Vučković: Telekomove skupe investicije

"Odluka da se još jednom svim građanima dodeli novčana pomoć, Telekomove skupe investicije, odlazak stranog investitora (Geoksa) - sve su gledani filmovi ili, bolje rečeno, epizode. Kao što jedan javni servis (Radio-televizija Srbije) reprizira Pavićeve serije, tako se i drugi javni servis (Vlada Republike Srbije) ponavlja", navodi Vučković u autorskom tekstu.Ekonomisti su u ovakvom programu manje-više nemi posmatrači. Uzalud se, gotovo konsenzusom, ukazuje na to da su programi novčane pomoći skupi i neefikasni. Fiskalni savet je u posebnom dokumentu (link http://www.fiskalnisavet.rs/doc/analize-stavovi-predlozi/2021/FS_Analiza_neselektivnih_isplata_gradjanima_maj_2021.pdf) opisao zašto je to loša mera. Finansira se iz ionako prenapregnutog zaduživanja, samo desetina para se vrati u budžet kroz povećanu potrošnju, uticaj na privredni rast je zanemarljiv, pomaže se nediferencirano (pa i bogatima). Niko u svetu ne provodi istu meru.Sve dosadašnje velike Telekomove investicije bile su ocenjene kao verovatno preplaćene. Od one u Republici Srpskoj, preko kupovina po Srbiji, do sadašnjih prava na prenos engleske fudbalske lige. Kažem verovatno, jer me je iskustvo naučilo da treba biti oprezan kada nema dovoljno informacija i podataka, naročito kada je reč o složenim finansijskim poslovima. Ipak, čini se da su prvi utisci, jednostavna poređenja a i računovodstveni bilansi Telekoma za prethodnih nekoliko godina, već dovoljni da se u najmanju ruku stavi znak pitanja na isplativost različitih poslova. Na državi je da podacima i argumentima uveri javnost da nije tako i da su rezultati dobri, a što se tiče novih ulaganja, iako je budućnost nemoguće predvideti, da je u trenutku odlučivanja temeljna analiza pokazala da se može očekivati zarada. Svega toga nema.

Kada je reč o stranim investitorima, mnogi su došli i (za sada) ostali, a neki su se povukli. Dosta polemike ima oko subvencija koje im se daju, pri čemu je moj stav da to nije mera koja se može okarakterisati kao izuzetno loša. U budžetskom smislu, za subvencionisanje investitora daju se podnošljiva sredstva (oko 80 miliona evra godišnje u poslednje vreme) - na primer, samo resavički rudnici pojedu polovinu tih sredstava, a Železnice Srbije usisaju i više, a činjenice je da se investicije svuda, u svim zemljama, posebno podstiču. Problem je što bi subvencije trebalo da bude privremeni i prolazni način za privlačenje investicija, a da sređivanje države (pravosuđa, birokratije, privrednog ambijenta i slično) postane glavni adut za izgradnju atraktivnosti države. A toga nema, pa se kao najveći trošak politike subvencionisanja, prema mom mišljenju, ispostavlja kroz zanemarivanje fundamenata konkurentnosti države i društva. I u širem smislu, jedno je budžetski trošak tekućih mera (novčane pomoći građanima ili subvencionisanja investitora), a drugo je (i važnije) što se gomilaju troškovi koji proističu iz samozadovoljstva takvim potezima i odustajanjem od reformi.Neka jedna od pouka koje ostanu nakon perioda u kome sada živimo bude i ta da se još jednom pokazuje da država ne može da zameni tržište, a birokrate poslovne ljude. Toliko je u višedecenijskom kontinuitetu bilo pogrešnih odluka države u oblasti ekonomije, da je zaista samo retkima preostalo da veruju da je dovoljno samo imati drugačiju vlast i nezavisni stručni menadžment, pa će sve biti drugačije. Put ka boljoj ekonomskoj situaciji je manje države i više preduzetništva, a ne zamena jedne državne intervencije drugom.Kada prethodnom aktuelnom spisku srpskog intervencionizma dodamo izostajanja javne rasprave oko mnogih važnih ekonomskih i društvenih pitanja koja imaju, neposredne ili posredne, ekonomske implikacije - na primer, infrastrukturni projekti koji se finansiraju iz javnih sredstava, energetska budućnost zemlje, zaštita životne sredine - stiče se utisak da vlast takvim izolovanjem gura javnost u sve veći skepticizam i kritiku poteza koji to možda i ne zaslužuju. Voleli bismo da smo više obavešteni, da nam se predstave opcije i troškovi i koristi koji iz njih proističu. To je - obrazlaganje odluka - jednako važan zadatak kao i samo donošenje odluka. Onda bismo svi imali utisak da ne živimo u baš toliko varljivim godinama.****Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram