Foto: Nova.rs

Vlada Srbije nedavno je na snagu stavila Uredbu o ograničenju cena naftnih derivata Evro dizel i Evro premijum BMB 95 na 179, odnosno 171 dinar po litru. Uredba je doneta pred izbore, u trenutku kada su cene goriva u Srbiji već bile na svom vrhuncu. Postavlja se pitanje zbog čega, i pored država sa višim cenama, ovo predstavlja problem vozačima u Srbiji.

Prema podacima sa sajta GlobalPetrolPrices.com, prosečna cena benzina širom sveta iznosi 1,11 evra po litru. Ipak, to ne menja činjenicu da postoji značajna razlika u cenama među zemljama. Uglavnom bogatije države imaju više cene, dok one siromašnije, kao I zemlje koje proizvode i izvoze naftu imaju niže cene goriva.

Nameće se pitanje – šta utiče na razlike u cenama?

Odgovor je jednostavan – razlike u porezima, akcizama i subvencijama za benzin. Naime, svaka zemlja ima isti pristup cenama nafte na svetskom tržištu, ali samostalno odlučuju o porezima i akcizama.

Kada se prosečna cena goriva u Srbiji, koja trenutno iznosi 170,94 dinara, deluje da situacija nije najgora. Prosečna cena goriva veća je u Crnoj Gori i Hrvatskoj, gde iznosi 176,82, odnosno 179,05 dinara po litru.

S druge strane, opšte je poznato da je cena goriva u Bosni i Hercegovini znatno niža – 152,36 dinara po litru, dok je u Sloveniji cena viša, ali ipak povoljnija nego u Srbiji – 165,65 dinara. Iz ovih podataka jasno se vidi zbog čega Srbi iz pograničnih područja, a Boga mi i šire, hrle u Bosnu da toče gorivo.

Pumpa, gorivo, cena, cene
Foto: Shutterstock

Ono što stručnjake zabrinjava jeste ograničenje cena pojedinih naftnih derivata koje je trenutno na snazi, a još više ono što nakon njega dolazi.

Iako je, prema mišljenjima ekonomista, ovo samo još jedan u nizu predizbornih poteza, postoji razlog za brigu.

Kako je za portal Nova.rs ranije istakla ekonomistkinja Danica Popović, nijedno zamrzavanje cena nikada nije dalo pozitivan rezultat, a nekon ovog zamrzavanja, jedino što možemo da očekujemo je – nestašica goriva.

Kako ističe Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, na cenu goriva u Srbiji utiču visoki nameti koje je u periodu od 2012. godine, pa sve do sada, uvela država.

Dakle, država može da utiče na smanjenje cena goriva, i to upravo smanjenjem akciza.

Kako je naš potal već pisao, državni nameri za benzin BMB 95 iznose ukupno 88,92 dinara, a kada je u pitanju tečni naftni gas (TNG), oni iznose 41,58 dinara.

Situacija nije bolja ni kada su u pitanju evrodizel i benzin, kod kojih država uzima više od polovine cene po litri.

Kada su u pitanju cene goriva u pojedinim državama EU, uočavaju se cene još više nego u Srbiji. Primera radi, prosečna cena goriva po litri u Austriji iznosi 172,82 dinara. Prosečnu cenu od 200 dinara premašuju Belgija – 202,92, Nemačka – 205,62 i Italija, u kojoj je prosečna cena litre benzina 215,73 dinara.

Jedan od svetskih lidera kada su u pitanju cene goriva je Švedska, u kojoj je prosečna cena goriva po litru čak 217,14 dinara.

Međutim, ukoliko se osvrnemo na tezu da naftni derivati po pravilu jesu skuplji u razvijenim i bogatim državama, može se uvideti da cene goriva u Srbiji nisu u skladu sa novčanicima vozača.

BONUS VIDEO Goran Radosavljević i Tomislav Mićović Srbija je evropski rekorder po visini akciza na gorivo

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare