Foto: Shutterstock

Građani Srbije sve češće koriste aplikacije banaka kako bi izbegli čekanje u redovima kada žele da plate račune ili nekome "prebace" novac. Kada ukucavate broj računa, moguća je greška koja građane može skupo da košta. Uz brzinu, važan faktor u ovim situacijama je sreća, koju naš čitalac Nebojša K. nije imao, pa je tako ostao bez 3.500 dinara.

Nebojša je, naime, pogrešno ukucao broj računa, te je njegov novac otišao na adresu na koju nije trebalo da ode. Nakon samo 10 minuta, shvatio je da je pogrešio i pozvao je svoju banku, ali mu je rečeno da ništa ne može da se uradi po tom pitanju, budući da je uplata već prošla.

„Jedina je sreća što nije bio veći iznos u pitanju, mada mi je žao i ovako bačenih para“, prokomentarisao je on.

Kako je za Nova.rs objasnio Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača „Efektiva“, uglavnom se dešava da ljudi na uplatinici pogrešno upišu ili otkucaju u aplikaciji broj računa ili poziv na broj, a u tom slučaju postoje dve mogućnosti.

Pročitajte još:

„Ako je uplata prošla i legla na taj pogrešan račun, korisnik ne može da uradi ništa sem da proba da kontaktira vlasnika tog računa i zatraži povraćaj sredstava. A u slučaju da nije kasno i da uplata još uvek nije prošla, banka može da stornira uplatu, ali može i da za to naplati penale koji mogu da idu i do 1.000 dinara“, navodi Gavrilović.

Prema rečima Dejana Gavrilovića, aplikacije prepoznaju kada je broj koji ste ukucali nevažeći i onda uplata ne može ni da se izvrši. Međutim, ako "pogodite" broj računa koji zaista postoji, uplata će leći vlasniku tog računa.

To koliko vremena uplatilac ima pre nego što uplata prođe razlikuje se od slučaja do slučaja i zavisi kojom brzinom banke obrađuju podatke.

Sa druge strane, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić navodi da su se ovakve situacije značajno smanjile sa porastom broja ljudi koji koriste uplatu preko QR koda, gde prostora za grešku nema.

Vladimir Vasić Foto: Nova S

„I Narodna banka Srbije je u septembru prošle godine savetovala građane da koriste ovaj način plaćanja, što je sve češće i slučaj, pa ni banke onda više ne naplaćuju penale u velikoj meri“, rekao je Vasić.

Banka ne može da veruje samo na reč

Dejan Gavrilović ističe da praksa banaka nije da građanima vraćaju pogrešne uplate „na reč“, jer bi to otvorilo put mnogim prevarama.

„Zamislite situaciju da neko recimo uplati sredstva za registraciju automobila, uzme potvrdu koja mu je potrebna, a onda kasnije traži povraćaj sredstava banci pod izgovorom da je pogrešio. Banke to zaista ne mogu da dozvole“, ističe Gavrilović.

Dejan Gavrilović Foto:Nova S

Prema tome, jedina opcija koju neko ko je pogrešio broj računa a uplata je prošla ima, jeste da zahteva od nekog kome je taj novac legao da ga vrati.

Međutim, prema rečima Vladimira Vasića, da li će novac biti vraćen je uglavnom stvar volje tog ko je novac primio.

„U slučaju da se radi o iznosu od oko 100 evra ili više, uplatilac može da podnese krivičnu prijavu kako bi vratio svoja sredstva“, zaključuje Vasić.

BONUS VIDEO Ko ne mora, neka se kloni novih kredita

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare