Više od polovine svih tendera u Srbiji samo sa jednim ponuđačem

U 2022. godini, prema podacima Evropske komisije, tržište javnih nabavki je poraslo za oko 18 odsto u odnosu na ukupnu vrednost sklopljenih ugovora, na ukupno 5,6 milijardi evra.Udeo javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu je takođe porastao sa 8,9 odsto u 2021. na 9,3 u 2022. godini, piše Nova ekonomija.Kada su u pitanju javne nabavke, još je istaknuto da je udeo tendera sa samo jednom podnetom ponudom ostao je veoma visok (51 odsto), a da se Vlada Srbije obavezala da će ovaj udeo smanjiti na 47 odsto do 2024. godine.Takođe, udeo ugovora dodeljenih stranim ponuđačima je ostao posebno nizak – svega jedan procenat od ukupne vrednosti ugovora.Država bi, kako se navodi u izveštaju Komisije, trebalo da obrati pažnju na pravila nabavki koje se sprovode prema međuvladinim sporazumima, da poštuje principe javnih nabavki u skladu sa tekovinama EU, ali i da dodatno ojača kapacitet Uprave za javne nabavke, Komisiju za javno-privatno partnerstvo i koncesije, Republičku komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Upravni sud.„Određeni napredak u ovoj oblasti postignut je stavljanjem van snage Zakona o posebnim postupcima, radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Srbiju, jer bi on ozbiljno narušio efektivnu primenu Zakona o javnim nabavkama“, navodi se u izveštaju Evropske komisije.Podseća se i da je u julu ove godine država usvojila „Uredbu o izboru strateškog partnera za realizaciju projekta izgradnje bez upravljanja i održavanja samobalansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije u Republici Srbiji“, čime se uvode odstupanja od Zakona o javnim nabavkama i Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama.Pored toga, u oktobru 2023. godine, Skupština je usvojila Zakon o posebnim postupcima za sprovođenje Međunarodne specijalizovane izložbe EKSPO Beograd 2027, koja izuzima projekte iz primene Zakona o javnim nabavkama.

Što se tiče praćenja dodele ugovora i implementacije, proporcija dogovorene procedure bez prethodnog objavljivanja obaveštenja značajno je pao sa 7,7 odsto u 2021. godini na 0,97 procenata u 2022.Udeo otvorenih postupaka je povećan sa 91,3 odsto u 2021. na 98,8 odsto u 2022. godini, a upotreba kriterijuma koji se tiče najboljeg odnosa cene i kvaliteta, ostala je na niskom nivou u prošloj godini, dok je najniža cena bio kriterijum koji je ostao dominantan u 96 odsto slučajeva javnih nabavki.Izuzeća od Zakona o javnim nabavkama po osnovu međudržavnih sporazuma značajno su opala, na 0,5 odsto ukupne vrednosti izuzeća u 2022. godini, odnonsno 33 miliona evra, u poređenju sa 735 miliona evra prijavljenih u 2021. godini.„Međutim, s obzirom na veliki obim velikih infrastrukturnih projekata koji su zaključeni na osnovu međuvladinih sporazuma, prijavljena ukupna vrednost izuzeća je niska“, navela je Komisija.Dodaje se i da je Državna revizorska Institucija utvrdila nepravilnosti u predmetima koji pokrivaju 18,88 odsto vrednosti javnih nabavki u toku 2022. godine, pa Evropska komisija izražava zabrinutost i smatra da je potrebno pažljivo pratii ove ugovore.BONUS VIDEO Tenderi se otkazuju, leva obala Dunava pliva u fekalijama