Vučić nam maže oči sniženjima u marketima, a trgovačke marže i dalje mogu nesmetano da divljaju i urnišu nam novčanike

Predsednik je u studio ponovo doneo korpu iz prodavnice, a između vađenja džema od jagoda i sunckretovog ulja, pokazao je naslovnu stranu novina Nova, pa rekao “sad da obradujem Đilasa, Šolaka i sve njih”.

“Poslušao sam ih. Evo vam ulje. Poštovani građaani, za 16 dinara jeftinije, sa 160 na 144. Doneo sam i ono što su tražili, to je brašno. Tip 500, sa 79 dinara, otišlo je na manje od 50. Ja mislim da je to ogroman popust”, rekao je Vučić, uz potvrdu voditeljke “Hit tvita” Verice Bradić, da je to "stvarno veliki popust".Mogli bismo da konstatujemo da smo svojim pisanjem malo "pomogli" predsedniku da izabere koji će proizvodi biti jeftiniji, pa ga sada pitamo, zbog čega ne ode i korak dalje i ograniči trgovačke marže.Dejan Gavrilovć iz Udruženja potrošača “Efektiva”, za naš portal nedavno je rekao da bi ograničenje marži "imalo  smisla".Ipak, on je stava, da zapravo, postoji razlog zbog kojeg i državi, a ne samo trgovinskim lancima, odgovaraju visoke cene.“Što je viša cena, to je veća i osnovica za PDV. A PDV naplaćuje država”, u najkraćem je objasnio Gavrilović, zašto državi nije u interesu da ograniči marže.Ćulibrk: Svi u lancu se ugrađuju u cenuTrgovačke marže donekle spadaju u poslovnu tajnu trgovinskih lanaca, te s toga za isti proizvod imamo različite cene od prodavnice do prodavnice.

Međutim, nije tajna da za pojedine brendove koji se proizvode u našoj zemlji, poput ulja, mlečnih i konditorskih proizvoda, građani zemalja u regionu plaćaju mnogo manje, nego mi u Srbiji, uprkos troškovima prevoza i carinjenja robe.Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN, za Nova.rs kaže da to nije slučaj samo sa domaćim proizvodima koji idu na strano tržište, već i da je roba iz uvoza kod nas mnogo skuplja u odnosu na druge zemlje, te da je reč o “ugrađivanju svih koji su u tom trgovačkom lancu”.“Ako su marže prevelike, treba ih ograničiti, naravno da se slažem. Treba napraviti analizu i videti kolike su te marže. To javnosti nije predočeno. Imamo takođe podatak da su uvozni proizvodi kod nas skuplji nego u Nemačkoj ili Francuskoj. Svako koristi priliku i svako se ugrađuje. Nije problem samo u trgovačkim maržama. Šta rade uvoznici, šta rade svi ostali?! Osnovni razlog za veće cene je što u Srbiji ne postoji dovoljan stepen konkurencije. Očigledno je da postoji dogovaranje učesnika u lancu i sve se to na kraju svali na teret potrošača”, kaže Ćulibrk, uz ocenu da smo naseli na “priču vlasti o jeftinijim proizvodima”.

Prema njegovim rečima, u najavi predsednika o pojeftinjenju 37 arktikala, građani Srbije “ne vide šumu od drveta”, odnosno, ne govori se o tome da su u poslednje tri godine, kako kaže, najviše poskupeli proizvodi čiju cenu kontroliše, upravo, država.“Meso je u poslednje tri godine poskupelo više od 50 posto, povrće više od 80 posto. Masa drugih prehrambenih proizvoda je poskupela više od 70 posto. I kad pogledate šta je to poskupelo, poskupelo je ono što su oni kontrolisali - meso, hleb, testenine, sve ono što je vlada kontrolisala. Kako nam se desilo da niko ne primeti da ono što je vlada kontrolisla, da je to poskupelo više od proseka. To je pod jedan. Pod broj dva, to je najbolji dokaz da se silom i prisilom ne može kontrolisati tržište. Treća stvar, vlast nas ubeđuje da smanjuje cene, a s druge strane povećava troškove proizvođačima i trgovcima koji će pogurati cene već sledećeg meseca. Očekuje nas novo povećanje cena i gasa i struje, a biće veća i akciza na gorivo. Pa, to će pogurati sve cene naviše”, rekao je Ćulibrk.

On je istakao i da 37 artikala za koje je predsednik Aleksandar Vučić rekao da imaju “ogromno pojeftinjenje”, u strukturi maloprodajnih objekata učestvuju sa manje od jedan odsto, te da kontrolisane cene tako malog broja proizvoda, nikako ne mogu da utiču na obaranje inflaciije.Kovačević: Vlast treba da saopšti “gorku istinu”Da pojeftinjenje određenih proizvoda neće uticati na povećanje kupovne moći građana, saglasan je i ekonomista Milan Kovačević.Naprotiv, on u ovom pojeftinjenju vidi suprotan efekat i navodi da srpska vlast sprovodi “obrnute mere”.“Kad napravite toliku inflaciju, suštinski morate priznati nešto što je gorko za građane i što političari ne vole da kažu, a to je – moramo da stegnemo kaiš. Moramo manje da trošimo da bismo uskladili ono što imamo na raspolaganju i ono što se kupuje. A ovde je obratno. Ovde se stalno priča kako će se dodati još novca, naročito delu društva koje je značajno za glasanje, a znamo da nam predstoje izbori. Obećano je 20.000 dinara za penzionere. Sve ovo što se radi, ide potiv inflacije. Narodu stalno obećavamo i dajemo nekakve mogućnosti da kupuju i kažemo da će se standard popraviti, umesto obratno. Prvo treba da savladamo inflaciju, pa da onda pokušamo da povećamo BDP i stvorimo uslove za rast zarada”, kaže Kovačević, uz ocenu da je Srbija, posle Mađarske druga u Evropi po stopi inflacje.

Njegov stav je i da bi u borbi protiv inflacje trebalo da se ugledamo na ostale zemlje u Evropi.“Mi sad tvrdimo da nam standard raste, da raste kupovna moć, a to nije tačno. Ne može da raste kupovna moć ako imate inflaciju ili ako vi povećavate penzije kad je već opala kupovna moć. Onda teško možete da obuzdate inflaciju. U ovakvoj situaciji, prosto, imate trku između inflacije i povećanja zarada. Na takav način se ne savladava inflacija”, upozorava ekonomista Kavačevć.On je zaključio i da je pojeftinjenje određenih artikala koje je saopštio predsednik Aleksandar Vučić samo “populističko zadovoljavanje stanovništva” i podsetio da smo sličnu situaciju imali i sa “helikopterskim novcem” tokom pandemije 2020. goodine, koji nije dao nikakve konkretne efekte.Pojeftinjenje 37 artikala ograničeno je i biće na snazi do kraja 2023. godine.BONUS VIDEO: Vučić sa korpama u emisiji saopštio koja su nova pojeftinjenja u prodavnicama

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram