Železara i "motači kablova" značajno obaraju privredni rast

"Fijat nije toliko važan za srpsku ekonomiju, na žalost, bio je prethodnih godina rekao bih motor razvoja, ali kako  koja godina prolazi Fijat je sve slabiji, sve više malaksava i više ne radi nego što radi. Od posla stoleća izgleda da će Fijat postati fijasko stoleća. Nije više čak ni najveći izvoznik - značajno je pao u izvozu. Za Fijat to nije iznenađenje", kaže za Nova.rs Ljubodrag Savić.I ovo sa Železarom je, kako ističe - očekivano."Moram da priznam da sam mislio da Kinezi to mogu da apsorbuju. Međutim, ceo svet je u ogromnoj krizi i mislim da samo možemo da se nadamo da će druga peć stajati ograničeni vremenski period. Jer , kad bi krenula sutra, kažu neki koji se razumeju u tehničke detalje - trebalo bi i nekoliko meseci za njeno pokretanje. Ali da ne zalazimo u tehničke detalje. Cilj je da se ona pokrene ponovo. Železara je mnogo važna - mnogo važnija od Fijata. Jer, u nekom trenutku, njen izvoz je bio 800 miliona evra. Nikad Fijat nije dostigao to. Čini mi se da je u najboljem trenutku beležio 620 miliona evra izvoza", navodi profesor Savić.On smatra da će pad 40 odsto proizvodnje Železare, što je posledica gašenja peći, značajno oboriti stopu rasta srpske privrede u relativnom smislu.

"Mislim da je to čak iznenađenje i za Vladu srbije, nisu čak planirali da se to dešava", kaže Savić.Ali, kako smatra, to na žalost, nisu jedina iznenađenja.

Kada je reč o poljoprivredi, na tu proizvodnju možemo da gledamo sa malo optimizma."Reč je o prosečnoj rodnoj godini, mada je tek skinuta pšenica ili se žanje, ne znam je li završeno do kraja - rezultati nisu spektakularni. Ali, bar što se tiče pšenice - neće imati negativan uticaj. Mi danas komentarišemo cifre u nekim siutacijama  pet, deset u nekim bogami do 80 odsto pada na međugodišnjem nivou. Ali - još traje sezona poljoprivredne proizvodnje. I to se uvek mora posmatrati sa dozom opreza - hoće li biti prosečna proizvodnja, ili iznad toga", navodi profesor Savić.On se osvrće i na strane kompanije koje su u Srbiji  poslednjih godina bili generatori zapošljavanja, izvoza i rasta BDP.One su značajan generator privrednog rasta i - malo šta od njih radi,  kaže sagovornik Nova.rs."Podatak da je na međugodišnjem  nivou pad automobilske industrije u Srbiji, dakle - komponentaša, a mislim da je u to uključen čak i Fijat, u aprilu bio 85 odsto minusa u odnosu na april prošle godine. A u maju 70 ili 75 odsto. To u stvari govori da je to šire posmatrano jedan sklop više industrijskih grana u koje su došli ovi 'motači kablova' - to je takođe jedan segment  naše privrede i industrije koji će značajno oboriti stopu rasta naše privrede i industrije", smatra Ljubodrag Savić.I konačno, kako navodi - imamo Nemačku i Italiju, koji su naši najznačajniji spoljnotrgovinski partneri."Italija je veliki znak pitanja kada će se oporaviti . Čak i oni sami pretpostavljaju da će potpuni oporavak biti između 2023. i 2025. godine. I iznenađenje za mene, za Nemačku je prognoza da će naredne godine pad njihovog BDP-a biti devet odsto. Sada je  najnovija prognoza - dvocifren pad. Samo da podsetim, 2008. godine, u vreme one krize, pad nemačkog BDP-a  je bio 4,5 odsto, a sad će biti najmanje dvostruko", upozorava Savić.To su, kaže, naši najvažniji spoljnotrgovinski partneri."Kako god obrnemo - neće nam biti lako, a to vidimo i po zahtevima privrednika da država opet - dreši kesu", dodaje on.Kada je reč o "drešenju državne kese", Savić ističe da po tom pitanju ima ozbiljnu rezervu."Mislim da nema smisla dva puta za kratko vreme uzimati od nekoga ili nekome uskraćivati njegovo pravo da bismo pomogli nekom drugom. Uzeti penzioneru od zarađene penzije da se finansira neko drugi. Moram da priznam da tu logiku - ne razumem. A, još više ne razumem logiku gde se objašnjava zašto država treba da pomogne malim i srednjim preduzećima, a posebno velikim - ovim majstorima koji kada naprave veliki profit misle da je to zbog toga što su oni pametni i sposobni, a kada im se desi problem - onda očekuju da im država pomogne", objašnjava profesor Savić.A njihov argument je, kaže - ako njima država ne pomogne, "ostaće na ulici 100.000 ljudi, pa nek se država razmišlja da li će oni izaći pred skupštinu i šta to znači"."To meni liči na ucenu. Ali i to je njihova odgovornost. Ali, očigledno je da oni nemaju nikakvu odgovornost osim da prave profit. Da li oni misle da je dovoljno da čovek ima samo posao? Jer osim toga što ima posao, treba da ima i pristojnu platu, sindikalnu zaštitu, da ima ljudska i radnička prava. Čast izuzecima - ima zaista odgovornih privrednika u Srbiji koji svoje radnike doživljavaju kao svoju porodicu. Ali, nažalost je mnogo više onih za koje čovek  bez imalo griže savesti može da kaže da su - goniči robova. I to se posebno odnosi na one kompanije koje su došle da - motaju kablove po Srbiji", navodi Savić.Ovo, kaže - ne govori napamet."Zapanjen sam kakva bezočnost postoji u nekim od tih fabrika. Radnici ih zovu janičarima - to su predradnici, poslovođe… Svako gleda da zaštiti svoju kožu - ako nije on biće neko drugi. Problem je sistem, ne pojedinac", navodi Savić.Umesto očekivanja novog paketa pomoći, Savić ističe da privrednici mogu da premoste krizni period kroz - povoljne kredite iz garancijske šeme.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram