Stočari u Srbiji ne mogu da izdrže, počinju da se bave voćarstvom

Stočari u Srbiji neće moći da podnesu još jednu sušnu godinu, zimu dočekuju sa duplo manje stočne hrane koja je lošeg kvaliteta a duplo je skuplja u odnsu na prošlu godinu. Sa druge strane otkupna cena mesa i mleka je nepromenjena više od deset godina. Najuporniji stočari kažu da će ovu zimu nekako pregurati i to u minusu, dok su mnogi već odustali ili odustaju od stočarske proizvodnje. Poljoprivredni stručnjaci kažu da je ova godina vandredno stanje u poljoprivredi ali ni država ni lokalne samouprave nemaju dovoljno sluha da u ovoj preteškoj godini pomognu poljoprivredne proizvođače kako bi se sačuvala proizvodnja.Porodica Petrović iz požeškog sela Zdravčići, oko 15 godina se bavi stočarstvom. Imaju 75 grla stoke od čega 45 krava, ostalo su junice i bikovi. Pored svojih njiva i livada uzimaju u zakup zemljište kako bi obezbedili dovoljno hrane za stoku, koju će naredne zime više prehraniti nego nahraniti. Druge kosidbe nije bilo a zbog suše i grada, raspoložive količine su duplo manje i znatno lošijeg kvaliteta. Cena stočne hrane je za godinu dana poskupela 100%.„Kiša nije pala 100 dana, sena nema da se kupi, druge kosidbe i deteline nije ni bilo. Pored naših 20 hektara u zakup uzimamo još 80, da bi sejali travu, kukuruz, silažu, pšenicu. Ove godine moramo da kupimo sve jer je trava prepolovljena a kvaliteta nema, kukuruz nije formirao klip pa će ići u silažu koja je takođe loša, ne možemo kao ranije da proizvodimo koncentrat pa ćemo morati i da ga kupujemo. Seno i sva stočna hrana je mnogo skupa, duplo skuplja nego prošle godine. Smanjili smo soju i suncokret koji dodajemo kukuruzu i pšenici, jer bukvalno nemamo računa. Krava dnevno treba da pojede deset kilograma koncentrata a mi smo smanjili na tri, dosta je manje mlleka ali nas tako manje i košta, ne može da se izdrži. O nafti da ne govorim, em je preskupa em je dosta loša i brzo se troši“, priča za Nova.rs tridesetosmogodišnji stočar Dobrivoje Pertović.

Dobrivoje dodaje da se otkupna cena mleka ne menja od kada su krenuli sa proizvodnjom."Cena bukvalno nije mrdala, mi smo 36 dinara za litar mleka dobijali i 2005.godine, kada se doda PDV to je oko 40 dinara. Mi još imamo sreću jer sarađujemo sa dobrom mlekarom a tržišna cena je i 27 ali i 23 dinara. Pre 15 godina je taj novac vredeo mnogo više, sada nismo ni na nuli, zbog visoke cene smanjujemo hranu, manje je mleka i nema uslova da se proizvodnja unapređuje već stagnira. Sa ovakvim cenama stočarstvo ne može da opstane, ove godine idemo u minus ali to ne može da potraje. Ministarstvo još nije raspisalo subvencije za mehanizaciju, država ne pomaže. Nisu isplaćene subvencije za krave, zahtevi su podneti u junu. Značilo bi i to, da pomogne koliko toliko, da sada možemo da uložimo u hranu jer kada se to u januaru uplati, ljudi u brdskim krajevima nemaju čime da doteraju hranu", ističe Dobrivoje.Govedarska i ovčarska proizvodnja ne može bez kabaste hrane, koliko god da njena cena raste, stočari su u potrezi za senom širom Srbije. Neki kupuju i slamu, samo da na bilo koji način nadoknade nedostatke. Savete i pomoć traže od stručnih službi, jer za izlaz iz trenutne situacije mnogi nemaju rešenje."Kabasta stočna hrana treba u obroku preživara da utiče 60-70%. Elaementarne nepogode kao što je kiša, grad a pogotovo suša, utiču i na kvalitet i na kvantitet hrane. Ove godine hrane nema, cena raste, kukuruz je još prošle godine poskupeo na berzi, pa proizvođači nemaju mnogo mogućnosti da dođu do stočnog obroka koji može da zadovolji proizvođačku cenu. Kukuruz nije formirao klip, silaža nema kvalitet a pored sena to je osnovna hrana. Kilogram sena je dostigao i 30 dinara što je preskupo, iako je lošeg kvaliteta a alternative ne postoji, teška je godina, stočari već prodaju stoku. Otkupna cena mleka je od 21-40 dinara po litru, zavisno od konkurencije, jer troškovi transporta idu na teret proizvođača. Tamo gde ima više mleka, mlekare radije odlaze i više plaćaju, gde je mala proizvodnja situacija je obrnuta”, kaže za naš portal savetodavac za stočarstvo PSS Užice Dejan Stanković.

On dodaje da odluka stočara da smanjuju broj grla ili prodaju svu stoku, preti da ugrozi stočarstvo. Oni koji to urade, teško se, gotovo nikada, odlučuju da se vrate u tu proizvodnju , nabavka stoke je izuzetno skupa investicija.Više nego bilo koju poljoprivrednu gradu, stočarstvo prati apsurd. Nikada nije bila niža otkupna cena mleka i mesa a nikada skuplja hrana, nikada skuplja mehanizacija. Poljoprivrednici su se našli u teškoj situaciji kakvu mnogi ne pamte. Svaka pomoć bi im dobro došla ali ni odakle pomoći nema, sem u stručnim savetima, kako da na bilo koji način opstanu."Poslednjih mesec dana značajno se povećao broj poljoprivrednih proizvođača, i to onih najozbiljnijih, koji traže pomoć i obraćaju se našoj službi. Mi možemo pomoći u savetima, kako da se loša situacija dodatno ne pogorša i da se raspoloživi kapaciteti najracionalnije koriste. Loše godine, u smislu vremenskih neprilika, su sve ćešće pa je krajnje vrema da shvatimo da moramo što spremnije i organizovanije da se suočimo sa tim, kako poljoprivrednici tako i svi drugi nivoi kao što su stručne službe, ministarstva, lokalne samouprave. Institucije, koje bi materijalno mogle da stanu uz poljoprivredu i da imaju novac za ovakve “crne dane”, nisu spremne ni na koji način. Našim poljoprivrednicima ne treba novac, u smislu da krava neće pojesti hiljadu dinara, njima trenba hrana.Bilo bi logično da država ima neke rezerve, strategiju delovanja kao za vandredne situacije, jer ova godina i jeste vandredna situacija u poljoprivredi koja je najteže pogodila stočare. Morao bi postojati neki fond za nabavku stočne hrane jer ako ovako nastavimo, Srbija će ostati bez stočarske proizvodnje, većina stočara već planira da proda bar trećinu grla”, ističe savetodavac za stočarstvo PSS Užice Nebojša Đurić.

Zbog sve težeg stanja u stočarstvu, Milijan Lazić iz Gostinice je odustao od stočarke proizvodnje i okrenuo se voćarstvu. Bavio se uslužnim tovom bikova, imao krave i svinje ali otkupna cena mesa I mleka nije mu dala šansu da opstane.

"Imao sam po 100 bikova u uslužnom tovu, 12 krava i gaio sam 10-15 krmača prasilja. Litar mleka je 2006.godine bio 32-33 dinara a cena nafte 58-63. Sada je litar mleka za male proizvođače 27 dinara a nafta više od 160 , tada je soja bila 36 dinara a sada je oko 100. Meso se uvozi, ljudi koji su se bavili tovom, došli su u bankrot. U EU zamrznutom mesu je rok šest meseci a kod nas godinu dana, pa mi jedemo njihov otpad, samo da bi neko zaradio pare na uvozu. Ajde da kod nas važi pet meseci pa nek EU jede naš otpad, ako država želi da zaštiti svoju proizvodnju, a jasno je da ne želi jer sve što radi vodi ka uništenju poljoprivrede”, kaže Lazić.Tržište je najveći problem poljoprivrednih proizvođača u Srbiji. Pomoć države kroz subvencije, kako kažu, nije dovljna jer im od mehanizacije, plastenika, sistema za navodnjavanj, umatičenih grla i slično, ne vredi ništa kada ne mogu da prodaju svoj proizvod. Siguran plasma i realna otkupna cena, jedini su način da poljoprivreda opstane. Dok poljoprivredni proizvodžači budu poklanjali i bacali svoje proizvode a država ih uvozila, poljoprivreda u Srbiji ima sve manje šansi za opstanak.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram