Iza sjaja skupocenih automobila izloženih na ovogodišnjem beogradskom sajmu krije se realnost da većina građana naše zemlje izložena vozila može samo da gleda, dok za sebe biraju polovnjake čije cene vrtoglavo rastu iz meseca u mesec poslednje dve godine. Naši građani uglavnom mogu da kupe kola do 10.000 evra, a kako za Nova.rs pojašnjava stručnjak iz ove oblasti, veći pad cene polovnjaka ove godine nije realan.
Pojedina istraživanja iz zemalja u Evropi kažu da trgovci u recimo Nemačkoj i Francuskoj ukazuju da bi na tim tržištima ove godine moglo da dođe do stagnacije ili čak do pada cena polovnjaka.
Kako za Nova.rs pojašnjava Petar Veličković sa sajta „Polovni automobili“, da bi do sličnog scenarija došlo u našoj zemlji, najpre to treba da se desi u EU, imajući u vidu da mi polovnjake uvozimo upravo odatle.
„Ipak, nije realno očekivati da dođe do nekog većeg pada cena u nekoj bližoj budućnosti. Jer, nije samo cena polovnog vozila u inostranstvu jedini faktor koji formira krajnju cenu kod nas. tu su i troškovi transporta vozila, ali i dažbine koje se plaćaju prilikom uvoza. Tu pre svega mislim na homologaciju, odnosno ispitivanja vozila koje obavljaju ovlašćene laboratorije za Agenciju za bezbednost saobraćaja“, kaže Veličković.
Podseća da je upravo cena pomenutog ispitivanja vozila u septembru prošle godine porasla sa 7.000 na oko 12.000 dinara, a tu je i obavezna ekološka taksa koja se plaća 12.34 din/kg po vozilu.
„Ukoliko ne bude novih poskupljenja, a u Evropi se zaista desi pad cena polovnjaka u nekom dužem intervalu, tek onda se može očekivati smirivanje cena i kod nas“, kaže sagovornik Nova.rs.
Kako u praksi izgleda konstantan rast cena polovnjaka, najbolje ilustruje primer vozila modela reno clio.
„Pre pandemije taj automobil, star u to vreme dve godine, sa malom kilometražom je mogao da se pronađe na oglasima za oko 9.000 evra. Trenutno Clio star nekoliko godina, sa pređenih više od 100.000 km košta oko 10.500 evra, a često i više. Sigurno da ima i drastičnijih primera. Gledajući podatke sa našeg sajta, gde smo izvukli prosečnu cenu svih putničkih automobila koji su oglašeni, vidimo da cene rastu iz meseca u mesec, već pune dve godine. Tako je recimo u januaru prošle godine prosečna cena svih polovnjaka iznosila oko 8.450 evra, da bi u decembru maltene dostigla 10.000 evra“, kaže Veličković.
Pomenuta istraživanja pokazuju da naši građani u proseku mogu da izdvoje do 10.000 evra za polovan automobil.
„Preko 40 odsto svih polovnjaka koji su u prethodnoj godini prvi put registrovani u našoj zemlji proizvedeni su između 2007. i 2011. godine. Nedavno smo radili anketu na sajtu u kojoj je učestovalo preko 6.000 korisnika, odnosno potencijalnih kupaca, između ostalog kako bismo videli koliko su spremni da izdvoje za kupovinu polovnjaka. Najveći broj ispitanika naveo je može da izdvoji do 10.000 evra“, navodi sagovornik našeg portala.
Takođe, precizira da je nešto manje od polovine svih prodatih polovnih automobila iz uvoza (47 odsto) u godini za nama ispunjava emsionie standarde od Euro 1 do Euro 4 (vozila proizvedena do 2009. godine).
Dodaje da je cena jedan od najvažnijih faktora, odnosno početna tačka od koje sve kreće.
PROČITAJTE JOŠ
„Naravno, kupci žele da za uloženi novac dobiju najbolji mogući proizvod i zato je važno generalno stanje vozila, pređena kilometraža, da li automobil ima oštećenja… Prosto, kupci prave računicu da li će imati dodatnih troškova posle kupovine“, zaključuje sagovornik našeg portala.
Podsetimo, prosečne cene polovnih automobila u Srbiji porasle su u prošloj godini za 19%, pre svega usled globalne nestabilnosti, rasta inflacije u mnogim evropskim državama, ali i povećanih troškova uvoza polovnjaka u našu zemlju. Godinu pre toga, 2022. cena polovnjaka bila je viša za skoro 25 odsto u odnosu na 2021.
Ovaj trend traje još od pandemije korona virusa.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar