Egzistencija najmanje 80.000 ljudi u Srbiji direktno je ugrožena zbog falsifikovanja meda, odnosno prodaje lažnog proizvoda. Falsifikovanje meda utiče i na druge privredne sektore pa čak i na demografiju, navodi se u analizi klastera proizvođača hrane "Ujedinjeni za kvalitet".
Nedavna nezavisna analiza pokazala je da 22 od 25, u procentima 88 odsto ispitanog meda ima nedozvoljene supstance odnosno može se podvesti pod falsifikat.
U pitanju su najčešće dodavanje šećera, raznih sirupa poput fruktoznog koji se mogu nabaviti po izuzetnom niskim ceama. Med je treća hrana koja se najviše falsifikuje, posle mleka i maslinovog ulja. Povećani pomor pčela usled neadekvatne upotrebe pesticida i insekticida, promenjivih klimatskih uslova dodatni su opterećujući faktori, piše N1.
Pročitajte još
Pomenute ekonomske prevare predstavljaju ozbiljan izazov za društva širom sveta, imajući značajan uticaj na različite društvene aspekte, navodi se u analizi.
„Ne samo što dovode do gubitka novca i resursa, već i stvaraju ozbiljne posledice po zdravlje i standard građana, bruto domaći proizvod (BDP), migracije, poverenja potrošača, zamiranje sela i poljoprivrede“, ističe se u analizi.
Prevare su povezane sa hiper-proizvodnjom jefitinijih proizvoda čije poreklo je teško utvrditi, a svojim rastom i povezivanjem sa uvoznim lobijima, interesnim grupama, kriminalnim miljeom i koruptivnim činiocima u javnim institucijama, utiče na slabljenje državnog aparata, a samim tim i na životni standard građana, navodi se u analizi.
Do ovakvog stanja dolazi zbog korupcije koja kako ističu omogućava slabljenje kontrole na tržištu i granicama i daje priliku takvoj jeftinoj robi da se nesmetano širi po nacionalnim tržištima i pravi damping efekat nacionalnim proizvođačima, čija bi konkurentnost trebalo da bude na prvom mestu i u nacionalnom interesu svake države.
Međutim, to se ne dešava jer postoje faktori u samoj državi poput uvozničkoj lobija koji baziraju svoj poslovni model na trgovini, odnosno prodaji.
„Ekonomske prevare svojim rastom i povezivanjem sa uvoznim lobijima, interesnim grupama, kriminalnim miljeom i koruptivnim činiocima u javnim institucijama, utiču na slabljenje državnog aparata, a samim tim i na životni standard građana. Oni pojačavaju pritisak da još više takve robe dođe do krajnjih potrošača, a samim tim nacionalni proizvođači postaju nekonkurentni“, stoji u analizi.
Kako se navodi pravilnik o kvalitetu meda je napisan tako da i potpuni falsifikati mogu da prođu kontrolu kvaliteta meda. Utvrđivanje kvaliteta meda na osnovu samo nekoliko osnovnih fizičko-hemijskih parametara kvaliteta nije dovoljno da se dokaže da je stvarno u pitanju autentičan med.
Stanje se kažu pogoršalo sa početkom rata u Ukrajini. Povećan uvoz jeftinog meda iz Ukrajine i Kine rezultirao je destabilizacijom tržišta meda u Evropskoj uniji i padom cena meda na evropskom i svetskom tržištu.
„Smanjenjem prodaje domaćih proizvoda, opada i broj novih radnih mesta, što direktno utiče na rast broja nezaposlenih ljudi koji moraju da vrše ili prekvalifikaciju ili da traže posao u inostranstvu. Ovo pokreće odliv stanovništva, a delovi teritorije počinju da se prazne, pre svega na selima gde se proizvodi med“, piše u dokumentu.
U Klasteru navode da ovo treba ozbiljno shvatiti jer je veliki procenat stanovištva na teritoriji zapadnog Balkana direktno ili indirektno povezan sa poljoprivredom, a da u Srbiji iznosi preko 80 % stanovništva.
„Bez obzira da li je to vinar ili vinogradar, medar ili možda građevinska firma, ili firma koja se bavi proizvodnjom procesne tehnike, ekonomske prevare u hrani utiču na sve njih podjednako“.
Ističu da je povezanost ekonomskih prevara sa socijalnim aspektima u društvu kompleksna i zahteva sveobuhvatne mere kako bi se sprečile i suočile s posledicama.
„Transparentnost, jačanje pravosudnih sistema i edukacija građana o finansijskoj pismenosti su ključni koraci ka izgradnji otpornijeg društva koje se može nositi sa izazovima ekonomske nepravde“, navodi se.
Srbija je za osam meseci 2023. godine izvezla 964 tona meda za 4,5 miliona evra, što je 31 odsto manje u odnosu na 2022. godinu. Najviše meda je plasirano na tržišta Norveške, Italije i Crne Gore.
Na svetskom tržištu ima 50 odsto falsifikata meda, ljudi ga uopšte ne prepoznaju, a taj med kako navode „pčele nisu ni videle“. Najveći problem što falsifikovani med teško prepoznaju i laboratorije jer je tehnologija koja omogućava prevaru uznapredovala.
Kako se navodi, oko 50 odsto meda u Evropi je falsifikovano. U Rusiji se taj procenat kreće i do 70 odsto. Studija ukazuje da je skoro polovina meda iz zemalja van Evrope, što čini značajan deo od 175.000 tona meda koji se godišnje uvozi, mešani sa sirupima od pirinča, pšenice ili šećerne repe. Prema rezultatima istraživanja Kina (74%) i Turska (14 od 15 uzoraka) su identifikovani kao ključni uvoznici falsifikovanog meda u EU. Svih 10 medova koji ulaze preko Ujedinjenog Kraljevstva označeni su kao „neusaglašeni“, često mešani sa uvozima iz Meksika, Ukrajine i Brazila.
U Srbiji je podsećamo, broj falsifikata u prodavnicama jesenas bio 88 odsto. Interpol je 2021. godine radio analizu meda u Srbiji i tada otkrio da je više od 40 odsto meda falsifikovano.
„Danas bi taj procenat bio sigurno veći jer je razvijena nova metoda koja može da otkrije ono to do skoro nije bilo moguće poput tragova pšenice, žita, krompira, kukuruza, šećerne trske“, kaže za N1 Ivan Smajlović potpredsednik klastera „Ujedinjeni za kvalitet“ i izumitelj nove akreditovane i preciznije metode za otkrivanje falsifikata.
Prema podacima sa poslednjeg popisa poljoprivrede, u Srbiji ima 1.261.323 košnica. Za razliku od ovog popisa prema podacima Uprave za veterinu ima ih 1.600.000.
Zvanično se ne zna šta je uzrok ove razlike. U SPOS sumnjaju da je jedan od razloga manipulacija zbog dobijanja subvencija. Navodi se primer kada je jedna žena prijavila 30 košnica, a da u stvari nije imala ni jednu.
„Taj slučaj nije jedini. Nedavno je inspekcija naišla na „pčelara“ koji je prijavio 400 košnica i za to dobio veliku sumu novca“, kaže za N1 Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
U prošloj godini visina subvencije po košnici bila je 800 dinara, dok je za ovu godinu najavljeno povećanje subvencije na 1.000 dinara.
Kako bi se lakše izbegle prevare Živadinović kaže da su pčelari predložili uvođenje digitalnog sistema, umesto sadašnjeg koji je kako navodi komplikovan i ne poštuje se.
„Zajedno sa „Bio sens institutom“ predložili smo aplikaciju Apisens gde bi svaki pčelar imao obavezu da prilikom selidbe na drugi pašnjak fotografiše broj pčelinjaka. Na aplikaciji bi se tačno znalo ko se gde nalazi, koliko je slobodnih pašnjaka, odnosno koliko čela može da se izvede. Znali bi na taj način koliko košnica imamo“, kaže Živadinović.
Pročitajte još
Ova aplikacija bi, kako kaže bila pridodata eAgraru, nacionanom informacionom sistemu koji e uveden sa ciljem modernizacije i ubrzanja procesa upisa podataka, promene podataka u Registru poljoprivrednih gazdinstava (RPG).
Sa ovakvim pristupom, poručuje Živadinović smanjuju se troškovi, štedi se vreme jer je sve brže i nema administacije. Takođe, moguće je u realnom vremenu tačno znati koliko ime mesta za ispašu. Razmak bi trebalo da iznosi oko 1,5 do dva kilometara.
Prema preporukama nauke u proseku na jednoj lokaciji ne bi trebalo da bude više od 30 košnica, mada to varira u zavisnosti od kvaliteta pašnjaka. Klimatske promene su smanjile medonosnost, usled povećanja povečan ugljen diksid, a u medu ima manje proteina iz polena meda.
Živadinović podseća i na stari zahtev a to je da se učini dostupnim javnosti o tome ko je i kolike subvencije dobijao.
„To je odbijeno pre nekoliko godina zbog kako su nam naveli zaštiti podataka o ličnosti. Sada zajedno sa Naledom ponovo pokrećemo incijativu da ove podatke učinimo dostupnim. Ako je budžeta javan, zašto ne bi bile i subvencije“.
Sa ciljem povećanja poverenja i smanjivanja falsifikovata u Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) pokrenuli su projekat „Naš med“.
„Svaki kupac odlaskom na sajt SPOS ili Pogona u Rači, moći će da pogleda detalje o poreklu meda na osnovu serijskog broja tegle sa etikete. Uskoro ćemo postaviti i analize, da se vidi od kojih pčelara potiče med u toj tegli, pa će kada nekada moći da odu u njihov kraj, moći i da ih posete, da se uvere da su to stvarni ljudi odnosno pčelari, koji imaju svoj pčelinjak, a ne neki famozni nepostojeći „pčelari“ iz neke famozne države koja širom sveta izvozi svoj lažni med, ili je to možda med brojnih domaćih falsifikatora meda“, navode u SPOS.
On ističe da je komunikacije sa resornim Ministarstvom poljoprivrede najčešće nema.
„Na naše dopise po pravilu ne reaguju, ne odgovaraju na pitanja, ne žele da se vide sa nama“, kaže Smajlović.
On podseća da su osim meda, rađene analize ispravnosti vina i rakija sa sličnim, poražavajućim rezultatima. Ministarstvo je reklo da je urađena vanredna analiza ali ne zna se uzrocima, niti su poznati rezultati.
Redakcija N1 je zatražila rezultate analize po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ali odgovora nije bilo zbog čega je upućena žalba službi Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
BONUS VIDEO Kako razlikovati pravi od lažnog meda?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar