6
Beograđani naredne godine neće plaćati veći porez na imovnu iako je prosečna cena po kvadratu nekretnina, što je parametar koji određuje poresku osnovicu, otišla za oko šest odsto naviše, objavio je na sednici Skupštine Grada zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
On je objasnio da ni gradski budžet neće zbog toga biti oštećen, jer se veća naplata po tom osnovu očekuje zbog velikog broja novoizgrađenih kvadrata. Dobra vest za građane, ali nažalost, u obliku u kom je plasirana – nezakonita. Ukoliko iko za to uopšte i mari.
Poreski savetnik Đerđ Pap objašnjava da Grad nema pravo da na taj način reguliše obavezu plaćanja poreza na imovinu jer u zakonu izričito piše da osnovu za obračun čini prosečna tržišna cena nekretnina koju su lokalne samouprave dužne da objave do kraja novembra tekuće godine kako bi ušla kao osnovica za rešenja koja će biti građanima dostavljena naredne godine.
Pročitajte još
– Može lokalna samouprava da ishodi da se porez ne menja, ali ne tako što neće voditi računa o tržišnim cenama, jer je njena obaveza da ih utvrdi i da to objavi. Ako proceni da su one visoke i da će to izazvati značajnije povećanje poreza, onda to može da koriguje preko stope poreza. Može da kaže: utvrđujemo tržišne cene, recimo da su za 20 odsto veće, ali da to ne bi opteretilo građane, smanjićemo poresku stopu. To je zakoniti put da se utvrdi porez ako se ne želi jače opterećenje građana. Dakle, nemaju pravo da samo prepišu prošlogodišnja rešenja, već ako žele da ona ostanu ista moraju da idu ovim putem. Ne mogu da biraju. Nemaju prostora da kažu kako je to puno i kako ne žele udar na budžete građana – kaže Pap i dodaje da ukoliko o tome ne budu vodili računa, doći ćemo u apsurdnu situaciju da se u rešenjima pojavi tržišna cena koja nema nikakve veze sa stvarnim stanjem u kome se zaista poslednjih godinu-dve beleži rast vrednosti.
Prema rečima ekonomiste Saše Đogovića, u pitanju je isključivo politička odluka.
– Sve je to u predizborne svrhe, marketinški potez sličan onome sa porodiljama, vezano za njihovo studiranje i za novac koji se dobija, tretiranje žena kao bankomata: dobijate novac, isporučite bebu. U oba slučaja, to nisu dovoljne mere, jer problemi moraju da se rešavaju sistemski a ne da se sve svodi na novac i prikupljanje glasova pred izbore – objašnjava Đogović.
I Mihajlo Đukić, naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka, potvrđuje da je odluka o zamrzavanju poreza na imovinu dobra vest za građane, pogotovo u situaciji u kojoj se suočavamo sa inflacijom i neizvesnostima zbog pandemije. Ipak, kaže on, to je još jedan dokaz da se politike u Srbiji i dalje kreiraju na bazi intuicije, u zavisnosti od toga kada su izbori ili zbog političkih potreba pojedinaca koji vrše javne funkcije, a manje na bazi istraživanja.
– Jedan od ključnih principa vođenja ekonomske politike uopšte, pa i poreske je izvesnost i predvidivost. Mi ovde imamo opravdanu bojazan, a ne može se reći da se to nije dešavalo, da će porast u 2023. nadoknaditi ovo zamrzavanje u 2022. jer se odluke donose ad hoc i na bazi trenutnih preferencija. U vezi sa porezom na imovinu, potrebno je sprovesti i detaljnu analizu socijalnih efekata koje on ima. Mislim da je u tom slučaju moguće postići win-win situaciju i da bi većom progresivnošću doveli do porasta budžetskih prihoda bez pogoršanja položaja socijalno ugroženih kategorija – kaže Đukić i zaključuje da visina poreza mora u još većoj meri da prati vrednost celokupne imovine obveznika, ali da bi to morao biti predmet neke ozbiljnije reforme.
Bonus video: Koji porez plaća Crkva
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
