Kada se radi o javnim preduzećima u Srbiji, nedovoljno transparentno se postupa i deluje kao da su ona plen ili imovina političkih partija, smatraju konsultant Bogdan Petrović i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Dejan Šoškić. Jedno od takvih preduzeća je i Telekom, koji već mesecima priprema rasprodaju antenskih stubova i prateće infastrukture, i to pod velom tajnosti, i bez znanja akcionara, odnosno građana Srbije.
Novinar BIRN Radmilo Marković kaže da mali akcionari nisu ništa znali dok BIRN nije obelodanio celu priču i navodi da im je iz Telekoma rečeno da se ne radi o strateškoj imovini. I sam direktor Telekoma Vladimir Lučić naveo je da ništa od toga nije bila tajna, da to rade i druge telekomunikacione kompanije i da Telekom prati evropski trend, piše N1.
Navodi i da su imali uvid u bilans Telekoma za 2022. godinu, koji je pokazao da su kratkoročne obaveze tog preduzeća mnogo veće od obrtne imovine, što svedoči da Telekomu zaista jeste potreban novac.
Kada je BIRN pitao stručnjake da li Telekom prodaje stratešku infrastrukturu, odgovorili su im da je to kao da se prodaje autoput.
Petrović ističe da je njega mnogo više od toga da Telekom prodaje stubove uznemirilo to što nisu platili račun za struju, i što je Telekom šesti ili sedmi najveći dužnik EPS.
„Telekom sebi ne plaća tekuće računa i za to je prinuđen da plaća zateznu kamatu od 14,5 posto godišnje. Telekom je izrazito nelikvidan – ogroman iznos kratkoročnih obaveza i mala obrtna imovina. On od godišnjeg obrta ne može da servisira kratkoročne obaveze. Uzeo je kredit od 450 miliona evra, a ni to nije dovoljno, pa se mora ići ka prodaji antenskih stubova“, naveo je Petrović.
Dodaje da Telekom mora da pređe na 5G tehnologiju, što podrazumeva izgradnju novih tornjeva, i „oni očekuju da će kompanija koja bude kupila te tornjeve investirati“.
„Mana je što Telekom svake godine treba da plaća zakup toj komapniji“, ocenjuje.
Šoškić smatra da je reč o širem problemu, istakavši da se nedovoljno transparentno postupa kada se radi o javnim preduzećima.
„Srbija ima sve veći i veći problem, i postavlja se pitanje kako uopšte organizovati određene stvari, ako ne možemo da imamo milje privrednog sistema, ako nismo okrenuti tome da se državna imovina štiti i uvećava. To je ozbiljno sistemsko pitanje“, ukazuje i dodaje da u javnim preduzećima ljudi treba da budu zapošljavani po konkursu, kako bi kvalitetni ljudi dolazili na mesto odlučivanja, i da ne treba da bude nikakvog političkog uticaja.
Kaže da misli da je Telekom u vrlo teškoj situaciji i da je bio „involviran u neke neprimerene poslovne odluke, sa ogromnim investicijama“.
„Telekom je oblast u kojoj bi se mogao ostvarivati ogroman profit, pa je to da je naš Telekom u problemu indikacija vrlo lošeg upravljanja“, smatra Šoškić.
Petrović podseća da je Telekom otvoreno akcionarsko društvo sa pet miliona akcionara, i „u obavezi je da izađe na berzu i da na svaka tri meseca objavi svoje finansijske izveštaje, a mi još čekamo izveštaj za 2022. koji je prvo predat s greškama“.
Ukazuje da kompanija koja ima obrt od milijardu evra ne može na vreme da plati račun za struju i pita zašto dividenda akcionarima još nije isplaćena.
„Najverovatnije se čeka ova prodaja“, smatra.
Takođe, pita zašto „Telekom izbegava da se listira na berzi i onemogućava građane da trguju svojom imovinom“.
Kaže i da su za Telekom veliki problem i kamate, jer ta kompanija ceo dug ima prema varijabilnoj kamatnoj stopi. Dodaje da je njegova godišnja kamata za 100 miliona evra veća danas nego pre dve godine, zbog znatnog rasta euribora.
„Očigledno ide na prodaju osnovne infastrukture, jer je negde i na granici koliko može da apsorbujue kredita“, ocenjuje.
***
BONUS VIDEO: Zašto Telekom rasprodaje stratešku imovinu?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare