Violeta Jovanović, NALED: Bezgotovinska plaćanja su šansa za mali biznis

Recite nam više o Programu podrške za uvođenje elektronskog plaćanja (POS program) – kome je on namenjen i kakve uslove nudi?

- Privreda se sve više okreće ka bezgotovinskom plaćanju, i ovo je prilika da se za POS program prijave preduzetnici, mikro i mala preduzeća koji u poslednjih godinu dana nisu prihvatali bezgotovinsko plaćanje. Za program mogu da se prijave i sve institucije koje žele da olakšaju građanima plaćanje različitih taksi i naknada direktno na šalteru bez odlaska u poštu ili banku i bez dvostrukog čekanja u redu. Obezbeđene su subvencije za opremanje i uvođenje kartičnih i instant, uključujući i onlajn prodavnice, a svi zainteresovani mali trgovci, bez obzira na oblast delatnosti, mogu za tri minuta da se prijave preko sajta www.boljinacin.rs. Oni imaju pravo na besplatnu instalaciju i korišćenje POS terminala, i značajno umanjenu trgovačku naknadu od svega 0,99% u trajanju do godinu dana, nakon čega mogu da nastave da koriste POS po unapred dogovorenim uslovima, ili da odustanu bez ikakvih posledica.

Uvođenje bezgotovinskih plaćanja je odličan način da omoguće svojim kupcima bolju uslugu, olakšaju plaćanje, izađu na nova tržišta (onlajn) i pre svega povećaju promet, i ovo je prilika koju zaista ne treba propustiti, posebno imajući u vidu da nemaju nikakve fiksne ili dodatne troškove ni obaveze prema banci ili dobavljačima uređaja. Ideja je da ohrabrimo male trgovce da se oprobaju u bezgotovinskim plaćanjima i da sami vide iz prve ruke koje im to prednosti donosi.

A šta kažu trgovci, kakva su njihova iskustva od uvođenja kartičnih i instant plaćanja?

- Prema našim istraživanjima gotovo 90% onih koji svojim kupcima pružaju mogućnost bezgotovinskog plaćanja tvrde da je ono u nekoj meri pozitivno uticalo na njihovo poslovanje. Ono što ističu kao glavne prednosti je da su kupci zadovoljni, a promet povećan.  Treba podsetitii i da broj korisnika bezgotovinskih načina plaćanja beleži snažan rast u Srbiji a svaki drugi građanin Srbije (53%) koristi neku vrstu bezgotovinskog plaćanja. Građani bezgotovinski najčešće plaćaju veće, nedeljne, nabavke, tehniku, kućne aparate i nameštaj. Mesta na kojima bi građani voleli da plaćaju bezgotovinski ali za to trenutno uglavnom ne postoji mogućnost su: frizerski i kozmetički saloni (33%), plaćanje taksi i naknada u javnim ustanovama (26%), usluge majstora (24%), pekare (23%) ili male lokalne prodavnice (20%).

Odakle je došla ideja za POS Program i ko ga je sve podržao?

- Ideja je potekla iz Poljske, gde je 2018.  pokrenuta slična inicijativa – Cashless Poland u okviru koje je podeljeno preko 500.000 POS terminala malim trgovcima, što je dalo značajan doprinos razvoju bezgotovinskih plaćanja i male privrede u ovoj zemlji.

Subvencije za POS Program su u potpunosti obezbeđene iz privatnog sektora, u okviru Nacionalne inicijative za bezgotovinska plaćanja Bolji način. U pitanju je zajednički projekat Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), GmbH i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija.

Program su podržale AIK, Banka Intesa, Erste, Halkbanka, NLB Komercijalna, OTP, ProCredit, Raiffeisen i Unicredit, dobavljači POS terminala Payten, Mellon i Unipos, i kartičarske organizacije Mastercard i Visa, a stalno je otvoren poziv za nove učesnike na tržištu koji žele da se pridruže i podrže male biznise da digitalizuju svoja plaćanja i poslovanje.

Koji su prvi rezultati POS programa? Ko je najviše zainteresovan za uvođenje bezgotovinskog plaćanja?

-  Do sada je zatraženo oko 2.500 POS terminala, i očekujemo da u 2024. interesovanje raste. Kada je reč o broju prijavljenih trgovaca po regionima, dominantne su Šumadija i Zapadna Srbija, zatim Vojvodina, a onda i Beograd. Najviše su zainteresovani mali biznisi  iz sektora trgovine, zatim slede usluge smeštaja i ishrane, prerađivačka industrija i razne druge uslužne delatnosti. Ono što je posebno interesantno je da nakon uvođenja bezgotovinskih plaćanja mali trgovci rado koriste POS, i na mesečnom nivou ostvaruju u proseku oko 100.000 dinara prometa preko POS-a.

Koje su glavne prednosti elektronskog plaćanja?

- Sam slogan Bolji način ukazuje na prednosti korišćenja bezgotovinskog plaćanja kao efikasnijeg, pouzdanijeg i praktičnijeg metoda u odnosu na gotovinu. Pored mogućnosti za razvoj poslovanja trgovaca i uštede koje donosi manje baratanje kešom, bezgotovinsko plaćanje za građane znači veliku uštedu vremena budući da je mobilno ili plaćanje beskontaktnom karticom tri puta brže u odnosu na plaćanje gotovinom. Takođe, izuzetno važna prednost je veća sopstvene sigurnost i bezbednost novca, kao i mogućnost kupovine preko interneta na koju se u poslednje vreme odlučuje sve veći broj kupaca. Osim toga, kupovina kod prodavaca koji pružaju mogućnost bezgotovinskog plaćanja sigurnija je za potrošače jer POS terminal može da poseduje samo uredno registrovan privredni subjekt, što u velikoj meri garantuje da su proizvodi koje prodaje provereni i bezbedni, kao i da je na prodatu robu ili usluge plaćen pripadajući porez.

Kako vidite razvoj bezgotovinskog plaćanja u 2024. godini?

- Bezgotovinska plaćanja u svetu nakon 2020. beleže rapidan rast, a predviđa se da će do 2025.  broj transakcija porasti za gotovo 135%. Važno je istaći da Srbija ne zaostaje za svetskim tokovima, pa je tako i u našoj državi primetan snažan rast broja korisnika bezgotovinskih načina plaćanja. Procene pokazaju da bi Srbija u narednih šest do sedam godina mogla da smanji obim sive zone za 3,4% BDP-a, odnosno poveća poreske prihode za oko 700 miliona evra godišnje ako bi stepen razvoja  bezgotovinske ekonomije u našoj zemlji dostigao prosek zemalja centralne i istočne Evrope.

BONUS VIDEO GOST: Dušan Vasiljević - NALED