svetska banka
Foto:EPA-EFE/SHAWN THEW

Nakon solidnog rasta od 4,2 odsto u 2019, Srbija se u 2020. suočava sa recesijom od tri odsto usled krize izazvane kovidom 19. Uprkos usporavanju ekonomije, stopa nezaposlenosti je u drugom kvartalu 2020. bila na istorijskom minimumu od 7,3 odsto, zahvaljujući državnom programu fiskalnih podsticaja. Pa ipak, pomoć ekonomiji da prebrodi pandemiju imala je visoku cenu: fiskalne podsticajne mere sada čine skoro 13 odsto BDP-a, što će dovesti do projektovanog fiskalnog deficita od rekordnih 7,6 odsto, saopštila je Svetska banka.

Deficit bi mogao porasti i dalje ako se realizuju pojedine potencijalne obaveze, što bi značajno povećalo javni dug. Očekuje se da će oporavak početi u 2021, a rast će se vratiti na prethodnu putanju u srednjem roku.

„Prema najnovijim podacima, u baznom  scenariju BDP Srbije opašće u 2020. za tri  odsto, nešto manje nego u ostatku regiona. U ovom scenariju pretpostavlja se da će broj  zaraženih koronavirusom ostati pod kontrolom  i da će se, uprkos verovatnom pritisku na  zdravstveni sistem, izbeći značajniji efekti na  ekonomiju iz drugog kvartala, pošto se neće  očekivati nove mere izolacije“, ističe Svetska banka.

Međutim,  kako senavodi, pandemija će uticati na službena putovanja,  izvoz usluga, doznake i strane direktne investicije.

„Oporavak u  drugoj polovini godine će biti sporiji i zato što je prošle godine privredni rast bio bitno veći  pošto je Srbija izvršila jednokratno ulaganje u  novi gasovod“, ukazuje Svetska banka .

Prema projekcijama, značajniji oporavak  će početi u 2021, ali će verovatno biti sporiji  od očekivanog.

„Investicije se neće uskoro  vratiti na prethodne nivoe, a potrošnja će ostati  niža jer će se stvarni uticaj na zaposlenost i  zarade osetiti tek krajem 2020. ili početkom  2021. Sa ozdravljenjem privrede, javni sektor će  morati da izvrši obimnije korekcije u cilju  eliminisanja efekata fiskalnih podsticaja iz 2020.  Niža javna potrošnja i njen uticaj na privatnu  potrošnju i investicije mogu u 2021. usporiti  oporavak, pri čemu se trenutno projektuje rast  BDP  od 2,9 odsto“, navodi Svetska banka.

Potencijalni rizici

I dalje su prisutni brojni rizici. Pored  neizvesnosti koja preti globalnoj privredi,  osnovni scenario suočava se i sa unutrašnjim  rizicima.

„Mogu se realizovati potencijalne  obaveze koje utiču na javne finansije, i to  naročito one koje se odnose na pogoršanje  rezultata poslovanja javnih preduzeća, uključujući, kao najskorije primere, Telekom  Srbiju i Er Srbiju, pored onih koja se već  dugo suočavaju sa finansijskim izazovima kao  što su Železnice i Srbijagas“, upozorava Svetska banka.

Razvoj političkih  prilika, posebno u pogledu pregovora o  Kosovu, kako se ističe – mogao bi da skrene pažnju vlade sa  sprovođenja neophodnih reformi, od kojih su  sa stanovišta rasta najvažnije one koje se tiču  unapređenja poslovnog okruženja.

„Postoje i  faktori koji mogu da dovedu do manjeg pada  ove godine i do bržeg rasta sledeće godine,  uglavnom odnoseći se na brži oporavak izvoza;  SDI i domaću tražnju. Sa druge strane oni  uglavnom zavise od brzine sprovođenja  strukturnih reformi, procesa priključenja EU i  dešavanjima na svetskim tržištima“, zaključuje Svetska banka.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar