Uprkos tome što Dnevnik 2 RTS-a traje 30 minuta, predsednik Vučić je uspeo da u Dnevniku sam, u ozbiljnim pitanjima neopterećenom razgovoru, provede čak 39 minuta, govoreći o raznim temama.
Isto tako, uprkos tome što je predsednik, sa tačno određenim (uskim) nadležnostima, Vučić je javnosti ekskluzivno i detaljno predstavio novi paket ekonomskih mera, potpuno različit od onoga koji je koliko prekjuče izneo ministar finansija Siniša Mali.
Štaviše, ono što je Vučić juče pričao na RTS-u, u potpunoj je suprotnosti od onoga što je isti taj Vučić govorio pre samo 20 dana.
“Za jul i avgust daćemo po 60 odsto od minimalca za sve radnike u malim i srednjim preduzećima, hoćemo da finansijski pomognemo 1.051.000 preduzetnika, najmanje jedan mesec odložićemo plaćanje poreza i dopinosa, uvešćemo i dodatni moratorijum pod određenim uslovima za plaćanje kredita kako za pojedince, tako i firme bar za još dva meseca”, izneo je sinoć Vučić neke od novih mera.
Koliko 4. jula, Vučić je jasno rekao da para nema, pritom nazvavši one koji traže dodatnu pomoć države “stručnjacima koji su opljačkali našu zemlju”:
“Je l’ neko misli da novčana masa M1 i M2 da to imate dva ćupa pa dođete, pa uzmete. Pa nađite takve predsednike, imate tih stručnjaka koji su opljačkali našu zemlju i koji uvek za sve samo kažu hajde da obezbedimo da država da još više para. Nema”, rekao je Vučić.
Tako je predsednik napravio još jedan zaokret – najpre je krajem marta ubeđivao voditeljku Jovanu Joksimović da država ima para, pominjao “helicopter money”, potom podelio predizbornih 100 evra svim građanima, onda je odjednom saopštio da je “ćup prazan”, e da bi, neznano otkud, ćup ponovo bio pun.
O kolikim sredstvima je reč? Za 60 odsto minimalca za navedene firme potrebno je oko 300 miliona evra, a, kako je sam Vučić rekao, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za jedan mesec takođe će ostaviti državu bez još 300 miliona evra. Dakle, otprilike taman toliko koliko je “sprženo” podelom čuvenih 100 evra.
Odmah treba reći da je drugi krug ekonomskih mera potreban privredi, kao i da će ovaj novac pomoći privredi. Problem je što će novac ponovo biti deljen neselektivno, i onima kojima treba i onima kojima ne treba, jer posluju stabilno i usred epidemije.
Ono što je veći problem jeste način na koji se donose mere.
Samo dan pre nego što će Vučić reći suprotno, ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je “najrealnije da o efektima govorimo u septembru jer je ovo mesec u kome još važi podrška i mere za ublažavanje posledice Kovida, a tada ćemo znati kakvi su prilivi, kako je regovala EU na ovaj paket pomoći, kako nam ide sa izvozom, zatim kakav je zdravstvena situacija…”, rekao je Mali i dodao da će se nakon toga razmatrati “konkretnije kakav je paket mera ili podrške dalje potreban privredi”.
Istog dana je predsednik Privredne komore Srbije – kojoj je tokom epidemije data važna uloga u koordinaciji ekonomskih – rekao da država nema više mogućnosti da pomaže linearno svim sektorima.
“Sada radimo detaljnu analizu gde možemo najviše da pomognemo i gde je to najpotrebnije”, rekao je Marko Čadež.
No, izgleda da je tokom noći između utorka i srede predsednik uradio tu detaljnu analizu, zadavši problem ministru finansija i predsedniku PKS – iako su iz Ministarstva finansija saopštavali da je prvi krug mera bio poput “bazuke”, usmeren na sve, te da su u drugom krugu potrebne “snajperske” mere, danas su Mali i Čadež spremno izjavili da je sve po planu, da je “država našla način da izdvoji direktna novčana sredstva za privredu i zaposlene” (Mali), i da je reč o “jednoj od najvažnijih odluka za očuvanje srpske privrede” (Čadež).
Donošenje i saopštavanje odluka na ovaj način, u direktnom prenosu, gde predsednik obećava mere suprotne najavama Vlade Srbije i Ministarstva finansija, gde govori u ime Narodne banke Srbije, nezavisnog tela, da će da omogućava dodatno produžavanje moratorijuma na kredite građana i privrede, još jednom govori o katastrofalnoj situaciji u državi, gde jedan čovek odlučuje o svemu i umesto nadležnih institucija.
Da ne pominjemo da će ove mere najverovatnije iziskivati i rebalans budžeta, kojeg treba Skupština da izglasa – osim ako se ponovo, kao kod prethodnog rebalansa, tri osobe ne sastanu i kažu, evo ga rebalans (Vučić, Brnabić, Maja Gojković).
Vučić je već mnogo puta do sada, po potrebi, uzimao ulogu, tužioca, sudije, policajca, advokata, lekara, epidemiologa, agronoma, a pokazao je da mu nije strana ni uloga ministra finansija ili guvernera NBS.
Problem je samo – čemu onda država i sve njene institucije, ako Vučić o svemu odlučuje?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare