"Vučićeve mere prave deficit koji ćemo teško nadoknaditi"

Agresija Rusije na Ukrajinu značila je kraj mira u Evropi koji poznajemo od Drugog svetskog rata. Prema podacima Ujedinjenih nacija, ubijeno je na stotine ljudi, a tokom rata srušene su zgrade, mostovi i infrastruktura, a zajedno sa njima srušeni su i ekonomski odnosi u Evropi.Evropska unija je uvela sankcije Rusiji, koja će najverovatnije prekinuti da isporučuje gas i naftu potrošačima širom Starog kontinenta. Čekala se i reakcija Srbije, a u utorak su najavljene prve mere - srpska privreda od četvrtka neće izvoziti brašno, pšenicu, ulje i kukuruz, a pored toga smanjiće carinske dažbine u 2022."Doneli smo konkretnu odluku Vlade, a to je dopuna odluka i smanjenje cariskih dažbina u 2022. godini. To će se odnositi na naftu iz trećih zemalja, ako budemo uvozili. Cena evrodizela je 179 dinara, a sutra će biti 193. To znači da bi NIS mogao da izdrži, ali male pumpe ne mogu da izdrže i to je čistih 14 dinara u gubitku. Mi smo doneli dodatnu odluku, da država plaća 20 odsto od ukupne akcize da bi mogla da stabilizuje cene i da ne idemo u preveliku inflaciju“ rekao je Aleksandar Vučić u utorak.Predsednik je naglasio da će Srbija zabraniti izvoz brašna, pšenice i drugih žitarica, te dodao da je mnogo skočio izvoz pšenice i brašna u prethodna dva dana.Komentarišući ovakve odluke vrha države, profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže za Nova.rs da su efekti novih mera najpre psihološke prirode, ali ističe da građani ne treba da brinu.„Ne treba preterivati sa takvim efektom, da se svakoga dana priča kako su puni magacini i rafovi i kako će građanima biti dobro. Ljude ne treba obasipati takvim informacijama, pogotovo kada se priča dramatičnim stilom. Sa druge strane, građani ne treba da brinu - ni za hranu, ni gorivo ili energente“, priča profesor za Nova.rs.

Savić ističe da je dobro što imamo rezerve, ali da se one veoma lako mogu potrošiti, uključujući i one finansijske."Srbija će u srećnoj poziciji da neće biti gladna, mi nismo bili gladni ni tokom sankcija ili bombardovanja. Sa druge strane, kada je reč o zabrani izvoza država mora da bude oprezna. Na prvu loptu to je dobra odluka, jer je ideja da se čuva standard građana, ali ako se odričete dela akciza na carine vi rešavate jedan problem, ali stvarate drugi. Pravite budžetski deficit jer ovakve mere nisu bile predviđene na početku godine", nastavlja naš sagovornik.Podvlači da država mora u ovakvim okolnostima da bude prilično obazriva, kako ne bi naštetila ni ekonomiji, ni građanima."Kada izostane priliv sredstava, pa nas zadesi neka nepogoda poput pandemije onda se otvara pitanje budžeta i zašto imamo rupu u njemu. Onda je kasno, pa država pre toga mora da obazriva. Još jednom podvlačim, svaka administrativna mera suštinski ne sme dugo da traje. Ona je ponekad nužna, ali to nikako nije dugoročno rešenje", ističe naš sagovornik.Savić kaže da je potrebno da država bude devizno jaka, da kada nije kriza nabavlja zalihe, te da može da utiče na cenu kada je to nužno."Nemam nikakvih dilema da će cene ići na gore, to će biti neminovnost", zaključuje Savić.Izvoznici poručili: Zabrana izvoza nepotrebna, ne znamo šta ćemo sa brašnomPoslovno Udruženje mlinske, pekarske i testeničarske industrije Srbije "Žitounija" uputilo je danas zahtev Ministarstvu poljoprivrede i Privrednoj komori Srbije u kome traže da se brašno izuzme iz zabrane izvoza.

"Izvoz brašna nikako ne bi trebalo zabraniti, imamo ga, ne znamo šta ćemo sa njim. Tražimo da se takva odluka ne donosi, a ako je doneta da se odmah ukine", rekao je predsednik tog udruženja Zdravko Šajatović.Dodao je da treba prekontrolisati zalihe pšenice i ako se oceni da su nedovoljne zabraniti izvoz, ali razmotriti uvođenje kvota jer za četiri meseca počinje žetva.Bonus video: Anketa - Šta Beograđani misle o poskupljenju mesa

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=anketaposkupljenjemesagp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3144044"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram