Inflacija u Srbiji nastaviće da raste još nekoliko meseci, najverovatnije do nivoa od oko 15 odsto, piše u novom biletenu Kvartalni monitor.
Nakon toga bi trebalo da dođe do postepenog slabljenja inflatornih pritisaka kako domaćih tako i iz međunarodnog okruženja, prenosi Nova ekonomija.
Odluka Vlade da čvrsto kontroliše cene gasa, električne energije i osnovnih prehrambenih proizvoda jeste ublažila troškovne pritiske u domaćoj ekonomiji, ali na račun ogromnih gubitaka u Srbijagasu i EPS-u, piše u biltenu.
Posledica takve politike su i povremene nestašica pojedinih prehrambenih proizvoda (šećer, mleko).
PROČITAJTE JOŠ
Inflacija je nastavila da raste i njen godišnji nivo u drugom kvartalu bio je dvocifren – prvi put još od 2013. godine.
Visok rast cena hrane naročito pogađa najsiromašnije kategorije stanovnika koji za hranu izdvajaju veći deo svojih prihoda.
Visoka inflacija je globalni trend koji je započet još sredinom 2021, a u 2022. je naročito pojačan nakon izbijanja rata u Ukrajini.
Inflacija u Srbiji je tokom ove godine ubrzavala iz meseca u mesec i prema poslednjim dostupnim podacima međugodišnji rast cena u avgustu iznosio je 13,2 odsto.
To je skoro tri puta više od gornje granice ciljnog intervala NBS (3 plus minus 1,5 odsto).
Ubedljivo najveći doprinos visokoj inflaciji dale su cene hrane koje su povećane preko 20 odsto (doprinos ukupnoj inflaciji od 6,4 procentna poena – skoro pola ukupnog rasta).
U poslednjih nekoliko meseci poskupljenja su postala široko rasprostranjena.
Bazna inflacija koja se obračunava bez cena hrane, energenata, alkohola i duvanskih proizvoda, u avgustu dostigla visokih 7,9 odsto.
Usporavanje realnih zarada zbog inflacije
Na tržištu rada nastavljaju se pozitivni trendovi povećanja zaposlenosti i smanjenja nezaposlenosti, ali dolazi do usporavanja realnih zarada pod uticajem ubrzanja inflacije.
Stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu je iznosila 8,9 odsto. Ostvarena stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu jedna je od najnižih od 2010.
U Kvartalnom monitoru se navodi da su zarade u drugom kvartalu nastavile sa visokim nominalnim rastom koji je iznosio 13,6 odsto.
Međutim, usled povećanja inflacije, realni rast zarada se smanjio na 2,7 odsto, što je umanjenje u odnosu na prvi kvartal kad je bio 4,3 odsto, ali i u odnosu na 2021. kad je iznosio 5,4 odsto.
BONUS VIDEO Ćulibrk: Za mene inflacija nije 13 odsto koliko je ona zvanično, već 25 odsto
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar