Tokom prethodnih godina veliki broj građana Srbije u potpunosti je prešao sa gotovine na platne kartice. Bez obzira na to da li je u pitanju plaćanje računa ili kupovina – kartice su uzele maha. Zbog toga postoje građani koji često u svom novčaniku nemaju ni dinar gotovine – sve je na kartici. Najgori scenario za njih bi bio da platnu karticu izgube ili je neko ukrade. Ukoliko se to desi, banka može svom klijentu da vrati novac ukoliko ukradeni iznos prelazi 3.000 dinara, ali samo ukoliko se utvrdi da je pokradeni korisnik preduzeo sve mere kako bi se zaštitio.
Iako je plaćanje karticama jednostavno i u većini slučajeva potpuno bezbedno, nije isključena opcija da neko može tu karticu i da ukrade. Već svi korisnici platnih kartica znaju da PIN treba da čuvaju odvojeno od kartice, paze da dok podižu novac sa bankomata niko ne vidi njihovu šifru, redovno proveravaju svoje izvode i odmah prijave banci ukoliko prijave neku nepravilnost i slično.
Međutim, do krađe ipak može da dođe, a da li će banka tada svom korisniku „priskočiti u pomoć“, zavisi od više različitih faktora.
Kako za Nova.rs objašnjava Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača „Efektiva“, banke će „pokriti“ iznos od 3.000 dinara, pa naviše, koje su ukradene sa platne kartice njihovog koristnika.
„Međutim, tu postoje dva scenarija – zloupotreba u kojoj vlasnik ne učestvuje i zloupotreba u kojoj učestvuje, namerno ili nenamerno“, kaže Gavrilović.
Dakle, ako korisnik kartice svoj PIN kod da nekome, ko kasnije to iskoristi za, primera radi, kupovinu preko interneta, to se smatra učestvovanjem u zloupotrebi, i tada banka ne može da pomogne korisniku.
Prvi korak koji korisnik treba da preduzme ako primeti da mu je ukradena kartica jeste da se obrati svojoj banci.
Korisnik ovo mora da uradi čim primeti da kartica nije kod njega, s obzirom na to da osoba kod koje je tada kartica može da je koristi dokle god banka ne blokira račun.
Posebno je problematično to što kartice sa beskontaktnim plaćanjem, koje je dovoljno samo prisloniti na terminal, imaju iznos do kojeg nije potrebno uneti PIN, a koji se uglavnom kreće od 1.500 do 5.000 dinara. Takođe, prilikom onlajn kupovine, PIN kod se kupcu često ne traži.
Takođe, prijava krađe banci je neophodna, s obzirom na to da banka može da odbije da isplati ukradenu sumu svom klijentu ako je on ne prijavi na vreme.
Međutim, korisnici mobilnih aplikacija, odnosno mBankinga, mogu sami da privremeno blokiraju karticu.
Sledeći korak, na koji će ga uputiti i banka, jeste da krađu prijavi policiji.
„Dalje se utvrđuje da li je korisnik nekako učestvovao u zloupotrebi, banka pokreće postupak i baš zato se insistira na odlasku u policiju – logično je da nećete prijaviti zloupotrebu ako ste i sami u njoj učestvovali, nećete prijaviti sami sebe“, kaže Gavrilović.
Kada se utvrdi da je zaista došlo do krađe, banka svom oštećenom korisniku vraća novac koji je ukraden, ali samo ako taj iznos prelazi 3.000 dinara.
Za ukradene iznose koji su manji od toga, on neće dobiti nikakvu naknadu štete.
Naš sagovornik objašnjava da u praksi banke često odugovlače sa isplatom novca koji je njihovom klijentu ukraden.
Tako može da se desi da banka dugo ne odgovara na mejlove ili objašnjava klijentu da se čeka da postupak u policiji bude završen, što može da traje i po nekoliko meseci.
Ipak, Narodna banka Srbije je zbog toga objasnila kako banke treba da se postave u ovoj situaciji – da pokradenom klijentu odmah vrati novac, te da sačeka da policija utvrdi da li je zaista došlo do krađe.
Međutim, i pored ovog pravila NBS, postoje određene „cake“, odnosno situacije u kojima se zloupotreba kartice ne smatra krađom.
Na primer, ako vlasnik kartice ostavi novčanik na krovu automobila iz kojeg izlazi i zaboravi da je uzme, a potom je neko ukrade, ovo će banka protumačiti kao nemar, a ne krađu. Tada vlasnik ne može da traži povraćaj ukradenog novca.
Takođe, PIN ne treba da se nosi zajedno sa karticom, jer to omogućava krađu velikih iznosa, a takođe dovodi do toga da, ako dođe do zloupotrebe, banka odbije da vrati klijentu novac.
Iako na većini bankomata postoji neki vid zaštite, tako da samo korisnik može da vidi svoj PIN, i ovde treba biti pažljiv, kako se ne bi desilo da neko na taj način dobije uvod u lične podatke.
Kako za Nova.rs objašnjava generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić, krađe se nekada dešavaju, ali je najbolji savet za sve korisnike da paze kako ovo sredstvo plaćanja koriste.
„Korisnici prvenstveno moraju da vode računa. Kartica je novac koji on koristi i za koji je odgovoran, tako da mora da bude pažljiv. Takođe, karticu ne treba davati nikome, pa čak ni u prodavnici prilikom plaćanja. To je sada i regulisano, pa kupci mogu sami da prislone ili provuku karticu. Dobra opcija je i korišćenje mobilnih aplikacija, jer tada korisnik uopšte ne mora da nosi karticu sa sobom, a kako bi došlo do zloupotrebe, mora da mu bude ukraden telefon. Čak i ako se to desi, potrebno je da osoba koja je ukrala zna šiftu za telefon i samu aplikaciju, tako da to otežava zloupotrebu. Takođe, korisnici kartica obavezno treba da imaju uključene notifikacije, tako da će biti obavešteni prilikom svakog skidanja novca sa računa, odnosno primetiće sumnjive aktivnosti“, kaže Vasić.
On takođe dodaje da, čak i ako se neko dokopa tuđe platne kartice i PIN koda, svaka banka ima neku vrstu limita prilikom podizanja gotovine. Tako banke ograničavaju iznos koji se odjednom može podići, ali i učestalost korišćenja ove usluge.
BONUS VIDEO Keš ili kartica – dilemu rešava inicijativa za bezgotovinsko plaćanje