21
Od početka pandemije pa do danas gledamo kako se kruni i osipa poverenje građana u Krizni štab, a njihove odluke su sve češće predmet podsmeha - teško ih je shvatiti ozbiljno. Krizni štab često podseća na tinejdžera koji kao da ima krizu identiteta i traga za svrhom svog postojanja. Medicinski deo Kriznog štaba povremeno ima izlive stručnosti u mozak, ali svaki taj izliv brzo biva zapušen - njihove predloge i stručne preporuke nadglasava onaj politički deo Kriznog štaba. Za vas smo izdvojili osam situacija, a sigurno ih ima još, koje su pokazale da struka nema poslednju reč kada je reč o protivepidemijskim merama.
Srbija je stigla do cifre od 2.833 žrtava korone, izgubila je i više od 50 lekara. Ovo je devet situacija, devet odluka koje bi, da su bile drugačije, možda mogle da promene tok epidemije i zaustave ove sumorne i zastrašujuće cifre.
I dok ceo svet, a posebno onaj njegov evropski deo, strahuje od novog soja koroanvirusa koji je otkriven u Britaniji, Srbija tera po svom.
Iako je medicinski deo Kriznog štaba zatražio obustavu letova iz Velike Britanije da bi se na taj način sprečilo širenje novog soja koronavirusa, koji se pojavio u toj zemlji, iz Direktorata za civilno vazduhoplovstvo nema odgovora na taj zahtev.
Imunolog i član Kriznog štaba Srđa Janković kaže da je medicinski deo Kriznog štaba već tražio da se obustave letovi iz Britanije, a kada će to biti sprovedeno zavisi od drugih pitanja, kao i da je premijerka rekla da treba razmotriti i naše međunarodne ugovorne obaveze i da će onda državni organi reagovati.
Više evropskih zemalja, kao što su Nemačka, Austrija, Italija, Holandija, Belgija, a u našem regionu Hrvatska i Bugarska, obustavile su vazdušni saobraćaj sa Velikom Britanijom da bi se sprečilo širenje novog soja virusa. Francuska je čak obustavila sva putovanja iz Velike Britanije, uključujući i prevoz robe drumom, vazduhom, morem ili železnicom.
Krizni štab je ove nedelje izgubio i bitku za kraće radno vreme ugostiteljskih i prodajnih objekata. Od ponedeljka kafići, tržni cntri, frizeri… rade do 20h, radno vreme im je produženo za tri sata. Članovi Kriznog štaba bili su prilično glasni u svom protivljenju, ali su ih na kraju nadglasali Goran Vesić i Privredna komora Srbije. Ekonomija je pobedila struku.
„Popuštanje mera nije NIKADA podržana od medicinskog dela Kriznog štaba. Posebno je oštra granica bila u odnosu na rad kafića i restorana”, rekao je član Kriznog štaba Predrag Kon. Ta oštra granica je očigledno otupela, a Konovo NIKADA postalo je realnost.
Vlada Srbije je 15. decembra usvojila odluku da od Nove godine poskupi PCR testiranje na lični zahtev – umesto 6.000, koštaće 9.000 dinara. Vlada odlučila, grašani plaćaju, a novac leže na račune Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Na krajnje jednostavno pitanje, ko je taj ko određuje cenu PCR, čija je zasluga najavljeno poskupljenje i koj e idejnu tvorac – odgovora nema. Vlada ćuti, RFZO kaže pitajte Krizni štab, a krizni štab kaže mi o tome nismo ni odlučivali.
„O ceni PCR testova bilo je govora već nekoliko meseci. Na samom Kriznom štabu uopšte nije bilo govora o ceni, to je nešto što se sad spojilo sa ovom situacijom. Važno je znati da PCR test mora da se radi. Od kako radimo PCR test on je bio najjeftiniji u regionu“ rekao je član Kriznog štaba Predrag Kon. Još jedan dokaz da medicinski deo Kriznog štaba nije adresa za donošenje nekih ključnih odluka.
Sahrana patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja, 22. novembra, bila je veliki epidmiološki rizik. Doktor Kon tada je rekao da je takav skup epidemiološki neprihvatljiv, ali da je to nešto što ne može da se zabrani. Struka je ovoga puta poklekla pred udruženim pritiscima vere i politike.
„Mi znamo da je zabrana okupljanja više od 5 osoba na snazi i jasno je da je ispraćaj njegove svetosti bilo nemoguće da se zabrani, niti je to ikome padalo napamet. Ali smo tražili da se poštuju mere. Video sam, da su mnogi, pogotovo iz državnog vrha nosili maske, da je to i te kako bilo prisutno, da se o tome vodilo računa, ali da je grešaka bilo, nesumnjivo je da je bilo. Sasvim je sigurno da je bilo i zaražavanja, ali to ćemo videti posle nedelju dana“, naveo je Kon.
Tog 27. novembra bio je „crni petek“, dan kada veliki trgovinski lanci daju velike prodajne popuste i tako mame mušterije. Uporedo sa talasom enormnih popusta na kupovinu poznatih brendova, sa društvenih mreža su nas zapljusnule i fotografije prepunih tržnih centara i redovi u kojima se pored nove garderobe mogla „nabaviti“ i korona.
Epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon tada nam je objasnio da Krizni štab nije mogao da zabrani „crni petak“, kao dan kada trgovine spuštaju cene, iako se očekuje da će biti povećane gužve.
„Ne može se zabraniti ‘crni petak’ kao trgovački (dan) za obaranje cena, može se samo preporučiti“, kazao je Kon.
Srbija se jedno vreme nesumnjivo dobro držala kada je reč o broju obolelih (barem prema zvaničnoj statistici). Celu jesen proveli smo u opuštenosti i bez bilo kakvih rigoroznijih mera, a u to vreme korona je divljala regionom i Evropom. Ovde niko nije našao za shodno da predupredi nagli skok koji nas je dočekao u novembru i u decembru. I iz Kriznog štaba stiglo je priznanje da se kasnilo sa merama.
„Još od 6. novembra medicinski deo Kriznog štaba je predlagao restriktivnije mere. S druge strane postoji ozbiljna argumentacija u vezi sa ekonomskim aspektom… Kada se neke mere ne prihvate od strane celog Kriznog štaba, to je jednostavno tako, svako nosi svoj deo odgovornosti“, rekao je Kon 25. novembra, skoro 20 dana nakon što je Krizni štab zatražio oštrije mera.
Sredinom oktobra sve nas je zatekla vest o tome da će nošenje maski biti obavezno i na zatvorenom i na otvorenom, to nam je sopštila Darija Kisić Tepavčević.
Samo nekoliko sati kasnije, nakon salvi negativnih reakcija u javnosti, Kisić-Tepavčević nam je objasnila da je nošenje maski, ipak, samo preporuka, a ne i obaveza. Očigledno je struci neko lupio packe.
Dugo se licitiralo o tome hoće li škole u potpunosti preći na onlajn nastavu. Virus je ušao u škole, ali su nas istovremeno ubeđivali da su one najbezbednija mesta. Iz Kriznog štaba slušali smo da će se prelazak na nastavu od kuće desiti ukoliko to bude neoophodno. Mediji su sredinom oktobra preneli izjavu epidemiologa i člana Kriznog štaba Branislava Tiodorovića da će nastava iz preći iz učionica u sobe ako se broj zaraženih popne iznad 500 (danas bi nas ta cifra obradovala, verovatno bismo proglasili i novu pobedu nad koronom).
Epilog: Tiodorović nam je ubrzo objasnio da ne treba licitirati brojem zaraženih koji će za posledicu imati zatvarnje škola. Sačekali smo mesec i po dana, pa je krajem novembra konačno doneta odluka da đaci starijih razreda osnovnih škola i srednjoškolci pređu na nastavu od kuće. Na onim najmlašim osnovcima, od prvog do četvrtog razreda se još lome koplja, jer njih nema ko da čuva kod kuće ako roditelji moraju da rade. Još uvek ne znamo kako će izgledati drugo polugodište, da li će pobediti povratak u učionice ili nastava od kuće, ali sva je prilika da će se o tome medicinska struka iz Kriznog štaba pitati tek reda radi.
I tako dolazimo do poslednjeg u nizu sukoba struke i politike: uprkos protivljenju medicinskog dela Kriznog štaba, danas je odlučeno da tržni centri i sve uslužne delatnosti otvore svoja vrata za mušterije do 20 sati i vikendom.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
