0
Srbija, prema zvaničnoj statistici, ima stopu nezaposlenosti od 7,3 odsto. Ovaj, kako u Ministarstvu finansija Srbije navode “istorijski minimum”, začudio je javnost u situaciji kada, zbog pandemije koronavirusa, privreda trpi gubitke, a bez posla ostaju ljudi zaposleni na određeno, na lizing, na privremeno-povremenim poslovima… Ipak, stručnjake ovaj podatak nije začudio jer ćemo pravi uticaj korone na privredu osetiti tek krajem godine, kada prođu mere pomoći države uslovljene - zabranom otpuštanja.
U drugom tromesečju ove godine broj nezaposlenih je, u odnosu na prva tri meseca, manji za 87.400, pokazuju podaci Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku. Međutim, to ne znači da je ovoliko ljudi automatski našlo zaposlenje. Veliki broj njih, koji nije aktivno tražio posao više se ne smatra nezaposlenim, već, po definiciji Međunarodne organizacije rada – neaktivnim.
Upravo objavljena Anketa o radnoj snazi pokazuje da je broj zaposlenih tokom aprila, maja i juna u Srbiji bio 2.844.200, a broj nezaposlenih 222.900.
Stopa zaposlenosti u tom drugom kvartalu ove godine bila je 48,2 odsto, a nezaposlenosti 7,3 odsto.
Podsetimo, u prva tri meseca ove godine, stopa nezaposlenosti, prema Anketi o radnoj snazi za prvi kvartal, iznosila je 9,7 odsto. Tada je posao u Srbiji tražilo 310.300 ljudi.
Međutim, 87.400 ljudi, koji su „nestali“ sa spiska nezaposlenih, nisu našli posao tokom narednog kvartala, već se vode kao – „neaktivni“.
Foto: EPA-EFE/ANGELO CARCONI
Štaviše, smanjen je i broj ukupno zaposlenih, i to za 33.200. Ovo je rezultat toga što je tokom drugog kvartala formalno zaposleno 2.200 ljudi, ali je čak 35.400 onih koji su radili na crno (takozvana neformalna zaposlenost) ostali – bez posla.
Ovakva matematika prilično zbunjuje prosečnog tumača zvanične statistike, čak i kada se zanemari stanje „na terenu“ gde su, upravo zbog koronavirusa, brojni ljudi ostali bez posla, naročito oni „nevidljivi“ – angažovani na lizing, na privremeno-povremenim poslovima, ugovorima na određeno, ali i bez ugovora, „na crno“…
„Da biste bili računati kao nezaposleni kad dođe anketar da vas popiše vi mora da ste aktivno tražili posao tokom prethodne nedelje. To znači da ste se javljali na biro, slali CV poslodavcima, javljali se na oglase. Ako ništa od toga radili, već ste izgubili posao i sedite kod kuće – vi se ne vodite kao nezaposleni, već kao neaktivni“, objašnjava za Nova.rs ekonomista Mihailo Gajić, direktor istraživačke jedinice organizacije „Libek“.
„Prema definiciji Međunarodne organizacije rada, nezaposlenima se smatraju lica koja nisu obavljala nijedan plaćeni posao u posmatranoj sedmici, aktivno su tražila posao tokom četiri edmice koje su prethodile posmatranoj sedmici i u mogućnosti su da počnu da rade u roku od dve sedmice nakon isteka posmatrane sedmice. Dakle, neko ko nije aktivno tražio posao ne smatra se nezaposlenim, već neaktivnim“, pojašnjava se u Anketi o radnoj snazi.
I u samoj Anketi navodi se da je „novonastala ekonomska kriza dovela i do smanjenja nezaposlenosti jer se pojedinci koji nisu mogli da traže posao ili nisu bili u mogućnosti da počnu da rade zbog mera sprečavanja širenja virusa ne smatraju nezaposlenima već – neaktivnima“.
„Prema podacima Ankete o radnoj snazi za drugi kvartal 2020. godine, kod stanovništva starog 15 i više godina došlo je do smanjenja zaposlenosti (-33 200) i nezaposlenosti (-87 400) na račun povećanja
neaktivnosti (+113 100) u poređenju sa prvim kvartalom 2020.“, navodi se u Anketi o radnoj snazi.
„Sve dok traju državne mere nadoknade zarade zaposlenima, a sad je drugim paketom to i produženo, nećemo u ovim brojkama videti ništa spektakularno. Zato što su se poslodavci obavezali prema državi da neće otpuštati radnike, kako bi uopšte mogli da dobiju tu pomoć“, objašnjava Jelena Žarković Rakić, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Kako ističe, pravi uticaj epidemije koronavirusa na tržište rada najbolje će se videti početkom 2021. godine, jer će tada Anketa o radnoj snazi pokazati situaciju na kraju godine.
Kako navodi – i sledeća Anketa, za treći kvartal 2020. godine, daće slične podatke kao za drugi kvartal.
„Tek ćemo sledeće godine videti rezultate, a na to će uticati i način na koji će se razvijati situacija sa koronavirusom i prateće mere poput zatvaranja objekata na primer“, objašnjava ona.
Osim uplate tri minimalca i 60 odsto dve minimalne zarade poslodavcima za njihove zaposlene, država je „ušla“ i sa projektom „moja prva plata“, gde će dotirati zarade za prvi put zaposlene.
„Iako to nije velik broj zaposlenih, sve te mere amortizovaće gubitke privrede na neko vreme. Zbog toka tek po isteku mera možemo da vidimo rezultate na tržištu rada“, zaključuje Jelena Žarković Rakić.
I Mihailo Gajić je istog mišljenja.
„Mere očuvanja radnih mesta zapravo još uvek traju. Tokom drugog kvartala, na koji se odnosi ova Anketa o radnoj snazi, imali smo isplatu minimalca za zaposlene i privrednicima se nije isplatilo da otpuštaju ljude, osim onih koji su bili na privremeno povremenim poslovima ili na određeno vreme ili nisu produžavali ugovore. Nisu otpuštali ljude koji su bili zaposleni na neodređeno vreme“, navodi Gajić za Nova.rs.
Iako su privrednicima pali prometi, njima se nije isplatilo da otpuštaju radnike, jer i otpuštanje, kaže, ima svoje troškove.
„U slučaju otpuštanja morate da platite otpremnine, da prođete kroz papirologiju, radnici mogu da vas tuže ako snešto nije kako treba – pa sud potom može radnika da vrati na posao. Iako je novim zakonom o radu olakšano otpuštanje, nije baš ni toliko lako otpustiti radnika kao što se priča. Tek na jesen ćemo videti koliko je kovid uticao na tržište rada kad budu prošle ove druge mere u poslednjem kvartalu ove godine“, navodi Mihailo Gajić, dodajući da te podatke statistika objavljuje tek – iduće godine.
