Zašto je pelet toliko poskupeo i ko je kriv za vrtoglave cene

Peleta ima, ali je skuplji dosta nego prošle godine, oko 50.000 dinara nam je najkvalitetniji“, kažu za „Vreme“ sa jednog stovarišta.

"Cena je počela da raste još početkom avgusta, što je mnogo ranije nego prethodnih godina i sada se samo povećava. Mi ne možemo da idemo ispod ovoga, jer nam se jednostavno ne isplati.“

I pelet niže klase nije mnogo povoljniji, ne može da se nađe ispod 40.000 dinara.

Da li su preprodavci krivi

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić rekao je medijima da na oko 80 odsto stovarišta peleta ima dovoljno i da nema dužeg čekanja na isporuku.

„Glavni razlog naglog rasta cena jeste velika potražnja i veliki broj domaćinstava koja koriste pelet i koja su ove godine krenula na vreme da ga nabavljaju“, kaže Glavonjić.

On je rekao da su cene peleta trenutno previsoke i da je na sastanku u Privrednoj komori Srbije proizvođačima i trgovcima upućen apel da ne nastavljaju sa povećanjem cena.

„Svako dalje povećanje cena sigurno bi izazvalo reakciju države u smislu donošenja odgovarajuće mere“, kaže Glavonjić.

Državno potpaljivanje cena

On, međutim, podseća da je ograničenje cena peleta već bilo primenjeno 2022. godine, kada je cena bila ograničena na 38.000 dinara po toni. Ta mera, ocenjuje, nije dala očekivane dugoročne rezultate.

„Donošenje mere je neka vrsta krajnje opcije. Mislim da je do sada rađeno relativno dobro, u smislu da su se koristili neki drugi mehanizmi da se zaustavi dalji rast cena, a da se ne poremeti snabdevenost domaćeg tržišta“, naveo je profesor.

Ovako drastičnom poskupljenju energenta, koji je pre samo nekoliko godina reklamiran kao izuzetno povoljna alternativa za grejanje, u velikoj meri doprinela je zapravo – neodgovorna državna politika.

Prelazak sa grejanja na struju na pelet

Prošle godine mnogi građani prešli su sa grejanja na struju na pelet, nakon promena tarifnog sistema zbog kojih im je korišćenje električne energije postalo manje isplativo.

Istovremeno, država je početkom 2025. godine donela novi Pravilnik o kvalitetu drvnih peleta, sa ciljem da uredi domaće tržište i zaštiti potrošače. Međutim, primena propisa na uvozni pelet dovela je do ozbiljnih zastoja na granicama. Na rezultate uzorkovanja i provere kvaliteta čekalo se između 20 i 60 dana, što je usporilo priliv jeftinijeg peleta iz inostranstva upravo u trenutku kada je potražnja bila najveća.

Probleme sa snabdevanjem dodatno su pogoršale vremenske nepogode. U „Srbijašumama“ su se pozivali na loše vremenske uslove, koji su, kako su navodili, otežavali seču i izvlačenje drvnih sortimenata iz šuma.

Proizvođači peleta ponovo su se suočili i sa smanjenim isporukama trupaca iz javnih preduzeća. Zbog nedostatka sirovine, pojedini su bili prinuđeni da nabavljaju skuplje drvo iz privatnih šuma, dok su drugi smanjivali proizvodnju.

Odgovornost za takvu situaciju pripisivali su direktno „Srbijašumama“, tvrdeći da su u pojedinim periodima dobijali manje od polovine ugovorene količine sirovine.

Posledice su se najdirektnije osetile na stovarištima, na kojima peleta često nije bilo. Za domaćinstva koja su se oslanjala na ovaj energent, prethodna grejna sezona tako je donela ne samo veće troškove već i neizvesnost da li će uopšte uspeti da obezbede dovoljno ogreva.

Zato ne čudi što su građani ove godine sa znatno više opreza dočekali uveravanja države da će peleta biti dovoljno