihovog lečenja. Neki od njih nisu mogli da dođu na redovne kontrole. Ostati nelečen ili bar na vreme nelečen – mnogo znači kod malignih i to je sigurno uticalo na smrtnost“, zaključuje.
Podseća da se takve stvari u budućnosti mogu izbeći boljom organizacijom sistema, koja ne mora uvek značiti izdvajanje velikih dodatnih sredstava.
„Efikasnost zdravstvenog sistema u epidemiji, na primer, može se delom podići otvaranjem telefonskih linija za primarnu trijažu pri domovima zdravlja, kao i mogućnošću konsultacije kovid lekara u kovid ambulanti sa infektologom i pulmologom“, dodaje doktorka Jovanović.
Šta kažu brojke
Na nivou devet meseci, 2718 više umrlih nego prošle godine možda i ne izgeda tako drastično više kada se uporedi sa viškom koji postoji samo u julu. To je delom zato što je u nekim mesecima na početku godine umrlo manje ljudi nego u istom periodu prošle godine.
Tako je januaru ove godine to povećanje, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bilo neznatno jer je 2019. godine u tom mesecu bilo 8.672 umrlih, a ove godine 8.706.
U februaru i martu je čak umrlo manje ljudi nego u istom periodu prošle godine. U februaru ove godine umrla je 671 osoba manje nego u istom mesecu 2019. godine, dok je taj broj u martu ove godine manji za 67 u odnosu na martu 2019. godine.Manji broj umrlih ove godine nego u istom periodu prošle godine bio je i u maju i to za nešto više od 300 umrlih.
U aprilu je već primetniji rast jer je u odnosu na april 2019. godine umrlo 369 ljudi više. Značajno povećanje je u junu jer je u tom mesecu 2019. umrlo 7.705 ljudi, a ove 8.325 lica, što je 620 umrlih više.
Situacija kulminira u julu kada je 1700 umrlih više nego prošle godine, pošto je u julu bilo 2019. umrlo 8.322 ljudi, a ove godine 10.023.
U avgustu je ta razlika 1110, jer je u avgustu prošle godine umrlih bilo 7.620, a ove godine 8.730. U septembru razlika u broju umrlih je oko 600 pošto je u tom mesecu 2019. godine zabeleženo 7.476 smrtnih slučajeva, a ovog septembra umrle su 8.123 osobe.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
