Kupovina stana na kredit iz meseca u mesec postaje sve neisplativija – nekretnine su sve skuplje, a kamate sve više. Kada se na papir stavi cena stana, učešće za kredit, njegov iznos i na kraju iznos kamate, dobije se suma za koju bi mogla da se kupi još jedna nekretnina.
Otkako se Evropa suočila sa rastom inflacije, centralna banka (ECB) počela je da podiže referentne kamatne stope koje utiču na visinu euribora.
Euribor je inače kamata po kojoj evropske banke međusobno pozajmljuju novac, a direktno utiče na visiu rate svih kredita u evrima.
Istovremeno, na tržištu nekretnina desio se haos – cene stanova su drastično porasle i dostigle vrhunac, pa je za mnoge građane rešenje stambenog pitanja stavljeno „na pauzu“ dok ne dođu povoljnija vremena za kupovinu. Kako su stambeni krediti gotovo po pravilu u evrima, tako su se potencijalni kupci suočili sa dva problema – skupi stanovi i visoke kamate.
Da bismo proverili koliko je uz trenutne uslove koje nude banke isplativo podići kredit za stan, izračunali smo koliki je ukupan iznos kamate koji će kupac tokom celog perioda otplate da vrati.
Koristili smo fiksnu kamatnu stopu, koja je po pravilu uvek nepovoljnija, jer je u startu viša od varijabilne.
PROČITAJTE JOŠ
Iako je promenljiva stopa u startu niža, ona može drastično da varira kroz različite periode otplate, a kod nje se javlja još jedan problem – prilikom podizanja kredita, nemoguće je izračunati koliki je ukupan iznos kamate, s obzirom na to da će se ona menjati.
Visina kamate koju smo koristili u obračunu je 7,5 odsto. Kao period otplate, uzeli smo 240 meseci, odnosno 20 godina. Inače, period otplate varira od banke do banke, a kreće se od pet do 30 godina. Takođe, treba imati na umu da se stambeni kredit ne podiže u visini cene nekretnine, s obzirom da je potrebno obezbediti učešće, koje najčešće iznosi 20 odsto cene stana.
Kao prvi primer, uzeli smo stan od oko 50 kvadrata koji se nalazi na Paliluli, a čija je cena 80.000 evra, ali će zbog učešća iznos kredita biti 64.000 evra.
Prema kalkulatoru stambenih kredita, na ovu visinu pozajmice ukupan iznos kamate koju će dužnik tokom perioda otplate da vrati banci je oko 59.700 evra. To znači da će za pozajmicu od 64.000, dužnik ukupno banci da isplati skoro duplo više – 123.700 evra.
Na oglasima smo pronašli stan iste kvadrature na Voždovcu, međutim znatno skuplji – 120.000 evra. U ovom slučaju, iznos kredita biće 96.000 dinara.
Računica na kraju otplate duga je sledeća – banci će dužnik da vrati ukupno oko 185.600 evra, od čega će čak 89.600 biti iznos kamate.
Na Savskom vencu, koja je inače jedna od najskupljih beogradskih opština kada je kupovina nekretnina u pitanju, pronašli smo stan od 90 kvadrata, čija je cena 187.000 evra.
Kupac koji se zainteresovao baš za ovu nekretninu, moraće da podigne kredit od 149.600 evra.
Nakon 20 godina, dužnik će banci da vrati oko 289.200 evra, uključujući i glavnicu duga i kamatu. Ipak, samo za kamatu on će tokom tog perioda morati da izdvoji čak 139.600 evra.
U ova tri primera, ukupni iznosi kamata su 64.000, 89.600 i 139.600 evra, što bukvalno znači da za taj iznos može da se kupi još jedan stan u srpskoj prestonici.
Primera radi, za 64.000 evra može da se kupi garosnjera na Starom gradu ili Vračaru, a 89.600 biće sasvim dovoljno za 40 kvadrata na Zvezdari ili 50 na Voždovcu. Najveći iznos od svih primera koje smo naveli, 139.600 evra, omogućava kupcu da obezbedi sebi 45 kvadrata na Vračaru, 50 na starom gradu ili 100 na Zvezdari.
BONUS VIDEO Vladimir Vasić o povećanju iznosa rate kredita u Srbiji nakon najave Evropske centralne banke
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare