5
Sagovornik “Nove” je biolog, botaničar, ekolog, biogeograf, predsednik Akademijskih odbora SANU za zaštitu životne sredine i izučavanje flore i vegetacije Srbije, profesor Beogradskog univerziteta u penziji, akademik dr Vladimir Stevanović, koji je jedan od potpisnika pisma upućenog Ministarstvu rudarstva i energetike u kom je opisan čitav niz problema koji dovode u pitanje opravdanost projekta rudnika Rio Tinta u dolini Jadra.
U odgovoru na pomenuto pismo, Rio Tinto ne samo što je pokušao da pitanja relativizuje i obesmisli, već je i članove SANU vređao nazivajući njihove ocene paušalnim, netačnim i svesnim uznemiravanjem javnosti.
“Rio Tinto se ponaša kao država u državi. Sprega između države i te britansko-australijske kompanije očigledno postoji, a iza Rio Tinta stoje velike sile, između ostalih i SAD. Ovaj nejak narod je ostavljen na milost i nemilost”, kaže “Novu” akademik Stevanović i objašnjava da bi rudnik u Rađevini doveo do totalne devastacije predela veličine 516 fudbalska terena, na kom žive zaštićene biljne i životinjske vrste, dok bi otpad pretio da otruje izvorište procenjeno kao najznačajnije za snabdevanje Srbije vodom.
Intenzivna rasprava o opravdanosti projekta “Jadar” traje tek nekoliko meseci iako je Rio Tinto još pre 16 godina počeo sa potragom za litijumom u Srbiji. Uz to iz ove kompanije poručuju da je za priču još rano jer nije urađena Studija uticaja na životnu sredinu. Šta Vi mislite, da li smo sa raspravom poranili ili kasnimo?
Kad smo postavili čitav niz pitanja koja se odnose na probleme deponije, uticaj na hidrološki režim, opasne materije koje mogu zagaditi sve medijume životne sredine i konačno kako rešiti posledice masivne i neminovne devastacije ekosistema i predela Rađevine, od Rio Tinta dobili smo veoma uopštene odgovore, kao i da odgvori mogu da se dobiju tek po završetku Studije uticaja na životnu sredinu, koja je na pola puta da bude završena.
Kada da postavljamo pitanja? Kada bude sve gotovo? U pitanju je projekat koji je od vitalnog značaja za zemlju i za stanovništvo, a o takvim projektima bi odmah trebalo da se raspravlja, još na nivou idejnog projekta – da se vidi da li to može ili ne može da se radi, koliko to košta. Da racionalno procenimo šta dobija država, a šta Rio Tinto.
Mi sad imamo brošure, imamo, Studiju izvodljivosti koji je radio Rudarsko-geološki fakultet, ali se podaci u tim dokumentima ne poklapaju. Iz dokumenta u dokument menjaju se površine zahvata, menja se broj i mesto za odlaganje jalovišta, količine hemijskih jedinjenja koja će se koristiti u procesu dobijanja litijum-karbonata i borne kiseline kao finalnog proizvoda.
Nemate na šta da se pouzdano oslonite. Tu je i mnogo zakona i zakonskih procedura preskočeno ili na brzinu urađeno, tako da je opšti utisak da je sve urađeno po hitnom postupku kako se inače radi u državi Srbiji bez temeljitog uvida stručne i zainteresovane javnosti.
Osim toga, kao što znamo i kao što i sam Rio Tinto ističe da još uvek nema pomenutu Studiju uticaja na životnu sredinu i Studiju izvodljivosti, koje su preduslov da bi otvorili rudnik i počeli radove, a već otkupljuju zemljište i iseljavaju stanovništvo kao da je sve završeno.
Očigledno je da država više vodi računa da bude kooperativna prema jednoj multinacionalnoj kompaniji nego o lokalno-regionalnom stanovništvu ovog dela Srbije. Posmatrati sve kroz prizmu profita, po mom mišljenju, je put u neizvesnost. A oni koji drugačije promišljaju bi trebalo das zaćute i da puste da se stvari odvijaju kako je počelo – sa unapred definisanim ishodom!
Kolika je razmera devastacije biljnog i životinjskog sveta koju sa sobom nosi projekat “Jadar”. Šta će sve nestati?
Obim totalne devastacije predela Rađevine izgradnjom rudnika veličine je 516 fudbalska terena.Fudbalski teren je 100 puta 75 metara (0,75 hektara), dok ukupna površina rudarskog kompleksa prema Rio Tintu iznosi 387,16 hektara. Sama deponija obuhvata 167,16 hektara ili 223 fudbalska terena.
Biće to je jedna masivna devastacija predela koji je plodan i pitom. Kada odete u Rađevinu vidite brdovit predeo koji gravitira prema mačvanskoj ravnici. Tu su poljoprivredne kulture koje se mešaju sa prirodinim šumama, zabranima, voćnjacima i livadama. To će sve da bude zbrisano.
Šta na tom mestu sada živi i raste od biljnog i životinjskog sveta?
Ono što se zna da je prethodnu studiju o stanju biodiverziteta radio Biološki fakultet, moja bivša kuća. Skupili su dobre stručnjake koji zaista znaju različite grupe organizama i njihovu ugroženost na lokalno-regionalnom i globalnom nivou u skladu sa najsavremenijim standardima konzervacdione biologije. Međutim, istraživači su dobili samo oko 10 dana da istraže čitav predeo. Sama ideja da se za 10 dana može dobiti predstava o veličini biodiverziteta je nerealna. Živi svet je veoma dinamičan, vremenska organizacija živog sveta podrazumeva sezonsku dinamiku. U junu nećete naći ono što pojavljuje u februaru, martu ili avgustu. Morate da imate celu jednu sezonu ispraćenu da biste dobili potpuniju sliku o veličini i karakteristikama biodiverziteta.
Povezane vesti:
Bez obzira na to, oni su uradili veoma dobru studiju. Njihov stav je negativan jer se tu radi o biodiverzitetu koji je vrlo bogat, koji uključuje retke i zakonom zaštićene vrste. Pokriveni su sisari, gmizavci, vodozemci, ribe, delimično insekti, ali ne i ptice i to je jedini nedostatak ove studije. Kao dinamična i vrlo osetljiva fauna ptice su veoma važni bioindikatori stanja životne sredine. Kad pogledate sastav ornitofaune, jasno je će vam biti o čemu se radi, koliko je ne samo ona, već čitava životne sredina pod pritiskom čoveka.
Hrastovi zabrani, koji su preostali kompleksi nekadašnjih šuma, jako su interesantni i bogati biodiverzitetom. Poljoprivredne površine takođe imaju svoj značaj, bitne su i livade košanice, a ima i onog što nije dovoljno kultivisano a može da posluži kao dobro stanište za gnežđenje, poput starih voćnjaka koji su izuzetno bogati ornitofaunom.
Uz to ne možemo biodiverzitet da gledamo ni samo kroz broj vrsta, to je elementarno, inventar. Daleko je teže sagledavati inventar ekološko-fiunkcionaslno kao mrežu života gde su vrste povezane spletom biotičkih odnosa. Ako mrežu isečete onda onda više nije funkcionalna. Sve više i više rupa na toj mreži dovodi do toga da vrste nestaju, a sam ekosistem postaje sve više nefunkcionalan.
Zagovornici potčinjavanja prirode različitim zahvatima često govore i misle da su sve npr. hrastove šume iste ali ne mogu da prihvate da ne postoje dva mesta na zemlji koja su ista po sastavu flore, faune i fungije. Mogu biti slična ali kad biste uporedili šumu iste površine u Rađevini sa hrastovom šumom na Avali našli bi zajedničkih oko 40 do 50 vrsta.
Tehnička inteligencija to ne razume ili neće da razume ili stavlja u drugi plan smatrajući da je uništavanje prirode neminovnost koja nema alternativu.
Govorilo se više puta o tome da je po životnu sredinu opasna jalovina koja će se biti vađena prilikom iskopavanja. Zbog čega je to tako?
Tu će biti rudarska jalovina i ona koja nastaje iz tehnoloških procesa dobijanja litijuma i bora.Ono što se na određen način krije, a što je dokazano, je da u toj jalovini ima arsena, a biće i drugih elemenata poput bora.
Kada je Rio Tinto pravio istražne bušotine iz njih su se izlile podzemne vode i isplake na njive na kojima je bio zasađen kukuruz, koji je potom zakržljao ili uopšte nije izrastao. Tako se na najneposredniji način vidi kakav poguban uticaj na biljni svet imaju vode iz bušotina.
Kada imate ogromne količine otpada koje se mere milionima tona, zamislite da se desi jedna incidentna situacija kakva je bila 2014. godine kada su bile poplave. Ukoliko se jalovina poplavi štetne materije će otići u zemlju.
Glavna stvar je sprečiti da sve što je u jalovini prodre u dublje slojeve zemlje i ode u veliki mačvanski aluvijum između Drine i Save koji je procenjen kao možda najznačajnije vodosnabdevalište Srbije. Iz Rio Tinta tvrde da se to neće desiti i nude idealni scenario, ali je pitanje šta će zaista da bude jer postoje ozbiljni razlozi za sumnju.
Iz Rio Tinta tvrde da se to neće desiti jer će staviti foliju dovoljne debljine koja se pokazala kao izvanredna, pa će onda vodu koja prolazi kroz taj deo jalovine da skupljaju u posebnim ispustima i da je prečišćavaju. To je sve napisano kao idealni scenario, ali je pitanje šta će zaista da bude jer postoje ozbiljni razlozi za sumnju.
BIRN je pisao o dokumentu nastalom nakon sastanka srpske ambasadorke u Briselu i direktora Rio Tinta u kom stoji da Rio Tinto razmatra mogućnost izgradnje postrojenja sa većim kapacitetima od planiranih. Šta mislite, u kojoj meri se dogovori oko projekta “Jadar odvijaju iza kulisa?
Mnogo toga u vezi projekta “Jadar” drži se pod tajnom jer u osnovi leži jedan sporazum koji postoji između Rio Tinta i države. To je zvaničan memorandum o saradnji između države i Rio Tinta.
Rio Tinto nije dobio dozvolu da otvori rudnik, da počne sa radovima, a otkupljuje imanja ljudi. S kojim pravom? Ko im je dao tu dozvolu? To niko ne zna. Ponašaju se kao država u državi.
Sprega između države i te multinacionalne kompanije očigledno postoji. Rio Tinto je britansko-australijska kompanija iza koje stoje velike sile, između ostalih i Sjedinjene Američke države. Ovaj nejak narod je ostavljen na milost i nemilost i pitanje je koliko će se izboriti. Predsednik kaže mi ćemo da napravimo referendum, a on već zna kako se i na koji način ovde glasa.
Šta mislite o isplativosti planiranog rudnika? Kakav bi Srbija imala benefit od njega?
Pristalica sam sam toga da ono što je na površini jeste vrednije od onoga što je dole. To sam rekao na raspravi u Akademiji i to i ovom porilikom ponavljam.
Ne možete šumu koja tamo treba da se iseče da računate samo kao cepanicu, kao drvnu građu, kubni metar drvne građe. Šuma ima neku funkciju – usvajanje ugljen-dioksida, asimilacija kiseonika, depozit ugljenika u biomasi i zemljištu… Svaka vegetacija ima kompleksnu funkciju, pogotovo šuma, zato što je ona i bio sunđer i bio armatura, i bio filter.
Kad bismo počeli da vrednujemo šumu sa toga aspekta onda bismo se pitali koliko kisenika godišnje asimiluje jedan hektar šume. Koliko to košta? Sada je to besplatni servis koji priroda čini čoveku koji je nezahvalan.
Ako je poljoprivredno zemljište u pitanju, treba računati koliko se proizvede na tom zemljištu u toku sezone pa puta 50 godina koliko traje rudnik, da vidimo kolika je tu cena u voću, kolika u žitaricama, u stoki…
To treba sve staviti na jedan tas vage a korist od rudnika na drugi. A zna se ko će najviše dobiti od tog litijuma, to je Rio Tinto. Nema greške. On zbog toga i dolazi, zbog tog profita.
Rio Tinto je do sada uložio mnogo novca u istraživanja, ali je planiramo da Srbija gradi infrastrukturu za taj rudnik. Rudne rente u Srbiji su male, manje nego u okolnim zemljama, ako se oslonite samo na rudne rente, koja je tu dobit?!
#related-news_0
Sa druge strane imate i raseljavanje stanovništva. Ja to poredim sa Kosovom u minijaturi. Samo što su tamo bili Albanci koji su pritiskali Srbe da se isele, oni su prodavali svoja imanja za velike pare i selili se. Ovo je to sad isto samo to radi Rio Tinto.
Oni kažu pa to je samo 59 familija. Na to se uglavnom svode odgovori Rio Tinta.
To je jedna bezobzirnost iza koje stoji samo profit i to se pokazalo u njihovoj istoriji. Oni su imali velike afere o kojima su na lošem glasu. Rio Tinto želi da uveri javnost da će sve da bude napravljeno po najsavremenijim ekološkim standardima, čak da će sve biti vraćeno kao što je nekad bilo. Svako zna da je to nemoguće. Ređanje jalovine stepenasto i sadnja drveća preko nje nije vraćanje šuma i biodiverziteta u prvobitno stanje. To će narednih 200 godina da bude tako dok se ne ispostavi nekakva šuma po sastavu o strukturi slična pređašnjoj.
Čuli smo da Rio Tinto kod nas dolazi jer imamo 10 odsto svetskih rezervi jadarita.
Ta priča da je ovde 10 odsto “belog zlata” nije tačna. To je opsenarstvo. Kod nas je oko 1 odsto svetskih rezervi.
Mi smo rapidno postajemo jedna kolonija. To neće niko da kaže, ali danas je na delu zahuktala prodaja prirodni resursi Srbije stranim investitorima. Oni dolaze kod nas zbog niskih rudnih renti i zbog našeg javašnog odnosa prema životnoj sredini. Zašto Rio Tinto ne otvori rudnik litijuma u Nemačkoj ili Poljskoj?
Pre toga smo Rusima dali naftu i gas, Kinezima smo dali i Majdanpek i Bor, i sada Čukara Peku dajemo im i plodne ravnice kod Zrenjanina da prave fabriku guma, a Rio Tintu ćemo dati ovaj veliki zalogaj litijuma. To su sve projekti koji imaju veliki negativan uticaj na životnu sredinu.
Kakvo je stanje životne sredine u Srbiji?
Stanje životne sredine u Srbiji je stvarno loše, neću da kažem katastrofalno, ali idemo ka tome.
Kad pogledate da se samo 8 odsto reka prečišćava. Da su recipienti otpadnih voda Dunav, Sava, Morave, Ibar i da ne nabrajam. Ni jedan iole veći vodotok se ne može pohvaliti da je koliko toliko čist i lišen zagađivanja.
Otpadne vode iz svih gradova pored reka idu u njih, mi ih ne prečišćavao. I ne samo to. I industrija, termoelektrane, počevši od Železare Smederevo, svi gravitiraju prema rekama.
Imamo utisak da reke, pogotovu one največe, imaju toliko kapacitete da mogu da prime zagađene komunalne i industrijske vode i da je samoprečiste. Sve se to taloži u sedimentima, tamo je pakao. Ili kad pogledamo priobalje sa plastičnim kesama na vrbama ili gomilama plastičnih flaša, prizor je onespokojavajući. Ili pogledajte samo kako izgleda Mirijevski potok, to su kataklizmičke slike. Ili da nje nabrajam. Pitam se da li ima kraja ovakvom nemaru i civilizacijskom sunovratu.
Naš odnos prema životnoj sredini je takav da onaj ko dođe kod nas i vidi to neće ni on poštovati prirodu. Rio Titno sad kaže: “Pa šta hoćete? Zagađeno je već zemljište u Rađevini”.
Dokazali su da u zemljištu ima olova, antimona, a to je sve rezultat toga što se iz rudnika Stolice jalovina razlila i sve je otišlo u zemlju. Opet je neka rudarska aktivnost u pitanju koja je zagadila i podzemne vode i zemljište.
Šta mogu institucije da urade kada je u pitanju projekat “Jadar”? Kako sprečiti devastaciju?
Postoji Zavod za zaštitu prirode koji bi trebalo da bude servis Ministarstva zaštite životne sredine. Ali tamo se direktori biraju po partijskoj liniji i po pravilu nikad nisu imali veze sa prirodom i zaštitom prirode. Oni su tu dovedeni da aminuju zahteve jačih minstarstva, odnosno da daju zeleno svetlo za različite sumnjive projekte, kao što su npr. još uvek aktuelne mini-hidroelektrane.
Čitam da je ministarka Za zaštitu životne sredine izjavila da neće biti gradnje MHE u zaštićenim objektima prirode. Osnovno pitanje je kome je upšte palo na pamet da gradi MHE u zaštićenim objektima prirode. To je vrlo upečatljiva i simptomatična slika našeg odnosa prema prirodnim bogatstvima i položaja Ministarstva za životnu sredinu u sklopu Vlade Srbije.
Sledeći korak je izrada Studije uticaja na životnu sredinu, šta od te Studije očekujete?
Mene prvo interesuje ko će da radi Studiju uticaja. Nju bi trebalo da rade nezavisni eksperti, a ne oni koji su radili studije prethodnog stanja i učestvovali u projektu, za šta su bili plaćeni.
A pošto se ovde sve vrti u istom krugu, po sistemu kadija te tuži, kadija ti sudi, dolazite do takve situacije u kojoj su vam mogućnosti delovanja ograničene. Čini se da su tvorci ovakvog nakaradnog sistema to i želeli.
Šta ako Studija uticaja bude negativna?
Ja sumnjam u to. Zato što će verovatno biti angažovani ljudi koji će sve da aminuju. U ovoj državi se ne zovu nezavisni eksperti za ovakve poslove. Sve se odvija u krugu prijatelja i poslušnika.
Šta nam odna preostaje da radimo?
Možemo da skrećemo pažnju da to što se namerava a ne donosi dobrobit zajednici. Kritička razmatranja mogu samo da učine neke poduhvate transparentijim kako bi se sagledali na pravi način.
Ako se ne bunimo i ne ukazujemo na pogrešne korake idejnih tvoraca određenih projekata sve prepuštamo onima koji će raditi kako su naumili, da sve rade mimo kontrole i na svoju ruku.
BONUS VIDEO: Nova.rs u dolini Jadra
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
