U sivoj zoni u Srbiji se godišnje "obrne" od 6,5 do 10,7 milijardi evra

Prvi, niži iznos, rezultat je "merenja" sive ekonomije anketnom metodom koji uključuje samo registrovanu privredu, a drugi - monentarni metod - sivu ekonomiju meri računajući i neregistrovana preduzeća.Sva istraživanja pokazuju da je – siva ekonomija u Srbiji u padu, piše N1.Kako je istaknuto, obim poslovanja mimo propisa među legalnom, registrovanom privredom, u proteklih pet godina smanjen je sa 14,9 na 11,7 odsto BDP-a.Reč je o sumi od čak 6,5 milijardi evra, koliko preduzeća godišnje obrnu zahvaljujući neprijavljivanju zaposlenih, isplati dela plata na ruke i skrivanju profita. Zato su dodatne mere, pre svega usvajanje novog Programa za suzbijanje sive ekonomije, neophodne u rešavanju jednog od najvećih ekonomskih izazova."Procene su da je svako četvrto preduzeće uključeno u sivu ekonomiju dok je pre pet godina to bilo svako treće. Angažovanje radnika na crno i isplata dela plate na ruke i dalje su ključni elementi sive ekonomije i od 100 dinara koje firme zarade u sivoj zoni, 64 steknu na ovaj način, a 36 dinara od neprijavljivanja profita", rekla je profesorka Ekonomskog fakulteta Gorana Krstić na predstavljanju studije "Siva ekonomija u Srbiji 2022", koju je prema anketnom metodu uradila sa profesorom Pravnog fakulteta Brankom Radulovićem, prenosi N1.Delatnost koja je najporoznija na pojavu sive ekonomije je građevinarstvo gde je svako peto preduzeće u sivoj zoni (kao i u prerađivačkoj industriji) i čak 13 odsto radnika neformalno angažovano (na drugom mestu je poljoprivreda). U celokupnoj legalnoj privredi udeo zaposlenih na crno opao je sa 11 na 8,5 odsto u proteklih pet godina i broj neformalno angažovanih radnika smanjen je za 200.000 što je još jedna potvrda pada sive zone.Opširnije čitajte na N1.***BONUS VIDEO - Kriza i siva ekonomija 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=krizaisivaekonomija-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4653230"]