Iz Svetskog programa za hranu (WFP) ocenili su da se pomenuta kretanja mogu rešavati samo koordiniranom mobilizacijom resursa u partnerstvu sa vladama i definisanjem sveobuhvatnih odgovora za zadovoljavanje humanitarnih potreba, obezbeđenje i iznalaženje strateških razvojnih rešenja.„Svi smo na kritičnoj raskrsnici – ili ćemo se uzdići iznad zadovoljavanja neposrednih potreba ili se suočiti sa posledicama još većih razmera. Bez sredstava za borbu protiv sve većih problema u ishrani svet će platiti još veću cenu u smislu izdržavanja raseljenih, obnove zajednice i oporavka od onoga što je bilo izgubljeno kao rezultat višedecenijske podrške za razvoj“, upozorava Vojislav Stanković, nekadašnji saradnik u Centru za naučno-istraživački rad i savetnik za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije.Ovaj agroekonomski analitičar ističe da smo svedoci neviđenog rasta humanitarne potrebe u svetu i da smo usred najveće globalne krize hrane u novijoj istoriji. Navodi podatke koji pokazuju da je za samo dve godine broj ljudi koji se suočava sa akutnom nesigurnošću u ishrani, ili sa visokim rizikom, povećan za više od 200 miliona. Od 135 miliona u 53 zemlje pre pandemije, do 345 miliona u 82 zemlje danas.„WFP daje prioritet hitnim akcijama u sprečavanju da milioni ljudi ne izgube živote od gladi i da se pomogne izgradnji i stabilizovanju nacionalnih proizvodnih sistema i srodnih lanaca snabdevanja. U prvom kvartalu 2022. godine WFP je obuhvatio 83 miliona ljudi i sakupio 997 miliona američkih dolara pomoći u gotovini. Usled preklapanja kriza bez presedana, WFP-ovi godišnji operativni zahtevi sve vreme su na visokom nivou od 22,2 milijarde američkih dolara“, naglasio je naš sagovornik i dodao da WFP sprovodi mere za smanjenje patnje diverzifikujući bazu dobavljača, promovišući nabavku lokalne hrane, zagovaranja i pregovaranja humanitarnog pristupa i odricanja od izvoza.Pad vrednosti poljoprivredne proizvodnjePrema rečima Stankovića, na nezadovoljavajuća kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji ukazuje to što je stopa rasta bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje u poslednje dve godine negativna. Ona je 2021. godine iznosila -4,5 odsto, a za 2022. godinu se predviđa da će biti u padu od osam procenata, što predviđa kumulativni pad od oko 13 odsto.„Optimalni model rasta računa sa prosečnom stopom rasta poljoprivrede od 4,5 do pet procenata tokom narednih deset godina. Imajući u vidu strukturu poljoprivredne proizvodnje Srbije, raspoložive resurse i dostignuti nivo produktivnosti, ocenjuje se da se promene moraju odvijati u pravcu rasta produktivnosti, stabilizacije prinosa, promene proizvodne strukture u biljnoj proizvodnji i dostizanja veće zastupljenosti stočarstva u vrednosti poljoprivredne proizvodnje„, smatra Vojislav Stanković.Prema prethodnim rezultatima, u 2022. godini je očekivana proizvodnja kukuruza 4,5 miliona tona, što je za 25 odsto manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prethodnoj godini. Očekuje se veća proizvodnja suncokreta za 5,9 procenata, а manja šećerne repe za 21,4 odsto i soje za 26,2 procenta.

„U odnosu na desetogodišnji prosek, od 2012. do 2021. godine, proizvodnja pšenice veća je za 15,9 odsto i suncokreta za 13 procenata. Smanjena je proizvodnja soje za 25,4 odsto, a kukuruza zа 27,5 procenata i šećerne repe za 36,3 odsto“, navodi sagovornik portala Biznis.rs.

Ruinirani stočarstvo i mlekarstvo u Srbiji

Stočarstvo i mlečno govedarstvo u Srbiji je, prema oceni Stankovića, ruinirano i pored toga što postoji veliki potencijal za proizvodnju. U strukturi procenjene vrednosti poljoprivredne proizvodnje Srbije u 2022. godini, oko 30 procenata vrednosti potiče iz stočarske proizvodnje, dok je broj uslovnih grla stoke smanjen na 0,27 odsto po hektaru oraničnih površina, što ukazuje na ekstenzivnost domaće poljoprivrede.„Ekstenzivnost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji ogleda se u ograničenoj primeni agrotehničkih mera. U uslovima skromnog budžeta i visokih cena inputa proizvođači smanjuju primenu agrotehničkih mera, što se prevashodno odnosi na mineralna đubriva i setveni materijal. Mada znaju da setva deklarisanim semenom obezbeđuje više prinose, zdrav usev, brže nicanje, zaštitu od bolesti, ne obaziru se previše na te prednosti“, otkriva agroekonomski analitičar.Dodaje da je Srbija upravo zbog toga na istorijskom minimumu u korišćenju serifikovanog semena soje što, kako kaže, pokazuju podaci Semenarske asocijacije Srbije.„Srbija je poslednja na listi evropskih država u korišćenju sertifikovanog semena soje, ali i korišćenje deklarisanog semena pšenice iz godine u godinu opada. Imamo lidersku ulogu u regionu u semenskoj proizvodnji i predstavljamo jaku konkurenciju na međunarodnom tržištu, ali se, uprkos tome, nalazimo na istorijskom minimumu i poslednji smo na listi evropskih država u korišćenju sertifikovanog semena samooplodnih biljnih vrsta„, naglasio je Vojislav Stanković.U setvi soje je u 2020. godini sertifikovano seme korišćeno svega od 18 do 20 odsto, a pšenice od 35 do 40 procenata i ti podaci su, kako navodi, ostali isti i u setvi 2021. godine.„Na početku 21. veka sertifikovano seme pšenice se koristilo oko 90 odsto, a soje između 75 i 85 procenata, ali već 2015. godine pada na 60 odsto kod pšenice i 50 odsto kod soje. Trend se nastavio i u 2019. godini, kada je upotreba deklarisanog semena iznosila za pšenicu 40 procenata, a za soju 35 odsto. Gubici u proizvodnji zbog nekorišćenja deklarisanog semena soje iznose 50.343.729 evra, a kod pšenice skoro 80 miliona evra (79.113.017)“, upozorio je sagovornik.

Rekordan budžet za poljoprivredu u 2023. godini

Budžetom za 2023. godinu Vlada Srbije je za sektor poljoprivrede i ruralnog razvoja predvidela 79,7 milijardi dinara, odnosno oko 679,28 miliona evra. U odnosu na 2022. godinu, za koju je izdvojeno 62 milijarde dinara, to bi predstavljalo povećanje i rekordno izdvajanje.„Zaključno sa 2022. godinom za Ministarstvo poljoprivrede izdvojeno je 78,5 milijardi dinara, što je oko 5,3 odsto poreskih prihoda budžeta Srbije. Dakle, iznos bužeta za poljoprivredu u 2023. godini manji je od budžeta ovog ministarstva iz 2022. za oko 1,6 milijardi dinara, ako se ne usvoji neki novi rebalans. Pored Ministarstva poljoprivrede, u ovogodišnji budžet treba da se uključe i sredstva koja se dodeljuju Ministarstvu za brigu o selu, u ukupnom iznosu od 1,45 milijardi dinara (12,37 miliona evra)“, ističe Stanković.

Podsetio je da je u 2023. godini, za podsticaje u ruralnom razvoju predviđeno 65,3 milijardi dinara, dakle veći deo budžeta.

Oporavak za pet godina

Prve procene ukazuju, s obzirom na to koje obaveze Srbija ima u poljoprivrednoj proizvodnji i situaciju na globalnom tržištu hrane, da je državnom bužetu za srpsku poljoprivredu potrebna barem jedna milijarda evra za oporavak u 2023. godini.„Međutim, planirano je za trećinu manje izdvajanje, što smatram da je veoma skromno. U budžetu je najbitnije da postoje sredstva po nameni. Prošle su setve, energenti su poskupeli, hemijska sredstva takođe, iako su visoke cene poljoprivrednih proizvoda, malo proizvođača može da priušti punu agrotehniku, a to se odražava i na prosečne prinose“, ističe sagovornik.Puna milijarda bi, kako je ocenio, izlečila našu poljoprivredu – sa dobrim programom razvoja – ne za jednu, već barem pet godina.„Toliko je potrebno kako bi se redefinisale potrebe proizvodnje, da poljoprivreda dobije jedan razvojni zamajac“, zaključio je Stanković.BONUS VIDEO Da li je tradicionalna domaća hrana postala luksuz

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=dalijetradicionalnadomaahranapostalaluksuz-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4690565"]