Prošla godina u Srbiji završena je sa inflacijom od 15,1 odsto. Za građane je to bila godina kada su cene rasle, a plate gubile vrednost. S druge strane, u „krIznoj godini“ profitirali su trgovinski lanci, ali i banke koje su svoju zaradu uvećale i za 90 odsto. Različiti su faktori na to uticali, ali jedan od njih jesu i kamate koje su prethodne godine rasle vrtoglavom brzinom tako da smo postali rekorderi u regionu.
Top pet najvećih banaka u Srbiji tokom 2022. godini, uprkos krizi, ostvarile su značajnu dobit. Analizu poslovanja banaka u prethodnoj godini u odnosu na 2021. objavio je ekonomski mesečnik Biznis i finansije.
Prema tim podacima najbolje je prošla AIK banka. Ona je u prošloj godini imala dobit od oko 222,8 miliona evra, što je za oko 340 odsto više u odnosu na 2021. godinu.
Ovoliko povećanje je, međutim, u najvećoj meri posledica preuzimanja vlasništva AIK banke nad nekadašnjom ruskom Sber bankom tokom prošle godine, što je AIK banci donelo značajne jednokratne prihode, ali nije realni pokazatelj povećanja dobiti.
Dalje, finsansijski izveštaj OTP banke pokazuje da je njihova neto dobit u 2022. godini iznosila oko 92,6 miliona evra, što je povećanje od oko 88 odsto za godinu dana. U izveštaju Unikredit banke, vidi se da je ona u 2022. ostvarila neto dobit od oko 71,4 miliona evra, što je, u odnosu na 2021, povećanje od oko 42 odsto.
PROČITAJTE JOŠ
Kako se vidi u finansijskom izveštaju Rajfajzen banke, ostvarena neto dobit na kraju prošle godine bila je oko 82,6 miliona evra, odnosno 40 odsto više nego 2021.
Za kraj, neto dobit banke Inteza, za 2022. godinu iznosila je 108,1 miliona evra, što je povećanje od oko 19.679.010 za godinu dana.
Bez obzira na to što je, ako ne uzmemo u obzir AIK koja je preuzela vlasništvo nad drugom bankom, Inteza najprofitabilnija banka u Srbiji, ona nije najviše zaradila u odnosu na 2021. Dobit su povećali za 22 odsto.
Od dobiti koju ostvari jedna banka, u proseku je 80 odsto od kamata, objašnjava za “Novu” finansijski stručnjak Vladimir Vasić.
Takođe, profesor Beogradske bankarske akademije dr Zoran Grubišić kaže da dobit zavisi i od obrta kreditne aktivnosti, odnosno toga da li se klijenti uopšte zadužuju.
“Dobit zavisi i od izvora finansiranja, a naše banke se pretežno finansiraju iz depozita i nisu podizale pasivnu kamatnu stopu koja je njima zapravo trošak”, objašnjava Grubišić.
Ipak, Vasić ističe da treba biti strpljiv i sačekati finansijske izveštaje za tekuću godinu.
“Sve što piše u prošlogodišnjim izveštajima zvuči sjajno, ali ja verujem da se iza svakog brda nešto valja. Kreditna aktivnost ove godine nije dobra kao što je bila prošle. Ljudi podižu manje kredita jer su kamate visoke, a ima i onih koji ne mogu da namire svoje obaveze”, kaže Vasić.
Jedan od razloga za visoke zarade banaka jesu kamatne stope, koje su u našoj državi više u odnosu na region, pa i na neke države Evropske unije.
Kada se uporede kamate na stambene kredite, koji su jedna od najpopularnijih bankarskih pozajmica, a čije su kamate drastčno porasle, jer su indeksirani u evrima, a samim tim vezani za euribor, vidi se da klijenti u Srbiji prolaze veoma nepovoljno. Što se tiče Srbije, fiksne kamate na stambene kredite, koje su retke, kreću se od 7,55 do čak 9,92 odsto. Varijabilna kamatna stopa kreće se od 7,2 do oko osam odsto.
Što se tiče Crne Gore, obe su povoljnije, pa se fiksna kamata kreće od 6,49 do 7,55, a varijabilna od 6,05 do 6,8 odsto.
U bankama u Bosni i Hercegovini,stambeni kredit sa fiksnom kamatom može da se podigne po stopi od 3,39 do 4,91, dok varijabilna ide od 6,8 do 8,3 odsto.
Kada su u pitanju države EU, fiksna kamatna stopa u Sloveniji je u proseku pet odsto, dok se varijabilne kreću od 5,2 do 5,6. U Nemačkoj, fiksna kamata je oko 3,73, dok je prosečna varijabilna oko 10,11 odsto.
Kako Vladimir Vasić kaže za “Novu”, kolike su kamate, to je poslovna politika jedne banke, ali postoje objektivni faktori koji utiču na to.
“Inflacija u BiH je 3,5 odsto, a s druge strane, u državama EU u kojima se koristi evro, dostupnost novcu je veća, a rizik manji”, kaže Vasić.
Takođe, na visinu kamata uticaj ima i kreditni rejting, koji zapravo predstavlja rizik, a što je rizik manji, niže su i kamate.
Međutim, naravno da je krajnja odluka o visini kamata na bankama.
Dok Grubišić smatra da nije praksa da se NBS meša u posao bankama tako što će kontrolisati kamate, Vasić kaže da bi to u teoriji moglo da se desi, ali u praksi bi to bio ozbiljan problem.
“Ne postoje kamate samo na kredite, već i na depozite, a nije fer da ograničite samo jedno, što znači da ni kamaze na štednju ne bi mogle da rastu, a to se nikada nigde nije dogodilo”, kaže Vasić.
Kako od 1. septembra prestaje da važi dogovor između Narodne banke Srbije i komercijalnih banaka o zamrzavanju cena naknada i provizija, tako one sada mogu da povećaju cene usluga kao što su onlajn plaćanje i održavanje računa. Na osnovu te odluke NBS, od danas je na snazi novi cenovnik Inteze. To znači da će sve banke koje poskupe usluge moći dodatno da zarade na osnovu platnih usluga koje pružaju klijentima.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare