7
Iako bi mnogima zvučalo čudno ili nemoguće, u Srbiji se gradi manje nego prošle godine. Da je tako, pokazuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Prema njihovoj analizi, u Srbiji se, u odnosu na prošlu godinu, gradi čak 13,5 odsto manje. Potencijalni kupci strahuju od novog rasta cena nekretnina, a stručnjaci nemaju ohrabrujuće prognoze i ne očekuju da će se tržište u skorije vreme stabilizovati.
Svi građani, a pogotovo oni koji su u potrazi za stanom, svedoci su da su cene nekretnina u celoj Srbiji, ali pogotovo u Beogradu, „otišle u nebo“. Cene stanova zavise od mnogo faktora, a jedan od njih je i lokacija. Upravo u zavinosti od lokacije, varira i nivo poskupljenja. Ipak, u kojem god delu grada da se nalaze, nekretnine su u prestonici skuplje od 15, pa i do 25 odsto.
Prema podacima RZS-a, u Srbiji se tokom ove godine gradilo značajno manje nego prethodne. Tako je vrednost izvedenih građevinskih radova u trećem kvartalu ove godine za 13,5 odsto manja u odnosu na isti period 2021.
S obzirom na to da je poznato da cene rastu kada je tražnja velika, a ponuda mala, postavlja se pitanje da li će smanjenje gradnje u Srbiji uticati na već ogromne cene nekretnina.
PROČITAJTE JOŠ
7
0
9
Kako za „Novu“ objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta dr Ljubodrag Savić, ovakvi podaci pokazuju da se stabilizacija tržišta nekretnina u našoj zemlji ne nazire.
„Cene nekretnina apsolutno mogu da porastu. Kada je velika tražnja, a mala ponuda, to automatski znači i više cene, to je osnovna ekonomska logika“, objašnjava profesor.
On naglašava da su trenutno uslovi kredita oštri, kamate su visoke, sve više novca je potrebno da bi se nekretnina kupila. Savić dodaje da trenutno nema naznaka da će situacija da se promeni, makar ne na bolje.
S druge strane, operativni direktor agencije za nekretnine „City expert“ Miloš Mitić kaže za „Novu“ da bi u teoriji pad gradnje trebalo da znači skok cena, ali da su trenutno u praksi stvari malo drugačije.
„Ako se koristimo logikom da smanjena ponuda povećava cene, onda bismo mogli da kažemo i da će nekretnine nastaviti da poskupljuju. Međutim, trenutno je očigledno da je i tražnja opala, a pogotovo ukoliko govorimo o kupovini stana preko kredita. Shodno tome, ponuda pada, ali pada i tražnja, te je trenutno ipak očekivano da cene ostanu na nivou na kojem se trenutno nalaze“, kaže Mitić.
Naš sagovornik objašnjava da pored skoro duplo viših kamata, kod ljudi postoji strah od gubtika posla, te su mnogi koji razmišljaju o rešavanju stambenog pitanja „na klackalici“.
„U poslednje vreme čak i oni ljudi kojima primanja omogućavaju da kupe stan, odlučuju da sačekaju do proleća, da vide kakva će situacija biti tada“, zaključuje Mitić.
Iako cene nekretnina rastu u celoj državi, Beograd je i dalje u vrhu liste po visokim cenama. Tako se u prestonici kvadrat se kreće u proseku od 1.400 do 3.700, u zavisnosti od lokacije. Tako je među „najjeftinijim“ gradskim opštinama Rakovica, a najskuplji su kvadrati na Savskom vencu.
Iako je Novi Sad jeftiniji, ni tamo prosečne cene stanova nisu niske. Tako je prosečna cena kvadrata u srpskoj Atini oko 1.700 evra, ali cene idu i do 3.300 evra.
Povoljnije će proći kupci nekretnina u Nišu, gde se kvadrat kreće od oko 1.000, pa do 2.000.
Iako je Beograđanima kvadrat od 1.000 evra postao misaona imenica, u Kragujevcu kupci mogu da prođu još povoljnije. Tako se cene kvadrata u ovom gradu kreću, u proseku, od oko 900 pa do 1.700 evra.
BONUS VIDEO Ne davimo Beograd spremili odgovor na divljanje cena zakupa stanova