Zanimanja sa kojima u Srbiji odmah dobijate posao

Premijerka Srbije Ana Brnabić nedavno je izjavila da je najveći nedostatak privrede naše zemlje nedostatak radne snage, te da bi jedno od potencijalnih rešenja za ovaj problem mogao da bude reforma obrazovanja kako bi se odgovorilo na zahteve tržišta rada. Radnika je sve manje, dok poslove i radna mesta popunjavaju ljudi iz azijskih zemalja.Miloš Turinski iz Infostuda podsetio je za Nova.rs da na tržištu rada već izvesno vreme postoji nešto što se zove paralelno tržište rada.“Sa jedne strane imamo poslove gde postoji određeni deficit na tržištu, a sa druge postoje poslovi gde postoji velika ponuda i tražnja. Kada je reč o deficitu, on je usmeren na dva polja: prva je oblast IT koju ne možemo da zaobiđemo, a drugo su zanati i poslovi za koje ne treba visokokvalifikovana radna snaga”, rekao je Turinski u svojoj izjavi za Nova.rs.On je naglasio da ne postoji precizni podaci koliko radnika nedostaje u IT sektoru, ali da bi prema gruboj proceni, između 15.000 – 30.000 ljudi pokrilo srpsko tržište.“Nema nijednog zvaničnog podatka države, ali procene su da je potrebno između 15.000 I 30.000 programera da bi se popunilo tržište. Sa druge strane, nama nedostaju zanatlije i već određeno vreme imamo uvoz radnika iz inostranstvo kako bi se popunilo naše tržište. Najviše smo krenuli sa uvozom za kurire i dostavljače, počeli smo da dovodimo ljude iz Uzbekistana koji rade dostavu širom grada. Što se tiče građevine, to nam rade Kinezi i Turci, a kako sam mogao da čujem, predsednik opštine Aranđelovac je najavio da će se uvoziti radnici iz Nepala i Šri Lanke za neke poslove u ovom mestu. Jednostavno, nama hronično nedostaju zanatlije i građavinci I mislim da ćemo ih sve više uvoziti”, podvukao je Turinski i dodao:“Ljudi su davnih dana otišli u inostranstvo jer su mnogo bolje plate i bolji standard. Sa druge strane, imamo nedostatak želje kod mladih da se školuju za ova zanimanja, te da se usmeravanju u tom pravcu. Mlađe generacije više su digitalno usmerena, pa su im ovo arhaična zanimanja. Pored ovoga, postoji i radnici koji su pasivni jer ne traže nova zanimanja, a na starim nisu baš zadovoljni”, zaključio je Turinski.Nedostaje nam 60.000 građevinskih radnikaPotpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić rekao u izjavi za Nova.rs da Srbiji nedostaje veliki broj radnika.“Nema ljudi, niko se ne školuje, dovode se sa strane. Po našim procenama još oko 60.000 građevinskih radnika bi moglo da se zaposli a njih nema”, kazao je Rodić.Dodaje da nedostaju sve vrste građevinskih radnika – zidari, tesari, armirači, građevinski inženjeri, zbog čega zapošljavamo strance.Definitivno jedan od razloga zašto imamo manjak radnika je taj što su izuzetno niske plate za ovu oblast, gde prosek iznosi oko 45.000 dinara. Kada uzmemo u obzir satnicu od 10 sati koja je prosečna u ovoj oblasti, kao i loše vremenske uslove za građevince, ovakva plata predstavlja pre milostinju nego naknadu.Dostavu hrane rade Uzbekistanci"Stalno nam fale radnici, nema dovoljno kandidata iz Srbije, zato sam morao da zaposlim 22 Uzbekistanca", rekao je za Nova.rs Stefan Šurlan iz kompanije Insako rent i požalio se da je jako teško naći dobrog radnika.“Oko 30 judi se javi na razgovor za posao, a od tog broja oko 30 posto se i ne pojavi na razgovoru. Problem je i u tome da su sve lošiji kandidati. Ponašaju se kao da su došli na plažu ili žele da rade samo po tri-četiri sata. Nama bi se isplatilo da nađemo radnike ovde, a ne da plaćamo dodatne troškove i avionske karte i radne dozvole Uzbekistancima. Ne možemo da nađemo radnike u Srbiji, pokušali smo da dovedemo i radnike iz Niša i Kruševca, neće ljudi da rade”, rekao je Šurlan.Fale i kamiondžije, na Zapadu plata četiri puta većaPrema procenama u Srbiji nedostaje više od 6.000 kamiondžija, a jedan od razloga zašto ih nema jeste što se u Evropi ovo zanimanje plaća četiri puta više nego u našoj zemlji.Slavoljub Jevtić, predsednik Nacionalne asocijacije špediterskih društava i agenata PU „Transport i logistika“ podvukao je da je glavni motiv za odlazak plata."To se posebno odnosi na dostavu i distribuciju. Kod nas je prosečna plata u distribuciji od 400 do 500 evra. To što zarade naši vozači koji razvoze hranu po gradovim i okolini, to napolju ide i do 2.000 evra neto. Reč je o kalkulaciji da mogu da zarade više nego ovde, a opet računaju i na to da mogu da se vrate kad god hoće u Srbiju, jer je potražnja ogromna i stalno su raspisani konkurski za vozače. Odlaze ne samo mladi ljudi, tu su i mladi ljudi srednjih godina koji ostave porodice u Srbiji i odu u inostranstvo da bi zaradili“, objasnio je Jevtić.BONUS VIDEO Srednje škole spremaju za nepostojeća zanimanja

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vladicacvetkovisrednjekolespremajuzanepostojeazanimanjapotrebnoviegimnazija-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2482251"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram