Subvencije za solarne panele na kašičicu

Mirko Mladenović koji ima porodičnu kuću u Požarevcu, nedaleko od Termoelektrana “Kostolac” koje su prošle godine bile najveći zagađivač sumpor dioksidom na Balkanu, razmišlja o postavljanju solarnih panela na krov. Na ovaj način bi, kako kaže, prestao da bude korisnik struje dobijene iz prljavih izvora energije, u ovom slučaju kostolačkog lignita, a ovu investiciju je počeo da vidi kao isplativu nakon nakon što je krajem aprila donet Zakon o obnovljivim izvorima energije.“Zbog primera koje sam mogao da vidim u inostranstvu, odavno sam počeo da razmišljam o postavljanju solarnih panela na krov. Kod nas je, međutim, sistem do sada funkcionisao tako da sve što paneli proizvedu u datom momentu odlazi u potrošnju ako je ima, a ako je nema proizvodnja mora da se ograniči. To nije bilo isplativo”, objašnjava Mladenović.Situacija je promenjena nakon što je sa novim zakonom u Srbiju uveden mehanizan takozvanog net meteringa. Branko Živković, izvršni direktor firme “Sunčica solar”, koja se bavi prodajom i ugradnjom solarnih panela, objašnjava za list “Nova” da je nakon usvajanja ovog mehanizma u Srbiji potražnja za kućnim solarima naglo skočila.“Ako na primer u kući upalite dve ringle koje troše četiri kilovata, a solar proizvodi 5 kilovata - četiri će otići u ringlu a jedan viška, koji do pre toga ne bi bio iskorišćen, sada se vraća u elektrodistributivnu mrežu, gde stoji u formi kredita koji može da se povuče po potrebi”, objašnjava zbog čega je sada računica o isplativosti panela jasnija.Da bi domaćinstvo koje u proseku troši od 400 do 500 kilovat-časova mesečno moglo sa solarnim panelima da pokrije kopletnu potrošnju električne energije od oko 6.000 kilovata godišnje, potrebno je, pročenjuje Živković, da izdvoji oko 5.500 evra.“To je prosečna cena za kompletnu opremu i ugradnju sa PDV-om, po sistemu ključ u ruke.Solarni sistem od 5 kilovata, koji prekriva 5 kvadrata površine na kosom krovu godišnje u proseku proizvede 6.000 kilovata, što znači da domaćinstvo koje toliko troši nakon instalacije ovakvog sistema više neće morati da plaća račune za struju i na taj način im se vraća uloženo”, objašnjava.Dok Živković tvrdi da je, računajući trenutne cene struje, domaćinstvu potrebno oko sedam godina da povrati uloženo, nakon čega mu ostaje još osam, od ukupno 15 godina garancije na panele i besplatna struja, Mladenović računa da bi mu trebalo nešto više vremena da povrati investiciju.“Moje domaćinstvo prosečno troši između 450 i 500 kilovat časova mesečno. Kada uračunam koliko godišnje dajem na račune za struju dolazim do procene da bi mi se ulaganje u solarnu energiju vratilo nakon devet do deset godina”, kaže i dodaje da svakako smatra da je to isplativo.Subvencije države od 50 odsto mu, kako kaže, zvuče primamljivo jer bi period vraćanja investicija prepolovilo. Međutuim, još uvek ne zna da li će to u opštini u kojoj živi uopšte biti moguće i kad.Ministarstvo energetike raspisalo je javni poziv na koji do kraja septembra mogu da se prijave opštine i gradovi koji žele da domaćinstvima na svojoj teritoriji dodele subvencije za ugradnju solarnih panela.Za ovu namenu je Ministarstvo, međutim, lokalnim samoupravama daje maksimalno po 5.000.000 dinara, što je oko 42.000 evra. Sa tim novcem je moguće finansirati 50 odsto troškova solara za najviše 15 domaćinstava, što je za bilo koju opštinu ili grad u Srbiji jako mali broj. Osim toga, sve opštine koje budu konkurisale neće automatski i dobiti novac, već će Ministarstvo nakon zaključenog konkursa odlučivati na koje opštine će biti raspoređena suma od 500 miliona dinara.BONUS VIDEO

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortipadreciklazesrbijaik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2277940"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram