Evro je sve slabiji i slabiji, toliko se srozao da je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić morao da zavapi i od zvaničnika EU zatraži da ga ojačaju, jer ćemo, kako kaže, u suprotnom osiromašiti svi mi koji živimo izvan evrozone. Evro je u julu, po prvi put nakon 20 godina, pao na nivo američkog dolara. Stručnjaci ističu da slabljenje evra može da utiče na građane u Srbiji. Korisnici kredita već su primetili više kamate, inflacija ne prestaje da raste, izvoz nije isplativ. S druge strane, kao jednu od pozitivnih stvari, ekonomisti izdvajaju uvoz, koji slabljenjem evra postaje povoljniji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zamolio je predstavnike Evropske unije i Evropske centralne banke da „ojačaju zajedničku evropsku valutu“, evro, jer je njegovo slabljenje sledeći veliki problem za nas. Kako je rekao, „dolar je toliko jak da će Amerikanci biti u poziciji da kupe sve što im je potrebno na evropskom tlu za daleko manje novca nego što su mogli ranije“, ali nije to problem – problem je što „ćemo osiromašiti mi ostali“.
„Istovremeno, ako se ovo nastavi, imaćemo problem da evro neće isto vredeti u Nemačkoj ili Italiji, u Estoniji ili Holandiji, i to zbog inflacije“, rekao je Vučić.
„Zato molim da se radi na osnaživanju evra jer će to značajno doprineti stabilizaciji prilika na Zapadnom Balkanu i onim zemljama koje ne pripadaju evrozoni i EU“, dodao je.
Istorijski minimum evra, zasigurno će uticati na građane Srbije. Kako je nedavno za Nova.rs objasnio profesor Ekonomskog fakulteta dr Ljubodrag Savić, najviše razloga za brigu imaju građani koji korisnici kredita u evrima sa promenljivom kamatnom stopom. Prema njegovim rečima, oslabljeni evro uticao je na Centralnu evropsku banku, koja je povećala referentnu kamatnu stopu i visinu euribora, što automatski znači i više mesečne rate kredita u evrima, sa promenljivom kamatom.
PROČITAJTE JOŠ
Korisnici takvih kredita već su osetili promenu, s obzirom na to da su rate kredita u evrima, sa varijabilnom kamatnom stopom koja obuhvata tromesečni euribor pre nekoliko dana povećane.
Nesumnjivo je, smatra profesor Savić, da će oslabljeni evro da utiče i na povećanje inflacije u čitavoj Evropi, što će se, kroz takozvanu „uvoznu inflaciju“, odraziti i na povećanje inflacije u Srbiji.
Kako za Nova.rs govori ekonomista dr Ljubomir Madžar, ipak je veliki broj građana Srbije bezbedan od slabljenja evra, barem kada je u pitanju strah od gubljenja ušteđevine.
„Oslabljeni evro ne može da ima preveliki uticaj na građane Srbije, jer većina ljudi ni nema velike količine evra u ušteđevini“, kaže Madžar.
Kako Madžar dalje objašnjava, blag efekat osetiće se na uvozu i izvozu.
„Kada evro gubi na vrednosti, onda uvoz pojeftinjuje. Tada za dinar može više da se kupi, tako da ove situacije povećavaju uvoz iz evrozone. S druge strane, izvoz je manje konkurentan. Kada neki izvoznik proda svoju robu, za evre koje je zaradio moći će da kupi manje dinara, u odnosu na period kada je vrednost evra bila veća. Isto bi bilo i kada bi došlo do jačanja dinara. Tada bi uvoz bio ispativiji, ali bi izvoz bio ‘zakočen'“, kaže Madžar.
Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta i bivšeg guvernera Narodne banke Srbije (NBS) dr Dejana Šoškića, u ovoj situaciji nivo javnog duga u odnosu na BDP može u određenoj meri da se podigne. Naime, kada je kurs dinara prema evru fiksan, kao što je to slučaj od 2019. godine, javni dug može da se poveća, ali samo u delu duga koji je iskazan u dolarima. Do povećanja javnog duga može da dođe u onom delu duga kod kojeg se nije ugovorilo osiguranje od promene kursa dolara prema evru.
Dakle, zbog toga što je odnos evra i dinara fiksan, povećanje javnog duga, barem njegovog većeg dela, neće da se poveća zbog slabljenja ove valute.
BONUS VIDEO Veća rata za kredite u evrima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare