Uprkos najtežem ekonomskom padu koji je pogodio region tokom 2020, zemlje Zapadnog Balkana će ove godine imati privredni rast. Najbolje rezultate ostvariće Srbija i rast će iznositi pet odsto, pokazuju projekcije Svetske banke. Međutim, predsednik Aleksandar Vučić je ambiciozniji. Svetska banka hvali, ali i skreću pažnju - rezultati su dobri, ali je fiskalni deficit rekordan i bilo bi dobro da naredne godine bude manji.
Glavni ekonomista Svetske banke u Srbiji Lazar Šestović kaže da je Srbiji za 2021. predviđen privredni rast od pet odsto, odnosno da je projekcija revidirana malo nagore.
Projekcija je da će region imati rast od 4,4 odsto, a Srbija prednjači.
Vučić obećava – bićemo bolji i od Evrozone.
„Evrozoni je MMF smanjio procenu sa 5,2 na 4,5. Zbog toga moramo da radimo, zato su nam važne vakcine, da ljudi brinu o svom zdravlju, da bismo mogli da radimo. Ja ne mogu da propagiram to prženje na suncu, kao što svi drugi propagiraju, i ne mogu da razumem da nam je glavna vest u svim dnevnicima, informativnim emisijama kad može na more i kad ne može na more“, poručuje predsednik.
Ekonomista Ljubodrag Savić objašnjava da se do odličnih performansi došlo zahvaljujući stranim kompanijama koje su nastavile da rade, infrastrukturnim projektima i izvozu.
Srećom je i poljoprivreda, koja nam je uzdanica razvoja, što nije slučaj u mnogim zemljama, bila bolja nego prethodne godine, tvrdi Savić.
„S jedne strane to može da bude jedno stabilizirajuće sidro, znači da stopa projekcije bude zaista ostvarena, ali sa druge strane to je fabrika pod otvorenim nebom i lako nam se može desiti da zabeležimo ove godine ne proizvodnju kao prošle godine, nego da to bude znatno niže, što može smanjiti planiranu ili predviđenu stopu rasta BDP-a“, upozorava on.
Zabrinutost zbog rekordno visokog deficita
Očuvanju privrede doprineli su i paketi pomoći, međutim – do tih para se dolazi uzimanjem iz državne kase.
Svetska banka upozorava na rekordno visok deficit iz prošle godine, od 8,1 odsto BDP-a.
„Možete da vidite koliko se to značajno razlikuje u odnosu na dešavanja iz prethodnih nekoliko godina“, ističe Šestović.
U Svetskoj banci se nadaju da je deficit trenutna posledica pomoći privredi i da će sledeće godine biti manji.
Jer zbog njega će, pojašnjava ekonomista Savić, porasti učešće javnog duga u BDP-u, a dug je kaže, uvek zao drug. Ako projekcije budu tačne i ne bude dodatnog zaduživanja, on će pasti, ali je pitanje kako će pandemija dalje uticati na nas i naše trgovinske partnere, pre svega zemlje u okruženju.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare