Građani Srbije iste proizvode neretko plaćaju i duplo više nego komšije iz regiona. Razlog su trgovinske marže, za koje ekonomisti jednoglasno kažu da su ogromne. Visina marže je poslovna tajna trgovinskih lanaca i oni imaju pravo da ih ne otkrivaju, međutim, jasno je da one nisu u nekim uobičajenim okvirima zemalja EU. Naši sagovornici tvrde da marže idu i preko 100 odsto.
Neki od najpopularnijih srpskih proizvoda u našoj zemlji su skuplji nego u komšiluku. Tako u Crnoj Gori potrošači isto dugotrajno mleko kupuju za 116 dinara, dok je u Srbiji njegova cena 150 dinara. Dakle, više od 40 odsto.
Ista situacija je i sa uvoznim proizvodima. U Srbiji građani maslinovo ulje „Monini“ plaćaju duplo više nego isto ulje i iste količine u Torontu, iako se Beograd nalazi bliže „Monini“ fabrike.
Ovakvih primera je mnogo. Lista je nepregledna.
Ono što se iz ovih primera nedvosmisleno da zaključiti je da je reč o astronomskom „ugrađivanju“ trgovaca u cenu.
Iako su trgovinske marže u Srbiji oduvek tajna, jasno je da su one u mnogim slučajevima daleko više nego u okruženju.
U zemljama Evropske unije, one se kreću između 10 i 20 odsto.
Prema zvaničnim podacima NBS, trgovinske marže grupe od pet najvećih maloprodajnih lanaca robe široke potrošnje, veće su bile u 2022. u odnosu na 2019. godinu – za čak 36,6 odsto. Stopa se, dodatno, konstantno povećava.
Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da u našoj zemlji marže idu i preko 100 odsto.
Objašnjava da kupci kroz marže plaćaju niz stvari, a da to i ne znaju.
Recimo, rastom euribora trgovcima su porasle rate kredita i tada su, kako pretpostavlja naš sagovornik, trgovci dodatno podigli marže.
„Dakle, potrošači plaćaju sve finansijske probleme trgovaca, čak i uvećane rate kredita“, priča Papović.
Kontrola marži mora da postoji, tvrdi Papović i dodaje da je tržište u Srbiji neuređeno i da kontrola apsolutno izostaje.
PROČITAJTE JOŠ
Sa druge stranke, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, iako tvrdi da su marže u našoj zemlji visoke, ne vidi da ih ne vidi kao glavni problem.
„Marže u Srbiji jesu visoke i znatno su više nego u Evropi. To jeste tačno, ali to nije najveći problem. Problem leži u tome što nema kvaliteta i problem je što nema konkurencije“, ističe ekonomista.
On kaže i da visinu marže diktira sam trgovac, pod uticajem generalnog stanja na tržištu, ali da generalno marže mogu biti potpuno različite u dva trgovinska lanca.
„Potrošač treba sam da izabere gde će kupiti, tako da visina marže ne mora da ga brine“, priča Savić.
Problem je u Srbiji što izbora malo ima, i što cene izgledaju kao da se trgovinski lanci dogovaraju o njima, što je zabranjeno.
Da su stvari izmakle kontroli očito je i nakon oglašavanja guvernerke Narodne banke Jorgovanke Tabaković.
Ona je izjavila da, imajući u vidu dinamiku trgovinskih marži u maloprodajnim lancima u Srbji – ima prostora da se one smanje bez ugrožavanja funkcionalnosti trgovine.
Tabaković je rekla da pet najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji naplaćuju dobavljačima ulazak u objekat i smeštaj robe u vidnom krugu potrošača, a da pri tome ne poštuju rokove plaćanja robe, pa da ne čudi što se može videti traktorska prikolica koja nudi lubenice na Dedinju.
Ona je rekla da ne može da daje savete inspekciji šta da radi i pozvala sve, pa i trgovinske lance na odgovornost, a Komisiju za zaštitu konkurencije da napravi analizu rasta marži u trgovini.
Istakla je da NBS ne može da utiče na marže i preporučila potrošačima da biraju trgovce gde će kupiti ulje ili neki drugi proizvod.
Profesor Savić njene izajve tumači kao validan apel, navodeći da ona nema nadležnost da marže kontroliše ali da je apel opravdan i na mestu.
„Njen posao je obuzdavanje inflacije, logičan potez je da pozove na umanjenje marži. Njen apel je korektan i na mestu, ali se u tom apelu završaju njene nadležnosti“, ističe naš sagovornik.
Da je neko napokon „obratio pažnju“ na visinu marži u Srbiji, prokomentarisao je Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
„Pozdravljam njen apel, drago mi je da neko iz vlasti napokon uviđa ovaj problem“, zaključuje Papović.
BONUS VIDEO Da li kupci osećaju u novčanicima manje proizvođačke cene, nakon saopštenja Republičkog zavoda za statistiku
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare