13
Vlada Srbije u svom vlasništvu ima nekoliko desetina firmi, bilo da su u pitanju javna preduzeća, akcionarska društva ili DOO. Malo ko, međutim, zna da Vlada ima i 80 odsto udela u kompaniji “Tačka ključanja Srbija”, koju je osnovala s Rusima, u vreme kad je na snazi bio četvrti paket sankcija EU protiv Rusije, uvedenih zbog agresije na Ukrajinu.
Ovih dana direktorka „Tačke ključanja Srbija“ Ivana Gačević podnela je ostavku na tu funkciju, a da javnost u Srbiji nije znala da država u svom vlasništvu ima to preduzeće.
Međutim, prema zvaničnim podacima, ono je osnovano pre skoro dve godine, u aprilu 2022. Većinski vlasnik, s udelom od 80 odsto, jeste Vlada Srbije. Preostalih 20 odsto ravnopravno dele dve ruske “autonomne neprofitne organizacije” – Agencija strateških inicijativa za promovisanje javih projekata i Platforma nacionalna tehnološka inicijativa.
U APR-u piše i da je delatnost tog srpsko-ruskog preduzeća “konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem”.
Nakon ostavke doskorašnje direktorke Gačević, jedina zakonska zastupnica u toj firmi sada je Marija Kecman.
U Nadzornom odboru te kompanije inače sede ljudi koji su bliski bivšem ministru za inovacije Nenadu Popoviću, koji se nalazi pod sankcijama SAD jer „koristi veze u Kremlju da se bogati, obezbedi poslovanje za njegove prihode i olakša pronevere i koruptivne poreške šeme“.
PROČITAJTE JOŠ
13
0
9
Tako je predsednica NO Darinka Leković, sad posebna savetnica ministarke nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelene Begović i šefica njenog kabineta. Na istoj poziciji je bila i kad je ministar bio Popović.
U Nadzornom odboru je i Vladimir Jovičić, direktor Popovićeve Srpske narodne partije. Zanimljivo je da se Jovičić na izborima 17. decembra nalazio na listi SNS za Beograd. On je ranije bio i funkcioner Treće Srbije i njen osnivač, kao i član Gradske izborne komisije.
Kao treći član NO navodi se Milena Stanojević, čije se ime može videti na sajti stranke Nenada Popovića.
Čak je i bivša direktorka Ivana Gačević članica Predsedništva SNP.
O samom preduzeću nema mnogo podataka. U finansijskom izveštaju za 2022. godinu navodi se da su u “Tački ključanja” zaposlene dve osobe, kojima su te godine isplaćene zarade u ukupnom iznosu većem od 58.000 evra.
To znači da svako od njih u proseku mesečno zarađuje oko 2.400 evra.
Iako nije pominjano preduzeće, pre oko pet godine najavljena je realizacija projekta “Tačka ključanja” u saradnji sa Rusima. Taj projekat podrazumevao je umrežavanje, razmenu ideja i iskustava.
U vreme kada je najavljen predsednik Rusije Vladimir Putin je, prilikom zvanične posete Beogradu, potpisao šest sporazuma u oblasti inovacionih tehnologija i digitalizacije, a Nenad Popović rekao je da će projekat startovati u aprilu 2019.
Međutim, starovalo je preduzeće i to sa tri godine zakašnjenja – u aprilu 2022. godine. U vreme kada je formirana “Tačka ključanja Srbija”, Rusija je uveliko bila pod sankcijama Evropske unije zbog agresije na Ukrajinu, koja se desila nešto više od mesec dana pre toga. Konkretno, EU je dotad uvela četiri paketa sankcija.
Prvo su, od februara 2022, ruske banke koje finansiraju vojne operacije isključene iz međunarodnog platnog sistema SWIFT, a imovina Vladimira Putina i ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova u inostranstvu je zamrznuta.
Od marta, kada je uveden drugi paket sankcija, na meti su se našče još neke banke, emitovanje RT-a i Sputnjika zabranjeno je u svim članicama EU, kao i zemljama kandidatima, a zamrznuta je imovina oligarha Romana Abramoviča, ministra odbrane Sergeja Šojgua i portparolke ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove.
Istog meseca sankcionisan je i Putinov portparol Dmitrij Peskov, a ovaj novi paket obuhvatio je finansijski sektor, sektor energetike i sporta, kao i kontrolu i finansiranje izvoza, viznu politiku i dodatne liste ruskih pojedinaca.
Samo tri dana nakon osnivanja “Tačke ključanja”EU je uvela i peti paket koji je, između ostalog, uključivao zabranu izvoza uglja i zatvaranje evropskih luka za ruske brodove.
BONUS VIDEO Miščević za N1 o sankcijama Rusiji: Procenat usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU raste