Beogradski aerodrom Nikola Tesla jedan je od najprometnijih aerodroma u Jugoistočnoj Evropi. Opslužio je 5,6 miliona putnika 2022. godine, 71 odsto više nego 2021. godine, iako ispod rekorda postavljenog 2019. godine, poslednje godine pre pandemije koronavirusa. Lokacija Beograda na ključnim rutama trgovine čini aerodrom podložnim krijumčarenju luksuzne robe, droge, cigareta, gotovine i ljudi.
Skoro 30 aviokompanija saobraća redovnim linijama sa beogradskog aerodroma do više od 90 destinacija u 38 zemalja na četiri kontinenta, piše portal Global initiative against transnational organized crime (GI-TOC).
Lokacija Beograda čini aerodrom podložnim krijumčarenju luksuzne robe, droge, cigareta, gotovine i ljudi. Nedavni izveštaj Opservatorije za Jugoistočnu Evropu GI-TOC pokazao je obim i modalitete trgovine ljudima.
Za razliku od šverca kroz luke u jugoistočnoj Evropi koji je doveo do velikih zaplena nedozvoljene robe, vlasti na aerodromima u regionu zaplenjuju uglavnom male pošiljke.
U periodu od 2018. do 2022. godine, srpska policija je na beogradskom aerodromu otkrila više od 80 krivičnih dela u vezi sa drogom. To uključuje otkrivanje više od 10.000 doza psihoaktivnih kontrolisanih droga kao što su diazepam, bromazepam, lorazepam, alprazolam i zolpidem. Pored toga, zaplenili su više od 21 kilogram kokaina, uglavnom iz Dominikanske Republike, Ekvadora, Bolivije i Perua. Policija je takođe hapsila narkomane – često žene koje u trenutku hapšenja ne nose nikakav prtljag i ne mogu da kažu vlastima gde će odsesti ili provesti noć.
Pored cigara, živ je i šverc duvanskih proizvoda, obično između Beograda i aerodroma Luton u Velikoj Britaniji. Pojedinci kupuju cigarete na aerodromu u Beogradu, gde boks košta oko 20 evra, a prodaju ih u Velikoj Britaniji za oko 90 evra – neto profit od oko 500 evra po 10 boksova. Metoda šverca je jednostavna – cigarete se nose u ručnom prtljagu ili sakrivaju u posebno sašivenoj odeći.
Carina Srbije redovno zaplenjuje razne vrste flore i faune iz celog sveta, koje vlasti ili skladište ili uništavaju u magacinima neposredno ispred aerodroma.
Postrojenja kojima nedostaje prateća dokumentacija stižu uglavnom iz Kine za primaoce koji se inače nalaze u Srbiji. Životinje uglavnom dolaze iz Afrike, dok korali stižu iz Južne Amerike i Azije. Predmeti od slonovače, zubi i lovački trofeji ponekad se nalaze u tranzitu Beograda i u većini slučajeva prate ih falsifikovana dokumenta.
Pročitajte još
U januaru 2023. carina je pronašla skoro 2.000 visokokvalitetnih cigara u stvarima kubanskog putnika.
Zaplenjena su i umetnička dela, na primer slike poznatog srpskog umetnika Paje Jovanovića pronađene su u julu 2021. Carina je takođe zaplenila gotovinu, uglavnom od putnika koji su putovali u Južnu Ameriku.
Iako je Beograd bio centar za neregularne migracije otkako je migrantska kriza dostigla vrhunac 2015, aerodrom nije bio značajno izložen migratornim pritiscima. Međutim, od 2020. postao je ključna tranzitna tačka za ljude iz Burundija, Kube, Indije, Tunisa i Turske koji koriste prijateljsku viznu politiku Srbije. Oni lete direktno ili preko Istanbula za Beograd, a zatim putuju iz Srbije u EU neregularno.
Korišćenje beogradskog aerodroma kao kapije za dalje migracije zabrinulo je EU pa je izvršila pritisak na Vladu Srbije da promeni svoju viznu politiku. U poslednje vreme je povećan broj stranaca kojima je odbijen ulazak na beogradski aerodrom.
Beograd je jedan od retkih aerodroma u Evropi koji još uvek ima direktne letove za Rusiju. Većina ovih putovanja je legalna, ali to doprinosi potencijalnoj ranjivosti aerodroma kao čvorišta za nezakonite aktivnosti, s obzirom na različite sankcije uvedene Rusiji nakon njene invazije na Ukrajinu 2022.
Ilegalni prelazak granice na beogradskom aerodromu često je olakšan falsifikovanim putnim ispravama. Falsifikovani pasoši Hrvatske, Nemačke i Belgije najčešći su dokumenti koje otkriva granična policija. Iako je uvođenje biometrijskih dokumenata smanjilo upotrebu lažnih putnih isprava, i dalje se falsifikuju pečati granične policije i imigracione vize.
Između 2018. i 2022. godine, policija je na beogradskom aerodromu otkrila više od 1.000 ljudi koji su putovali sa falsifikovanim dokumentima.
Za razliku od velike saobraćajne infrastrukture kao što su luke, gde su organi za sprovođenje zakona često identifikovali transnacionalni organizovani kriminal, beogradski aerodrom je relativno siguran prostor. Iako postoji prostor za bolje otkrivanje krijumčarenja, Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva je u maju 2022. godine utvrdila da je sistem bezbednosti vazduhoplovstva u Srbiji usklađen sa skoro 95 odsto standarda.
Sveukupno gledano, bezbednost aerodroma je poboljšana, posebno od 2016. nametanjem bezbednosnih zahteva za direktne letove iz Srbije u SAD.
Iako su količine robe koja se ilegalno kreće preko beogradskog aerodroma male, veliki broj pojedinačnih slučajeva ukazuje na potrebu detaljnijeg razmatranja. Ovo je posebno važno jer je kvalitet kontrole putnika i prtljaga opao kada je privatna kompanija za obezbeđenje preuzela ovaj zadatak od policije i službe obezbeđenja aerodroma.
Beogradskim aerodromom upravlja francuska kompanija VINCI Airports, koja je u martu 2018. godine potpisala ugovor o koncesiji aerodroma na 25 godina sa Vladom Srbije.
Ugovor nije javno objavljen i dat je po sumnjivo povoljnoj ceni od jednog evra više od sledećeg ponuđača, što implicira da su informacije o ceni procurele, piše portal.
Osim toga, istraživački novinari su otkrili da bi biznismen koji je procesuiran za organizovani šverc cigareta 2011. godine zaradio najmanje 28 miliona evra od prodaje zemljišta za proširenje aerodroma.
Er Srbija je jedna od najbrže rastućih aviokompanija u Evropi, što znači da bi Beograd mogao da postane ključno transportno čvorište. To donosi mogućnosti za trgovinu i turizam, ali i povećane rizike od nedozvoljenih aktivnosti. Bezbednost aerodroma se smatra relativno dobrom, iako je neophodan oprez kako bi se sprečilo krijumčarenje putnika i preko teretnih pošiljki, kao i korupcija među aerodromskim osobljem.
S obzirom na to da kontrolu putnika i prtljaga na aerodromu vrši privatna kompanija, trebalo bi da postoje mere nadzora kako bi se obezbedilo da osoblje kompanije bude adekvatno obučeno, posebno da bi se sprečilo krijumčarenje.
Nedovoljna obučenost osoblja i korupcija često su se pokazali kao najslabija karika kada je u pitanju bezbednost aerodroma.
BONUS VIDEO Napad na aerodromu u Beogradu: Divlji taksisti i dalje vrebaju, ali sada i prete putnicima batinama
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar