12
"Telekom Srbija" naredne godine biće na značajnom testu pošto na naplatu stižu korporativne obveznice Telekoma iz 2020. godine u visini 200 miliona evra, upozorava portal O21.rs i ukazuje na brojne nelogičnosti i propuste u poslovanju državnog telekomunikacionog operatora.
Analizu portala 021.rs autora Živana Lazića prenosimo u celosti:
Nesporno da direktor „Telekoma“ Vladimir Lučić mnogo zna o telekomunikacijama, kako i lepo besedi divota ga je slušati. Izdašan prostor mu ustupaju mediji bliski vlasti i time zna da se koristi.
Slušajući ga čovek pomisli da je reč o operatoru svetskom divu i, pre svega, lideru u tehnološkom razvoju i poslovnim dostignućima.
Tako je nedavno ispričao bajku o preduzeću na čijem je čelu, preciznije o nastavku razvoja započetog 2018. godine, kada je, budimo realni, državni operator, decenijama zanemarivan, dospeo do samog dna.
Dovoljno je reći da u dva najveća grada nije privlačio ni dva odsto korisnika. Potencijalnim kupcima je bio podjednako nezanimljiv kao operator mobilne telefonije, interneta ili pružalac neke treće usluge.
Nasuprot situaciji od pre samo šest godina, kompanija danas ima oko 1.310.000 domaćih pretplatnika u mobilnoj telefoniji, a broj korisnika interneta je manji tek za tridesetak hiljada. U oba slučaja po pola miliona više od najvećeg konkurenta.
Šta više, generalni direktor najavljuje da će oba broja brzo, već naredne godine, premašiti milion i po. Lep uspeh u državi sa 6,7 miliona stanovnika i oko 2,4 miliona domaćinstava.
Poseban značaj u firmi pridaju razvoju mreže za dijasporu, pa se naši gastarbajteri u Nemačkoj i nekim drugim evropskim državama mogu lako i relativno jeftino koristiti celokupnom ponudom državnog operatora. Imaju i dodatnih benefeta, kada zovu nekog u Srbiji ili obrnuto iz Srbije nema roming nadoknade. Što se tiče „Telekoma“, tretira se kao jedno telekomunikaciono područje.
Zna „diša“ da u biznisu moraju i cifre da se pominju. Stoga stalno ukazuje na neprekidan rast prihoda, pa se u poslednjem, medijski snažno prezentovanom nastupu pohvalio da je lane prihod premašio dve, dok će veoma brzo dostići i tri milijarde evra. Naravno, najavio je i skori, naredne godine, prelazak na 5G mrežu što će biti veliki dobitak za sve korisnike.
Međutim, Lučić retko pominje dobit. A „Telekom“ je preduzeće i njegovi rezultati se mere onim što zaradi na tržištu. Tim pre što je reč o kompaniji sa preko 8.000 zaposlenih.
Stoga pogledajmo poslovne rezutate firme čija je delatnost pod budnom prismotrom svake srpske vlasti; dakako i aktuelne.
Za početak pogledajmo osnovne pokazatelje poslovanja u 2022. godini. Prihodovalo se 20 odsto više nego prethodne, 174,6 milijardi dinara od čega je na rashode potrošeno 159,7 milijardi.
Troškovi iz finansijskog poslovanja, što je manje-više izdatak na kamate za kredite, iznosili su 2,8 milijardi, odnosno oko 23 miliona evra. Profit nakon oporezivanja je iznosio 4,2 milijarde, odnosno 29 miliona evra. Frapira, pak, podatak da je zaduženost Telekoma već tada iznosila 1.400 milijardi evra, naspram oko 430 miliona iz 2018. godine.
Da je vlasnik državnog operatora hteo da se ponaša kao „dobar domaćin“ i iz prihoda se otarasi duga bilo bi mu potrebno čak 48 godina.
12
0
8
Jeste da imponuje povećanje korisnika i prihoda, ali, nakon što se 2018. našla na dnu, kompanija se razvijala na osnovu neverovatno izdašnog kreditiranja. Lučić, kretor strategije razvoja, je uočio da prihodi od mobilne telefonije stagniraju, dok rastu od pratećih delatnosti. Stoga se odlučio na naglo širenje mreže, gde je konkurencija pravovremeno i zahvaljujući prećutnoj saglasnosti mnogih prethodnih vlasti da se mreža divlje širi, stekla ogromnu prednost.
No, „Telekom“ je pre šest godina krenuo pravim putem. Problem je što su mnoge stvari višestruko preplaćivane. Pojedini sitni i nepoznati operatori su plaćani i po 200, mada su stručne procene pokazivale da im vrednost ne premašuje ni 35 miliona evra.
Nešto kasnije počeli su se preplaćivati pojedini sadržaji. Još su u sećanju 100 miliona evra za godišnje pravo prenosa Premijer lige, pa još vezano za šest uzastopnih sezona, što je izdatak od 600 miliona evra.
Krupna stavka je i pravo prenosa takmičenja UEFA, čija je nadoknada jedne sezone plaćena i dva i po puta više nego prethodne. Sport, inače, igra veliku ulogu u privlačenju gledalaca, odnosno pretplatnika, i smatra se da je bio odlučujući u privlačenju novih korisnika „Telekoma“, gde se sada hvališu da su imali 450 hiljada klijenta manje, a sada imaju pola miliona više u odnosu na glavnog rivala.
Međutim, povećanje broja korisnika je zasnovano na preplaćenim „mamcima“ i sve se plaćalo iz kredita. Otuda i višestruko uvećanje zaduženosti.
Pogledajmo sada prošlogodišnje rezultate firme, kako pokazuje izveštaj, nakon dva puta rađene dopune, Agencije za privredne registre.
Ukupno se prihodovalo čak 232 milijarde dinara, ali je od toga poslovni prihod tek 171,5 milijardi. Ostatak je zapravo prihod od pretprošlogodišnje prodaje antenskih stubova od 55 milijardi, ali u prošloj godini je uplaćeno 49,4 milijardi dinara, odnosno 410 miliona evra.
Mnogo više su porasli rashodi, dok je plaćanje kamata uvećano na 15,6 milijardi dinara, odnosno lane je u ove svrhe odvojeno čak 132 miliona evra. Razlog je uvećani iznos duga, ali i nagli rast kamata na svetskom tržištu.
Prodaja antenskih stubova je posebna priča. Kako se kao prihod registruje samo razlika između knjgovodstvene i prodajne cene stubova, pre prodaje vrednost stubova je procenjena na samo 6,5 milijardi dinara. Reč je, inače, o oko 1.000 stubova, a zbunjuje da je istovremeno samo stotinak antenskih stubova u Republici Srpskoj procenjeno na 18,8 milijardi dinara.
Umanjena vrednost imovine je učinjena kako bi prihod od prodaje veštački narastao za preko 36 milijardi dinara. Ovim je i dobit firme znatno uvećana, navodno je pre oporezivanja 40 milijardi dinara. Bez prodaje stubova iznosila bi tek 4,1 milijardu, odnosno jedva 6,5 miliona evra nakon oporezivanja.
U međuvremenu je dug krajem decembra dostigao 1.750 milijardi evra, a firma se i ovogodišnjeg proleća zadužila za novih 300 miliona evra, dok su u toku pregovori o novom zaduženju između 400 i 500 miliona evra.
Nevolja je tim veća što kreditori prate poslovanje firme i kamatnu stopu primeravaju stepenu rizičnosti pozajmice. Iznosi eurobor plus 6,5 odsto, odnosno 10 odsto na godinu dana.
Logično je upitati se – zašto bankari pozajmljuju novac „Telekomu“ iako je reč o veoma zaduženoj kompaniji?
Odgovor je u vlasništvu države Srbije nad operatorom, pa su poverioci sigurni da će, ako „Telekom“ ne bude mogao, država stati iza svog operatora. Već naredne godine biće značajan test, na naplatu stižu korporativne obveznice Telekoma iz 2020. godine u visini 200 miliona evra.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
