Foto: Shutterstock

Cene nekretnina u Srbiji divljaju i nikako da ukoče. Građani koji planiraju kupovinu stana pitaju se da li je sada baš pravi trenutak za to? Ipak, iskusni ekonomisti smatraju da treba sačekati i da nije momenat da se zalećete sa kupovinom stana.

Pišu Dunja Marić i Teodora Nikolić.

Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta dr Ljubodraga Savića, oni građani koji razmišljaju o kupovini nekretnine – ipak treba da razmisle dva puta.

„Za građane nije vreme da uzimaju kredit i običan čovek sada ne treba da kupi stan”, poručio je Savić.

Profesor objašnjava da su razlog za to cene kredita, koje se vrlo brzo povećavaju, odnosno kamate koje rastu.

“Oni koji su se ranije zadužili sada će staviti prst na čelo”, upozorava Savić I dodaje da su izuzetak oni korisnici koji su podigli kredite sa fiksnim kamatnim stopama, čija se kamata tokom celog perioda otplate ne menja.

On kaže da su kupci nekretnina u Beogradu trenutno ljudi koji na taj način “spašavaju novac”, ali I Rusi I Ukrajinci.

„Sa stanovima nisi obezbeđen, jer je cena stanova sada previsoka, a kada se cene dovedu u normalu – ozbiljno će pasti”, konstatuje Savić I dodaje da će to da se desi kada prođe ekonomska kriza koja, prema njegovim rečima, može da traje još godinu ili dve.

Agenti za nekretnine misle drugačije

Agent za nekretnine Katarina Lazarević kaže za Nova.rs da je njen stav po pitanju ulaganja novca u nekretnine potpuno drugačiji.

“Uvek je pravo vreme za kupovinu stana. Trenutno nema dovoljno stanova, niti se gradi dovoljno novih, dakle ponuda je mala, a tražnja velika, prvenstveno jer zbog krize svi naginju ka kupovini stanova u Beogradu”, kaže Lazarević.

Ona ističe da stanovi jesu skupi, ali da niko ne može sa sigurnošću da kaže kada će se stanje na tržištu nekretnina stabilizovati.

Hoće li se tržište ikada stabilisati?

Tržište nekretnina u Srbiji godinama ne miruje, ali otkako je počeo rat i sve više Rusa i Ukrajinaca došlo u našu zemlju, cene su drastično skočile, što predstavlja veliki problem za građane koji žive sa ovdašnjim platama. Da li se i kada može očekivati stabilizacija tržišta?

Profesor Savić strahuje da će cene nekretnina rasti još neko vreme. „Ipak, čini mi se da će uskoro možda biti dostignuta neka gornja tačka. Kod nas su cene stanova dostigle astronomski nivo, kao i u mnogim siromašnijim zemljama“, ističe naš sagovornik.

On navodi da dolazak Rusa i Ukrajinaca u Srbiju svakako jeste povećao cene, što ne ide na ruku ljudima ovde.

„Mladi su bez stanova i nema izgleda da će uskoro moći da ih kupe, a tri su razloga za to: visoke cene samih stanova, rast cena kredita, pošto i euribor raste i to što je, u Srbiji, čovek srećan ako nađe neki stabilan posao koji mu može omogućiti da dođe do kredita. A ko i dalje kupuje stanove – ljudi koji su, najblaže rečeno, novac zaradili na sumnjiv način. Ko zaradi na sivo ili crno, nije mu problem da troši novac“, ističe Savić.

Što se tiče rasta cene kredita, Savić ismatra a je problem što se to dešava ubrzano, dok je situacija pre nekoliko godina bila sasvim drugačija po mnogo osnova.

„I kada je izbila ekonomska kriza 2008. godine, svi su bili ujedinjeni i zajedno se borili, pa su države kroz godinu-dve izlazile iz krize. Danas situacija nije takva, vrlo je opasna jer imamo suprotstavljene strane. Kriza će potrajati i biti sve dublja. Ne da nama neće biti lako, nego neće biti ni razvijenijim državama“, dodao je.

Sa druge strane, konsultant za nekretnine Nikola Đogatović kaže da niko ne može da tačno predvidi šta će se dešavati u budućnosti i da postoje razne oprečne prognoze.

„Poslednjih godina, tri, četiri, pet, priča se o tome da nije trenutak za kupovinu stanova. Kada je počela pandemija zabeležen je neki pad kupovine i stalno je bilo saveta ‘sačekajte jesen, sačekajte Novu godinu…’. Kod nas u Srbiji vlada mišljenje da su nekretnine najisplativija investicija i na tržištu se uvek nešto dešava“, ističe Đogatović za Nova.rs.

On naglašava da naše tržište, uprkos svemu, poslednjih godina ne miruje. Takođe, volumen novca na njemu iz godine u godinu je sve veći.

„Kada uporedimo treći kvartal ove i treći kvartal prošle godine, zabeležen je pad u broju prodatih nekretnina za 0,9 odsto. Pad je zabeležen u Beogradu i Nišu, a rast u Novom Sadu. Ipak, što se novca tiče, u trećem kvartalu je bilo 200 miliona evra više“, navodi Đogatović i zaključuje da se brojčano kupuje manje nekretnina, ali su one skuplje, zbog čega i samo tržište vredi više.

Kako se kreću cene stanova u Beogradu?

Za prosečan stan od 50 kvadrata u prestonici treba izdvojiti I do 120.000 evra, ukoliko je u pitanju novogradnja. Što se tiče stanova u starogradnji, cena stana iste površine kreće se od 100.000 do 115.000 evra.

Prema rečima Jasmine Gavrilov Dražić ispred agencije za nekretnine “4 zida”, svedoci smo da cene nekretnina u Srbiji rastu, a pogotovo kada je reč o većim gradovima. Na poskupljenja nisu ostale imune ni starogradnja, ni novogradnja. Dodaje da podaci pokazuju da je srpska prestonica u vrhu kada je reč o ceni kvadrata.

Tamara Ristić, agent novogradnje u kompaniji “City Expert” rekla je nedavno za Nova.rs da nekretnine u Srbiji pokazuju jasan eksponencijalni rast, odnosno imaju tendenciju rasta iz godine u godinu.

“Kada govorimo o novogradnji, ona je u ovoj godini prošla jedan izuzetno turbulentan period, koji se delimično stabilizuje u poslednjih nekoliko meseci”, rekla je Ristić.

Šta kažu zvanični podaci?

Tvrdnje agenata za nekretnine da je potražnja na visokom nivou pokazuju I zvanični podaci.

Naime, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u trećem kvartalu 2022. godine, ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nekretnina iznosio je 1,7 milijardi evra, što je, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, povećanje od 10,6 odsto.

Najviše novca u trećem kvartalu ove godine izdvojeno je za stan u novogradnji na Vračaru. U pitanju je stan čija je površina 301 kvadrat. Kupac je za ovu nekretninu izdvojio 1.280.350 evra.

BONUS VIDEO: Tema – Ko ima snage za trku sa inflacijom i podivljalim kreditnim ratama? – gosti Petrica Đaković i Dejan Šoškić

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare