Greške u energetskoj politici i inflatorna monetarna politika od prošle godine dovele su svetsku ekonomiju u nezgodan položaj, a rusko-ukrajinska kriza sada samo doliva ulje na vatru, kaže profesor ekonomije Slaviša Tasić.
Svetska ekonomija je ovu godinu počela iz teške pozicije i bez ukrajinske krize i ako rat ne bude ekskalirao najveći problem neće biti kriza u Ukrajini nego smanjenje novca u opticaju – dezinflacija, rekao je Tasić za portal Magazinbiznis.rs.
„Centralne banke su preteranim štampanjem para prošle godine dovele sebe u situaciju da moraju spustati inflaciju, a to će doneti pad likvidnosti i moguću recesiju“, dodao je on.
Na pitanje da li je ukrajinska kriza bacila u drugi plan problem inflacije koja i dalje drma svetsku ekonomsku scenu, Tasić kaže da tako izgleda ovih dana.
„Ako ne bude dalje eskalacije, ovo što smo videli do sada nisu veliki vojni sukobi i sankcije nisu posebno drastične. Energetski problemi koje Evropa i svet imaju nisu ođednom stvoreni ovom krizom, već odlukama iz prethodnih godina“, naveo je on.
Na pitanje kada bi se moglo očekivati smirivanje inflatornih pritisaka, posebno zbog novih okolnosti u vezi sa energentima, koji su i inače uticali na rast inflacije, Tasić je rekao da to zavisi od konkretnih politika, jer za sada FED i Evropska centralna banka mnogo toga najavljuju, ali će konkretne poteze tek povlačiti tokom godine.
„Ni oni sami ne znaju kojim tempom će to raditi, to je nešto što će se napipavati zavisno od situacije. Ali generalno, očekuje se da inflacija već sada prestane da raste i da njene mesečne stope počnu lagano da padaju. Ne cene, već samo stope njihovog rasta“, rekao je Tasić.
Kada je reč o tome do koje visine može ići cena nafte i može li se predvideti stabilizacija tržišta, Tasić objašnjava da je cena nafte rasla i pre ove krize, jer je sa oporavkom od kovida, ali i sa stimulusima centralnih banaka, rasla tražnja i poslovna aktivnost.
Sa druge strane, imali smo ekstremno nisku cenu nafte 2020. godine, fosilna goriva se obeshrabruju da bi se zamenila obnovljivim izvorima energije, pa su takve stvari smanjile neke proizvodne kapacitete, dodao je on.
„Zato prostora za povećanje ponude ima i ponuda će na visoku cenu odgovoriti. Na primer, Amerika ima manje privatne firme koje vade naftu iz škriljaca, koje nisu profitabilne kada nafta košta 40 dolara, ali jesu kada košta 80 dolara. Kada cena poraste, takvi projekti se aktiviraju i povećavaju proizvodnju.
Snabdevanje gasom postaje problem broj jedan za najveću evropsku ekonomiju – Nemačku“.
Kaže da za Nemačku na kratak rok nema prave alternatve ruskom gasu, mada se tečni gas sve više nameće.
Kako je rekao, tehnologija je u tom polju napredovala, a u Evropi je izgrađeno mnogo terminala za prijem tečnog gasa, pa je on sada realna mogućnost.
„To je gas koji se zamrzava do tečnog stanja, onda prevozi tankerima iz Amerike, Bliskog istoka i drugih zemalja, pa onda odmrzava i sprovodi. Sve to bude skuplje od direktnih gasovoda. Eto, ta alternativa postoji, ali je skuplja i zamena bi potrajala nekoliko godina“, objasnio je Tasić.
Govoreći o sankcijama koje je EU uvela Rusiji i o tome kakve su posledice za Rusiju, a kakve za evropske ekonomije, kaže da će sankcije više pogoditi Rusiju, jer je njena privreda mnogo manja u odnosu na EU i SAD.
„Jedna Italija sama godišnje proizvede robe i usluga koliko i Rusija. Ali ove sankcije koje su sada uvedene nisu preterano stroge. Rusija je priznala dve otcepljene oblasti, a bojazan je bila da će u Ukrajini uraditi nešto mnogo agresivnije. Zapad je odgovorio relativno mekim sankcijama, blokiranjem nekih ruskih državnih banaka i firmi, nekih pojedinaca i zabranom trgovanja ruskim obveznicama. Loše će, međutim, biti ako Rusija ne namerava da stane na ovome. U tom slučaju će i Zapad jače odgovoriti i imaćemo širi opseg sankcija. I to će onda ugroziti ne samo Ukrajinu i Rusiju, nego i nas ostale“.
Na pitanje da li se može „energetski šok“ koji doživljavamo na početku 2022.godine uporediti sa nekom krizom iz ranijih godina, kaže da može što se tiče samih cena i da smo imali i veće naftne šokove 1970-ih.
„Imali smo i veliki skok cena nafte početkom 2000-ih. Ali je sadašnja kriza jedinstvena po tome što smo sami sebe pucali u nogu. Uzmite, na primer, Nemačku. Zatvorili su nuklearne elektrane bez nekog ubedljivog razloga. Sada plaćaju energiju mnogo skuplje i zavisni su od drugih zemalja poput Rusije.
Isto važi i za preranu i preagresivnu političku orijentaciju na obnovljive izvore energije i projekte poput električnih vozila. Agresivna zamena fosilnih goriva alternativama ne samo da ekonomski mnogo košta, nego je i krajnji ekološki bilans svega toga neizvesan“.
Kada je reč o Srbiji, kaže da je Srbija na kraju 2021. imala rast BDP-a od 7,5 odsto i da je mišljenja da je tome doprinela inflacija.
„Inflacija u početku, dok ide uzlazno, podiže i realni rast. Međutim, kada inflacija počne da se smanjuje, imaćemo iznenađenja u suprotnom smeru. Kad ECB i drugi budu smanjivali rast novčane mase ove godine i dizali kamate, to će ugroziti i ekonomski rast Srbije. Naravno, ako dođe do dalje eskalacije sukoba u Ukrajini i novih i ozbiljnijih sankcija, sve postaje još i opasnije“, smatra Tasić.
Za 2022.godinu je prognoziran globalni rast ekonomije od oko četiri procenta, a Tasić govoreći o očekivanjima navodi da je teško globalnu ekonomiju svesti na jednu cifru i prognozirati na taj način pošto je tu previše nepoznatih, stvari poput ratnih sukoba, kriza, sankcija ili virusa.
„Ali, iako smo prošle godine imali globalnu inflaciju, imali smo i realni rast kao prijatno iznenađenje. Sada smo u godini dezinflacije, a to znači da može da se smanji i realni rast. Nadam se ne previše, ali možda na nivoe niže od prognoziranih“, zaključio je Tasić.
BONUS VIDEO KRIZA U UKRAJINI Aleksandar Vasović, dopisnik Rojtersa
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar