2
Koronavirus u Srbiji odneo je tačno 4.000 žrtava. Svaka od ovih smrti ujedno je i svedočanstvo o nepoverenju u sistem i postavlja pitanje, a koliko je stvarno preminulih? Pandemiju ćemo pamtiti po sumnjama u zvaničnu statistiku i u to da su podaci lažirani. Zvaničnici su najavili da će po završetku pandemije biti obavljena revizija podataka o broju umrlih, uveravaju da država ništa ne krije. Ko zna kada ćemo i da li ćemo tu reviziju dočekati, u međuvremenu ostaje nam da pratimo zvanične podatke i da ih podrobno analiziramo.
Od 20. marta kada je u Srbiji, prema zvaničnoj statistici, registrovana prva smrt izazavana kovidom do 15. novembra umrlo je 1.009 ljudi. Međutim, od polovine novembra do pred kraj novembra, premašena je cifra od 3.000 preminulih. 27. decembra registrovano je 3.030 preminulih.
Novembar i decembar obeležio je svakodnevni dvocifren broj umrlih, pa smo registrovali od 40 do 50 žrtava korone dnevno. Ako je verovati zvaničnim podacima, najcrnji datim i vrhunac je bio 4. decembar, kada nam je saopštena cifra od 69 žrtava korone.
Iz talasa u talas zaraze virusom, širila se i infekcija sumnje.
U toku prvog talasa najveći broj kovid smrti u jednom danu, njih devet, zabeležen 14. aprila.
Nakon toga je stanje počelo da se popravlja, da bi od 21. maja do 26. juna u statistiku ulazila samo jedna ili nijedna žrtva kovida na dnevnom nivou. Međutim, bitno je istaći da su mnogi stručnjaci ukazivali da je takva distribucija broja umrlih po danima statistički gotovo nemoguća.
Da je zvanična statistika o broju umrlih tokom proleća definitivno upitna dokazala je istraživačka mreža BIRN kada je objavila podatke koji pokazuju da su u Srbiji od marta do juna 2020. od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244.
Kada see u julu epidemija ponovo rasplamsava, broj žrtava na dnevnom nivou postao je dvocifren. Sredinom jula, tačnije 23. jula, ukupan broj umrlih od posledica zaraze koronavirusom prešao je 500. Tačnije, tog dana bilo ih je 508. Posmatrajući ovu mračnu statistiku, dalje uočavamo da je drugi talas koronavirsa utihnuo tek krajem avgusta, kad je broj preminulih u jednom danu počeo da se kreće od nula do tri.
Tokom avgusta, septembra i oktobra broj žrtava na dnevnom nivou bio jednocifren, što je uticalo i na slab rast ukupnog broja umrlih, da bi početkom novembra kriva krenula “nebu pod oblake”.
Najveći broj preminulih u jednom danu, u tom periodu od čak 21 osobe, registrovan je 11. novembra.
Sredinom novembra ukupan broj prelazi hiljadu žrtava, tačnije 15. novembra zvaničan broj smrti od kovida je dostigao 1.009.
Nakon toga kriva umrlih nastavlja da ide uvis, da bi 20. novembra dnevni broj žrtava korone bio 30 mrtvih.
Prag od 40 žrtava u jednom danu Srbija probija u sredu 25. novembra kada je zabeležena 41 žrtva, da bi narednog dana, taj broj prešao i granicu od 50 žrtava kada je u jednom danu umrla 51 osoba.
Brojku od 60 žrtava u jednom danu prelazimo 28.11, kada je zabeležena 61 žrtva, da bi narednog dana umrlo još 65 ljudi.
Najviše žrtava registrovano je, već pomenutog, 4. decembra. Tri dana kasnije, 7. decembra, ukupan broj žrtava korone u Srbiji prelazi dve hiljade. Tog dana zvanična statistika pokazala je da je u Srbiji od početka epidemije ukupno umrlo 2.005 ljudi.
Deset dana kasnije, 17. decembra, crna statistika probija granicu od 2.500 žrtava. Prema zvaničnim podacima, od početka epidemije u martu do 17. decembra ukupno je umrlo 2.529 ljudi.
I u drugoj polovini decembra, prema zvaničnoj statistici, nastavlja se trend od oko 50 žrtava korone dnevno. I januaru beležimo dvocifren broj žrava iz dana u dan, ali uz trend opadanja.
Dan sa najviše preminulih u mesecu koji je na izmaku bio je 5. januar, kada je bitku sa koronom izgubio 41 pacijent. Od tada je krva umrlih bila u padu, da bi se poslednjih dana zaravnila pa već poslednjih desetak dana beležimo oko 20 preminulih.
Crni bilans za zdravstvene radnike
Januar su obeležile i gotovo svakodnevne vesti o smrtima lekara. Oni koji su od samog početka pandemije, bez predaha, bili u zdravstsvenom sistemu, postali su žrtve njegovog pucanja. Prema najnovijim podacima Sindikata lekara i farmaceuta u Srbiji je od korone do sada preminulo 87 lekara.
Iz radnog odnosa preminulo je 65 lekara, među kojima su i dvojica farmaceuta, odnosno 74,42 odsto, 17,44 odsto preminulih lekara je bilo u penziji, a radili su dodatno, 6,97 odsto su bili penzioneri i 1,10 odsto predstavlja lekar koji je radio van medicine, a reč je državnom sekretaru Branislavu Blažiću u Ministarstvu zaštite životne sredine.
Ukupno gledano, 92 odsto preminulih lekara od korone su na ovaj ili onaj način radili u zdravstvenom sistemu, dok je osam odsto njih bilo van zdravstvenog sistema.
Posmatrano prema godinama, među preminulim lekarima najviše je onih starosti između 51 i 60, kao i od 61 do 70 godina.
U Sindikatu lekara i farmaceuta izneli su još jedan podatak o preminulim lekarima prema polu – 69,78 odsto je muškaraca i 30,23 odsto žena.
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
