"Više ljudi će umreti zbog ekonomije nego od virusa"

Privreda, industrija i mala i srednja preduzeća tek bi trebalo da se izbore sa onim što se dešava, ukazala je Pavlović u serijalu razgovora za FoNet Destinacija, posvećenom posledicama pandemije koronavirusa i procenila da će se kriza možda prebaciti i na finansijski sektor.Upitana kako je Srbiji u vreme pandemije uspelo da ima najmanji pad BDP u Evropi, Pavlović je odgovorila da se „naš uspeh odražava srećom u nesreći da nemamo more“.Kako je ocenila, "u 2020. godini smo konačno videli u čemu je 'lepota' toga što nemamo more i razvijenu tu vrstu turizma", jer je kriza najviše pogodila one zemlje čiji je najveći deo BDP upravo turizam.Prema njenom objašnjenju, razlog što Srbija nije "pala" nije u tome što je imala najbolje mere ekonomske politike, već zato što u strukturi privrede dominiraju grane čije proizvode građani najviše koriste u svakodnevnom životu.Misleći na hranu i kućnu hemiju, Pavlović je među razloge uvrstila i to "što nemamo neke visokotehnološke grane i turizam", koji su sada svuda pretrpeli najveći udar."Ako se prošetate bilo kojim gradom u Srbiji i pogledate koji su lokali 'zakantačeni', može se videti da su stradale turističke agencije, sektor usluga i trgovina koja je plaćala vrlo skupe zakupe", rekla je.Pavlović je predočila i da je "ivent industrija" organizatora svadbi, rođendana i drugih manifestacija "potpuno pokošena".Pored industrije hrane, koja je kratkoročno zabeležila rast tokom pandemije i farmaceutske industrije, porast su zabeležili svi poslovi u vezi sa digitalizacijom i onlajn prodajom, istakla je ona i protumačila da je digitalizacija bila "jedini način da preživite"."I dalje će bujati onlajn servisi, imajući u vidu da većina firmi u Srbiji već sada planira da se do juna ne vrati u kancelarije", predvidela je Pavlović, koja se nada da će tu biti različitih poslovnih ideja "čak i iz Srbije".Govoreći o merama države za ublažavanje posledica krize, ona je pohvalila „relativno brzu“ reakciju Vlade, ali je konstatovala da te mere nisu bile selektivne i targetirane „ka onim ljudima i sektorima kojima su stvarno bile potrebne“.U tom smislu, smatra Pavlović, Srbija je možda „potrošila kviska“ merom kojom je po 100 evra deljeno svim građanima linearno, „pošto smo došli u situaciju da je jasno da je nekim sektorima i sada potrebna pomoć, jer su bukvalno na kolenima i pred gašenjem“.Prema njenoj oceni, stalno se zaboravlja da "nema nikakve pomoći za ljude koji su radili u sivoj ekonomiji i neformalnom sektoru, sa vrlo labavim formama radnih ugovora"."Ti ljudi su odmah ostali bez posla i nisu mogli da se prijave Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ako su i mogli, ta pomoć koju dobijate na birou je mnogo manja nego što je bila, a Vlada ni na koji način ne predviđa finansijsku podršku za takve ljude, porodice i decu", ocenila je Pavlović.Kada je reč o penzionerima, ona smatra da opcija linearne pomoći penzionerima, kao i činjenica da „svima delite pomoć, a niste targetirali grupe, govori o nekoj vrsti populizma“.Od samog početka krize stizala su upozorenja da postoji smrtnost od virusa, podsetila je Pavlović, ali je napomenula da postoje i privredna i ekonomska smrtnost."Nažalost, mnogo više ljudi će umreti od posledica ove pandemije nego od samog virusa, odnosno mnogo više ljudi će umreti, nastradati i izgubiti i fizičko i psihičko zdravlje zbog siromaštva, gladi, izvršitelja i kredita", procenila je Pavlović.Ona je konstatovala da su građani Srbije, „nažalost, navikli na takve lomove“ i dodala da Vlada Srbije nema mnogo mogućnosti, u poređenju sa nekim drugim zemljama, u kojima su finansijski paketi pomoći bili „veoma izdašni“.Prema njenom mišljenju, pitanje je da li Vlada ima prostora da ubacuje "novi keš", ne samo zaduživanjem, nego i primarnom emisijom, što bi značilo da štampa pare.Potrebno je ispuniti neke uslove, kako se u zemlji ne bi stvorili inflacija i dodatna nesigurnost, zaključila je Pavlović.