A be Beograđani, što ne opet zafrkavate s ti padeži

Mediji su brzo preneli da sporna objava vodi do "Digitalne ekspedicije" koja je pokrenuta na inicijativu Kabineta predsednice Vlade Ane Brnabić, a realizuju je USAID i Propulsion uz podršku Vlade, kao i da je preko tog programa novac dobio i projekat "Digitalni bukvar" a glavni cilj mu je "povećanje nivoa digitalne pismenosti".Na zvaničnoj Instagram stranici ovog projekta je pre nekoliko dana osvanula slika na kojoj devojka drži novo izdanje Vujaklijinog rečnika stranih reči, uz natpis krupnijim slovima: "Imaš li muke s padežima kao ljudi sa juga Srbije?" Tako je objava koja je, prema zvaničnim podacima o projektu imala za cilj "povećanje nivoa digitalne pismenosti u Srbiji", postala uvreda za mnoge građane sa juga Srbije, pogotovo zbog činjenice da iza projekta stoji jedna eminentna Filološka gimnazija.Nešto što je na početku delovalo kao objava kojoj ne bi trebalo pridavati više značaja, ubrzo je izazvalo burne reakcije i brojne montaže zbog "omalovažavanja i stereotipa", ali i dosta neprimerenih komentara i uvreda nekih južnjaka koji nisu ostali "dužni".

Uvidevši problem, najpre su administratori stranice "Digitalni bukvar" postavili novu objavu u kojoj se izvinjavaju onima koji su se osetili diskriminisanim, uz najavu da će ovu ukloniti i postaviti novu, promenjenu. U izjavi za Južne vesti, direktorka Filološke gimnazije u Beogradu Dragana Ćećez se izvinila, ali i ogradila, te odgovornost prebacila na učenicu koja "kreira taj deo". Viralna objava je brzo uklonjenja, a na stranici Filološke pojavila se nova:„Filološka gimnazija upućuje izvinjenje svima koji su na bilo koji način osetili da su diskriminisani u objavi naših učenika u ’Digitalnom bukvaru’. Ideja tog projekta je da se kroz savremene digitalne medije prikažu raznovrsnost i lepota srpskog jezika. Među stručnjacima koji su reagovali na ovaj propust je i profesor slovenske lingvistike na Univerzitetu u Gracu Boban Arsenijević, koji je u autorskom tekstu za Južne vesti najpre istakao da "neznanje šta je digitalna pismenost nosioci projekta dopunjuju neznanjek kako se ona može unapređivati", kao i da se veština i kultura ponašanja u digitalnoj sferi ne može poboljšati na taj način. Prema njegovim rečima, jedan od najvažnijih aspekata digitalne pismenosti je etika ponašanja u digitalnoj sferi."Jezički stereotipi su prirodna pojava: ljudi teže da za neke jezičke varijetete vezuju različite osobine. Najosnovnija etičnost, digitalna i svaka druga, podrazumevaju da stereotipe ne treba iskazivati, da ne treba diskriminisati i stigmatizovati različite grupe i populacije, te da što je šira ciljana publika poruke – to oprezniji valja biti u ovom pogledu. Tako i ovde, ovim uvredljivim tekstom, projekat snažno deluje suprotno svom deklarisanom cilju – umesto da pomaže u ovladavanju digitalnom pismenošću, on ispoljava njen najdrastičniji nedostatak", istakao je profesor.Dodao je da se dubina usađenosti stereotipa u stavove o jeziku "koji se gaje u Filološkoj gimnaziji u Beogradu i uopšte u takozvanim srbističkim krugovima" ogleda u pragmatici poruke na plakatu, jer poruka drugim licem množine sugeriše obraaćanje govornicima srpskog jezika, a u istoj rečenici se kao klasa poređenja "ljudi sa juga Srbije" pominju u trećem licu."Neizbežna implikacija je da 'ljudi sa juga Srbije' ne spadaju u govornike srpskog jezika, ili bar nisu neko kome se projekat unapređenja digitalne pismenosti obraća. Oni su treće lice, primer nečeg nepoželjnog", napomenuo je on u autorskom tekstu za Južne vesti.BONUS VIDEO: Rečnik nove stvarnosti - ko nije u jeziku, nema ga ni u životu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=reniknovestvarnostikonijevidljivujezikunijeniuivotu-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2583440"]