Sedam ključnih stavki za optužnicu zbog urušavanja nadstrešnice Železničke stanice i pogibije 14 ljudi

Više od 50 osoba saslušano je u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu povodom obrušavanja nadstrešnice zgrade Železničke stanice kada je poginulo 14 osoba, dok se troje bori za život. U međuvremenu, nadležni nam ne otkrivaju detalje istrage, osim da se analizira dokumetacija i da su naređena veštačenja kako bi se našao uzrok i odgovorni za pogibiju ljudi.

Arhitekta Slobodan Maldini gostovao je u emisiji "Četvrtkom u 9" na RTS-a, u kojoj je izneo brojne propuste u vezi sa projektom rekonstrukcije novosadske Železničke stanice, a koji su, kako tvrdi, doveli do velike tragedije.

Građevinska dozvola je data za celu zgradu, uključujući i za nadstrešnicu

Maldini je, uživo u emisiji na RTS-u pokazao projektnu dokumentaciju o Železničkoj stanici u Novom Sadu i istakao da je izdata građevinska dozvola data za celu zgradu, uključujući i za nadstrešnicu.

"To je objekat koji je stajao 60 godina. Postoji period kada je dugi niz godina bio van upotrebe i kada nije kontrolisan, niti pregledan. Činjenica je i da se on statički nije dekonstruisao. Nakon što je urađena rekonstrukcija objekta, pala je nadstrešnica. Dakle, nije pala 60 godina, šta se onda dogodilo? Istog dana kada je pala, nadležni su izjavili da nisu radili rekonstrukciju nadstrešnice. Sutradan je javnost saznala, a imam i ja papir gde piše da je rekonstruisan ceo objekat, uključujući i nadstrešnicu. Redosled stvari u jednoj rekonstrukciji je pretresanje tog objekta koji kreće od konstrukcije. Logičan odgovor je - da je rađena rekonstrukcija kako treba, ne bi pala nadstrešnica. Za tu cifru koja je plaćena za rekonstrukciju stanice i po onome što jedna rekonstrukcija obuhvata i po projektu i po Zakonu, nadstrešnica je morala da bude rekonstruisana. Niko nije rekao: 'Nemojmo da rekonstruišemo nadstrešnicu. Ako vi rekonstruišete celu zgradu, nećete iz nje isključiti ulaznu partiju sa nadstrešnicom. Dakle, građevinska dozvola je data na celu zgradu, što znači da je taj projekat sadržao i nadstrešnicu".

Nije bilo dovoljno armature

Arhitekta objašnjava da su prve fotografije obrušene nadstrešnice na zgradi Železničke stanice pokazale armaturu koja nije bila dovoljna za nadstrešnicu.

"Na fotografijama su se videle sajle koje su iščupane iz kotvi. To govori da je bio problem u kotvama, gore u krovu s jedne strane, a s druge strane problem je bio u samoj nadstrešnici jer kada je 'kolabirala' nadstrešnica, mogli smo da vidimo armaturu. Ta armatura je bila apsolutno nedovoljna. Drugo, samo ankerisanje nadstrešnice za objekat je bilo nedovoljno. Zašto? Mi imamo fasadu, zid, zavesu i imamo serklaž za koji se ankeriše ta betonska nadstrešnica, a nemamo ono što bi konstruktorski trebalo da imamo, a to su: armirani stub, armirani zid i jaku armaturu što to nosi", ističe on.

Dodaje da je u slučaju nadstrešnice Železničke stanice, veliki procenat opterećenja prepušten zategama.

"A zatege su bile oslonjene odnosno okačene na krovnu konstrukciju koja je olakšana, koja nije bila masivna i čak je bila 'cik-cak'. To je takozvana naborana konstrukcija da bi estetski sve to izgledalo lepo".

Na upozorenja niko nije reagovao

Inženjer geologije Zoran Đajić koji je do marta 2023. godine radio na rekonstrukciji zgrade Železničke stanice u Novom Sadu je, prema rečima arhitekte Slobodana Maldinija, u izjavi istakao da je uvidom na licu mesta video da je konstrukcija ankera oslabljena.

"Imamo izjave pojedinica, na primer gospodina Đajića koji je angažovan od strane CIP-a i u svojoj izjavi kaže da je uvidom na licu mesta video da je konstrukcija ankera oslabljena, da je loš beton, pa da čak na nekim mestima nema betona, nego su tu zgužvani džakovi od cementa da bi se uštedelo od materijala.

Staklne površine dodatno opteretile nadstrešnicu

Na nadstrešnici su postojale staklene površine koje su je, prema rečima arhitkte, dodatno opteretile.

"Postavljeni su prozori odnosno teška stakla sa konstrukcijom. To je dodatno opteretilo nadstrešnicu. Prema nekim izvorima nađenim na internetu, neko je fotografisao da je rađena hidroizolacija tog cik-cak krova. U toku izolacije možemo se zapitati da je neko možda poremetio, ne daj Bože uklonio ili nešto uradio sa tim ankerima koji ustvari nisu originalni ankeri kako se to radi. Pravi anker je konusan, a to znači - što više se čupa, on se više steže. Ovo su bile betonske kocke za koje su bili okačene te zatege. Dakle, sve je to uticalo da dođe do kolapsa takve jedne kosntrukcije koja nije lagana".

Nadstrešnica nije smela biti zatvorena

Nadstrešnica zgrade Železničke stanice bila je zatvorena staklenim prozorima. Arhitekta navodi da je trebalo da ostane otvorena jer je funkcija otvora bila da spreči njeno pomeranje u slučaju oluje.

"Tokom šezdesetih godina, Novi Sad je imao zemljotrese, mikroćelijske oluje, velike i jake vetrove koji su čupali drveće, a ta konsturkcija je stajala. Sada odjednom je ona pala i to nije pala predvidljivo, da se nešto nakrivilo, pa postepeno padalo. To znači da je konstrukcija bila znatno opterećena izvan svojih mogućnosti. Znamo da se inače projektuju konstrukcije statički sa stepenom obezbeđenja, negde je taj stepen 10 odsto, nekad i 20 odsto obezbeđenja. Da li je onaj koji je ugradio to staklena platna računao na tih 10 odsto obezbeđenja, ne računajući na mogućnost nosivosti te postojeće konstrukcije? Stepen opterećenja je povećan, verovatno je opterećena konstrukcija više od stepena obezbeđenja, što nije smelo da se radi, pogotovo u zgradama od javnog karaktera gde hiljade ljudi prolaze".

Licenca glavnog projektanta nije odgovarajuća

Kako je Maldini istakao pokazujući dokumentaciju, glavni projektant koji je radio na zgradi Železničke stanice nema odgovarajuću licencu za ovakve objekte.

"Glavni projektant ima licencu pod oznakom '315', što ne odgovara licenci za ove stvari, ali glavni projektant daje svoju izjavu. Citiram: 'Doktor Ljiljana Milić Marković, izjavljujem da je projekat u svemu sa izdatim lokacijskim uslovima priloženim u glavnoj svesci, Zakonom o planiranju izgradnji, propisima, standardima i normativima u oblasti izgradnje objekata i pravilima struke, kao i načinima za obezbeđenje ispunjenja osnovnih zahteva za objekat propisanih elaboratima i studijama'.

Nema dokaza da je iko proračunavao nosivost konstrukcije

Projekat su nadzirale dve strane firme - "Utiber' i "Ježis"', navodi dalje arhitekta. Međutim, u ovom trenutku ne postoji dokaz da je iko proračunavao moguću nosivost konstrukcije, pre nego što ju je dodatno opteretio.

"Taj nadzor je morao da potpiše taj projekat. Oni su imali unutrašnju kontrolu. Na projektu koji košta desetine i desetine miliona evra, nemoguće je da jedan čovek radi taj posao. Ne sumnjam da je tu bilo građevinskih inženjera, a ako ih nije bilo, to je ozbiljan propust. Statičar, građevinski inženjer, konstruktivac, oni su pod obaveznom morali da budu učesnici ovog projekta, da pokriju sve aspekte statike tog objekta. U ovom trenutku mi nemamo dokaz da je iko proračunavao moguću nosivost te konstrukcije, pre nego što ju je dodatno opteretio. Isto tako, nemamo nigde nikakav zapis da je iko proveravao kotve, odnosno gore ankerisanje zatega za taj krov jer da je to ankerisano na kvalitetan način onako kako se to radi, pre bi se srušio taj krov nego što bi se iščupala ta zatega".

Arhitekta sumnja da je neko omanuo u projektu jer nije proračunao i nije izvršio kontrolu i proveru nosivosti konstrukcije, a potom to nije ni urađeno kako je trebalo na samom objektu.

Prema rečima arhitekte, na zgradi Železničke stanice urađena je "kompletna šminka", dakle spoljni izgled, dok se nije mislilo o onome što je bitno - nosivost konstrukcije.

"Prvo je rađeno krečenje, šminka, urađena je galerija, a niko nije pregledao stubove, zatege, krov, nadstrešnicu i sve ono što je bitno. Rađeno je ono što je nebitno. Valjda se prvo radi temelj kuće, pa onda krov. Znači, prvo se radi konstrukcija, proveri se konstrukcija, pre nego što se kreči.

Kako rekonstrukcija bez originalnog projekta?

Maldini navodi da je frapantno da neko u medjima izjavljuje da nema na uvid projekat Železničke stanice od pre 60 godina, a želi da rekonstrušie objekat.

"Ako je neko radio rekonstrukciju, morao je da je radi na osnovu originalnog projekta".

Desetine prijava, samo 30 odsto rešenih

Kako je dalje istakao u emisiji, postojale su desetine prijava zbog problema na brzoj pruzi Srbije, a toko godinu dana samo je 30 odsto toga sanirano.

"Naležni i nadređeni organi prijavljivali su određene probleme koji nisu sanirani i nisu urađeni. Kako je to moguće? Desetine prijava zbog problema strukturama Železnice za ispravljanje strukturnih konstruktivnih i drugih grešaka, a tokom godinu dana samo 30 odsto toga sanirano. Moram priznati da me brine odnos prema novim objektima. Železničku stanicu u Beogradu radila je firma koja je radila Vest 65. Pre nekoliko meseci, prolazio sam ispod kule Vest 65, oteralo me je obezbeđenje rekavši da pada fasada. CIP se pokazao kao firma koja ima negativnu regferencu. Imamo i drugu firmu koja je odgovorna, čak i piše, kao drugo lice. Poverenje u njih se gubi".

Na kraju emisije, arhitekta je izrazio zabrinutost rekavši da u Srbiji postoji pet arhitehtonskih fakulteta koji godišnje školuju oko hiljadu inženjera.

"To su inženjeri stručnjaci, naši ljudi, a nama projekte rade Kinezi, dok nam nadzor rade Mađari i Francuzi. Pored hiljadu naših stručnjaka. To je zabrinjavajuće", rekao je Maldini.

BONUS VIDEO: Novi Sad, dva dana nakon nesreće